Ni u jednoj zemlji u EU nema tako malo vlasnika stanova ili kuća kao u Nemačkoj. Mnogi smatraju da je to tako zbog visokih troškova gradnje u toj zemlji. Ali, postoje i istorijski razlozi.
U Srbiji počinje novi ciklus rasta na tržištu nekretnina i može se očekivati pad kamatnih stopa i povratak tražnje, ali i novi pritisak na cene i njihov rast možda već do kraja ove godine.
Da bi građani Srbije kupili stan prosečne kvadrature u većem gradu, uz uslov da primaju prosečnu platu za to mesto i da ne troše ni dinar od nje, treba da rade od osam do jedanaest godina.
Stručnjaci za promet nekretnina očekuju da će ove godine cene kuća i stanova u Srbiji stagnirati i predviđaju da će u drugoj polovini godine doći do povećanja broja odobrenih stambenih kredita.
Oko 47 odsto nemačkih građana živi u sopstvenoj nekretnini, dok ostalih 53 odsto iznajmljuje stambeni prostor, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda Eurostat za 2022. godinu.
Poslednjih meseci dosta se priča o visokim cenama stanova, naročito u novim kompleksima poput Beograda na vodi, na Dorćolu ili Novom Beogradu, u kojima je kupovina nekretnine postala stvar prestiža.
Potražnja za zemljištem za gradnju opada, ali se cene u oglasima i dalje drže visoko, kao na primer u Sremskim Karlovcima, gde se za parče zemlje traži i pola miliona evra.
.jpg "Stručnjaci podeljeni u oceni: Hoće li biti većeg pada cena nekretnina u 2024?")
.jpg "Plac u Sremskim Karlovcima i do pola miliona evra:")
