Grip, respiratorni, adenovirusi i kovid: Evo kako da se zaštitite od zimskih virusa koji cirkulišu
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.
Antaon Flahou, direktor Instituta za globalno zdravlje na Univerzitetu u Ženevi rekao je za Euronews da je zdravstveni, društveni i ekonomski uticaj zimskih virusa ogroman.
"Ozbiljni oblici ovih infekcija, čak i retki, s obzirom na veličinu ovih sezonskih epidemija, značajno doprinose zasićenosti bolnica tokom vrhunca epidemije", dodao je.
Prema portalu ERVISS, koji su zajedno razvili Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti i regionalna kancelarija SZO za Evropu, navodi da broj ljudi koji se konsultuju sa lekarima u vezi sa respiratornim bolestima "ostaje na očekivanom nivou za ovo doba godine" u Evropskoj uniji i Evropskom ekonomskom prostoru, uz povećanje virusne aktivnosti u nekim zemljama.
Može li ove godine biti više istovremenih epidemija?
Rik Mali, viši lekar medicine u Odeljenju za infektivne bolesti u dečijoj bolnici u Bostonu, SAD, rekao je da je "malo rano da se zna kako će tačno izgledati ova godina", ali da je pandemija koronavirusa poremetila uobičajene obrasce za respiratorne bolesti kao što su grip i respiratorni sincicijski virus (RSV).
"Iako ne mislim da će se desiti trostruka epidemija, vrlo je moguće da ćete imati RSV, a zatim grip, a usred ta dva, imaćete osnovnu liniju koja bi mogla da poraste u nekom trenutku, da bude poput kovida 19", naveo je Mali.
Koji zimski virusi kruže u zemljama Evropske unije?
Grip je zarazna respiratorna bolest uzrokovana virusima gripa koja izaziva simptome kao što su groznica ili kašalj koji u nekim teškim slučajevima može dovesti do smrti.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), izaziva sezonske epidemije uglavnom tokom zime u umerenim klimama, dok u tropskim oblastima grip može da izazove više neredovnih izbijanja.
Krajem novembra grip je na niskim nivoima kružio u zemljama EU, ali je virus u nekim zemljama bio u porastu, pokazuju podaci portala ERVISS.
Još jedna zimska bolest koja se širi Evropom je respiratorni sincicijalni virus ili RSV, uobičajen virus koji izaziva simptome slične prehladi, ali može biti opasan kod novorođenčadi ili starijih odraslih osoba.
U Evropi je ove godine, prema zdravstvenim vlastima, počela epidemija RSV-a u EU, uz porast pozitivnih testova.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) upozorio je u najnovijem izveštaju o opasnostima od bolesti da "sve zemlje treba da budu spremne za kontinuirano povećanje aktivnosti RSV tokom narednih nedelja".
Oni najmlađi su najviše pogođeni RSV-om, iako su starije osobe takođe u opasnosti, kaže ECDC.
Slučajevi koronavirusa, s druge strane, opadaju ove jeseni nakon vrhunca u julu u zemljama EU. Prema ECDC-u, nivoi kovida-19 su bili niži ili slični nivoima u ovo doba godine 2023.
"Kovid-19 je manje pogođen godišnjim dobima od drugih respiratornih virusa jer cirkuliše tokom cele godine u uzastopnim talasima. Dakle, velika je verovatnoća da će se jedan od njih poklopiti sa sezonskom epidemijom gripa ili bronhiolitisa (RSV)", rekao je Flahou.
Mali je dodao da cirkulišu i drugi respiratorni virusi kao što su parainfluenca, metapneumovirus ili adenovirusi, ali da kovid-19, grip i RSV privlače pažnju jer "oni često mogu biti teži od drugih virusa i drugo, imamo kombinaciju vakcina i tretmani i antitela protiv njih".
Norovirus, koji izaziva povraćanje i dijareju, još jedan je virus koji se često može videti zimi i tokom proleća.
Zašto zimi ima više respiratornih oboljenja?
Flahaul kaže da način prenosa ovih virusa u bliskim, prepunim i slabo provetrenim okruženjima može objasniti zašto oni više cirkulišu zimi.
"Više vremena provodimo u zatvorenom prostoru, ređe otvaramo prozore", rekao je on, dodavši da manje UV svetla napolju, korišćenje centralnog grejanja i veće zagađenje vazduha takođe mogu biti faktori.
Bolji mikrobiološki kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru i nošenje maske FFP2 tamo gde je vazduh lošeg kvaliteta takođe mogu pomoći da se spreči "cirkulacija svih respiratornih mikrobnih agenasa" kao što su kovid-19, grip, RSV, male boginje, ovčije boginje, veliki kašalj i tuberkuloza, dodao je Flahaul.
Pročitaj još
.jpg "Više od 4.000 Novosađana se vakcinisalo protiv sezonskog gripa prve nedelje imunizacije")
Vakcinacija i higijena kao najefikasnija zaštita od virusa
"Vakcinacija je jedan od najefikasnijih načina da se najugroženiji u našem društvu zaštite od teških bolesti, hospitalizacije i smrti", rekao je za Euronews Pjotr Kramaž, glavni naučnik u ECDC-u.
"Pošto su mnoge zemlje još daleko od postizanja adekvatne zaštite za ciljne grupe, ključno je povećati stope vakcinacije protiv sezonskog gripa i kovida-19 jer je zimska sezona već počela", dodao je.
ECDC takođe preporučuje da ljudi ostanu kod kuće ako imaju simptome respiratorne bolesti, da često peru ruke i provetravaju prostorije.
"Tužna istina je da nas je koronavirus upravo podsetio na važnost jednostavnih mera koje bi zaista mogle da smanje rizik od prenošenja na osetljive grupe stanovništva", rekao je Mali i dodao da se podrazumeva da je dobra higijena ruku veoma važna, kao i davanje prioriteta aktivnostima na otvorenom kada ste bolesni i izbegavanje onih koji su pod virusima.
SZO za Evropu takođe preporučuje nošenje maske u određenim situacijama, na primer, ako ste u opasnosti od teškog oblika kovida-19, da biste zaštitili druge u slabo provetrenim prostorijama ili ako sumnjate da imate kovid-19.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
3
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Stručnjaci otkrivaju da li skandinavski način spavanja zaista funkcioniše
06.09.2026.•
1
Zamena jednog velikog prekrivača sa dva odvojena može nekim parovima doneti kvalitetniji san.
Jednom dozom novog leka prepolovljen loš holesterol
06.09.2026.•
0
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Pet razloga da uvrstite semenke bundeve u ishranu
06.09.2026.•
0
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Svaki treći muškarac u tridesetim već ima ovu tihu bolest, a do 70. godine gotovo svi
06.09.2026.•
1
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarci dijete doživljavaju kao "žensku stvar"
06.09.2026.•
0
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Urolog otkriva koliko puta dnevno bi ljudi različitog uzrasta trebalo da mokre
06.09.2026.•
1
Učestalost mokrenja razlikuje se od osobe do osobe, ali promene navika mogu biti i pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja.
Novi Zeland odobrio terapiju MDMA za lečenje teškog posttraumatskog stresa
06.09.2026.•
0
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
Šest načina da smanjite apetit bez lekova za mršavljenje
06.09.2026.•
1
Zašto nas neki obroci drže sitim satima, dok smo posle drugih ubrzo ponovo gladni?
Alergija na vežbanje zaista postoji
06.09.2026.•
1
Vežbanje je jedan od najvažnijih načina za očuvanje zdravlja, ali za mali broj ljudi fizička aktivnost može da predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik.
Više od polovine stanovnika EU ima prekomernu težinu: U Srbiji gojazna svaka deseta osoba
06.09.2026.•
0
Prekomernu težinu u 2025. godini imalo je više od polovine stanovnika Evropske unije, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Evrostat.
Radak: Moždani udar pokazuje simptome i sedam dana ranije, implementacija AI u medicini moguća na više načina
04.09.2026.•
2
Prve nesvestice, vrtoglavice i prolazne poremećaje vida ne treba zanemarivati, upozorio je vaskularni hirurg prof. dr Đorđe Radak.
Dugo sedenje bez ustajanja može se povezati s većim rizikom od obolevanja od raka
04.09.2026.•
2
Zamena jednog sata neprekidnog sedenja laganom aktivnošću poput hodanja ili kućnih poslova povezana je s 12 odsto manjim rizikom od smrti od raka.
U Srbiji 18 obolelih od groznice Zapadnog Nila, sedam više nego prethodne sedmice
01.09.2026.•
2
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Trihotilomanija: Poremećaj zbog kog ljudi čupaju sopstvenu kosu
31.08.2026.•
4
Trihotilomanija, odnosno poremećaj čupanja kose, obrva, trepavica ili drugih dlaka, poznata je vekovima.
Naučnici identifikovali protein koji bi mogao da utiče na želju za masnom hranom
31.08.2026.•
0
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici u hleb dodali spanać - to je znatno uticalo na insulin i osećaj gladi
31.08.2026.•
3
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
Sićušni kanali u vratu mogli bi da utiču na to kako mozak stari
30.08.2026.•
1
Sve više dokaza ukazuje na to da se sa godinama usporava rad limfnog sistema koji pomaže u uklanjanju tečnosti i otpadnih materija iz centralnog nervnog sistema.
Zaslađivač iz žvakaćih guma i pasti za zube povezan sa moždanim i srčanim udarima
30.08.2026.•
1
Zaslađivač ksilitol, koji se koristi u žvakaćim gumama i džemovima, povezan je sa moždanim i srčanim udarima, pokazala je najnovija studija, prenosi Gardijan.
Neobično stanje zbog kog se ljudi mogu izgubiti čak i u sopstvenom domu
30.08.2026.•
2
Neki ljudi mogu da prepoznaju zgrade i poznate orijentire i imaju sasvim uobičajene kognitivne sposobnosti, ali se ipak izgube na mestima koja poznaju godinama - u najtežim slučajevima čak i u sopstvenom domu.
Može li se Alchajmerova bolest preneti preko krvi?
30.08.2026.•
0
Alchajmerova bolest uglavnom se povezuje sa faktorima poput starosti, genetike i načina života.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar