Prvi put pronađen drevni ljudski DNK sačuvan na zidovima pećina
Pećinska umetnost povezuje nas sa našim davnim precima na jedinstveno ljudski način.
Između ostalog, podseća nas da naša sklonost motivima koji nisu prikladni za posao (NSFW) postoji veoma dugo, što pokazuje i gravura muškarca koji pokušava da otera leoparde.
Ali, za razliku od drugih artefakata pronađenih na drevnim nalazištima, pećinsku umetnost je teško povezati sa njenim autorima. Pošto se često nalazi na zidovima pećina, nije neposredno povezana sa iskopanim sedimentima i predmetima koji obično sadrže tragove DNK.
Zbog toga je ovaj važan aspekt ljudske kulture, koji objašnjava razvoj apstraktnog i umetničkog razmišljanja, a možda čak i prvih astronomskih zapažanja, do sada ostao "van domašaja paleogenetike".
Međutim, međunarodni tim naučnika sada u studiji objavljenoj u časopisu "Nature Communications" navodi da ljudski DNK može da ostane sačuvan na zidovima pećina hiljadama godina.
"Iako ne možemo direktno da povežemo tragove drevnog ljudskog DNK koje smo pronašli sa nastankom pećinske umetnosti. Ovo je prvi dokaz da ljudski DNK može da bude sačuvan na zidovima pećina hiljadama godina", objašnjava Alba Bosoms Mesa, evoluciona antropološkinj sa Instituta za evolucionu antropologiju Maks Plank (MPI-EVA), prenosi ScienceAlert.
U okviru First Art, multidisciplinarnog projekta osnovanog s ciljem hemijskog proučavanja najstarije pećinske umetnosti na svetu, istraživači su analizirali 24 pećinske slike iz 11 pećina u Španiji i Portugalu - od jednostavnih linija i geometrijskih oblika do figurativnih crteža i otisaka šaka.
Tim je analizirao i sedimente sa pećinskih podova, gde su se, po svemu sudeći, pripremali pigmenti, kao i ptičju kost obojenu crvenim okerom, za koju se pretpostavlja da je korišćena kao neka vrsta prskalice za nanošenje boje.
Usput su na jednom nalazištu otkrili i DNK ulješure, što ukazuje da su ovi morski sisari lovljeni radi ishrane - ili smo, u suprotnom, pronašli najneobičnijeg pećinskog umetnika u istoriji.
Od ukupno 120 uzoraka uzetih sa zidova pećina, samo pet je sadržalo ljudski DNK.
Međutim, samo dva uzorka sadržala su isključivo ljudski genetski materijal, koji je, kako se pretpostavlja, ostavljen direktnim kontaktom - znojnim rukama, kapljicama pljuvačke raspršenim kroz ptičju kost koja je služila kao prskalica ili drugim telesnim tečnostima.
Preostala tri uzorka sadržala su i životinjski DNK, što ukazuje da je genetski materijal dospeo indirektno, na primer vodom koja se slivala kroz pećinu.
Iznenađujuće je da su četiri od tih pet uzoraka potekla sa neoslikanih delova pećinskih zidova, koji su uzorkovani kao kontrolni uzorci.
Nažalost, iz koštane prskalice nije izdvojen drevni DNK, verovatno zato što su eventualni fragmenti bili prekriveni savremenim ljudskim DNK koji je kontaminirao uzorak.
Pošto je samo jedna pećinska slika dala ljudski DNK, naučnici smatraju da je ovakav način očuvanja genetskog materijala redak.
Ipak, postoji dobra vest - sačuvani DNK pronađen je u uzorku prekrivenom kalcitom, uobičajenim mineralom koji učestvuje u formiranju krečnjaka i mermera. Buduća istraživanja mogla bi da se usmere upravo na slične slučajeve.
"S obzirom na ogromnu osetljivost savremenih metoda za analizu drevnog DNK, želeli smo da proverimo da li ovakva vrsta kontakta može da ostavi tragove DNK u pećinskoj umetnosti, što bi nam potencijalno omogućilo da dobijemo genetske profile autora tih crteža", kaže Hipolito Koljado Hiraldo, arheolog i stručnjak za pećinsku umetnost pri Vladi Ekstremadure u Španiji i jedan od glavnih autora studije.
Pokazalo se da je to zaista moguće.
Analiza je pokazala da DNK izdvojen iz pećine Kovaron u Španiji potiče od savremenih ljudi i pripada genetskoj grupi zapadnih lovaca-sakupljača, karakterističnoj za stanovništvo Iberijskog poluostrva. Zbog toga, iako je očuvanost genetskog materijala u pećinskoj umetnosti, kako kaže Bosoms Mesa, "veoma promenljiva", ona predstavlja neprocenjiv izvor podataka koji može pomoći u sastavljanju slagalice o ljudskoj prošlosti.
Pročitaj još
Biće potrebno još istraživanja kako bi se usavršile metode predstavljene u ovoj studiji.
Sa većim brojem uzoraka istraživači se nadaju da će moći da odgovore na nova pitanja o pećinskoj umetnosti.
"Ko je dodirnuo ovaj zid? Da li je to bio muškarac ili žena? Kojoj populaciji su pripadali? Koliko duboko u pećinske sisteme su zalazili drevni ljudi", pita Matijas Majer, paleogenetičar sa Instituta Maks Plank i viši autor studije, koji je istraživanje vodio zajedno sa Koljadom Hiraldom.
Ovaj novi pristup zato obećava mnogo. Naime, svaki pećinski zid, čak i onaj bez crteža, mogao bi da čuva dokaze o svojim drevnim stanovnicima, pružajući informacije o njihovim migracijama, kao i o tome koje su populacije razvijale određene kulture i stvarale karakterističnu umetnost i predmete.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Communications".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Nemac pronašao 934 rimska srebrnjaka stara gotovo 2.000 godina
12.10.2026.•
1
Muškarac koji je pomoću detektora za metal pretraživao polje u blizini Veselinga, južno od Kelna u Nemačkoj, pronašao je 934 drevna rimska srebrnjaka.
Otkrivena drevna vrsta krokodila u stenama od kojih je izgrađena Velika sfinga
12.10.2026.•
0
Paleontolozi su identifikovali novu vrstu praistorijskog krokodila koji je pre oko 45 miliona godina živeo u plitkom moru na području današnjeg Egipta.
Brazilac za godinu dana 88 puta otvorio bolovanje
12.10.2026.•
3
Sud za radne sporove u Brazilu potvrdio je otkaz bez prava na otpremninu radniku koji je tokom 2025. godine 88 puta otvorio bolovanje.
Dalekovod između Moldavije i Rumunije nosiće Trampovo ime
11.10.2026.•
3
Planirani visokonaponski dalekovod koji će povezivati Rumuniju i Moldaviju nosiće naziv "Trampova linija slobode" (Trump Liberty Line), saopštila je američka ambasada u Kišinjevu.
VIDEO: Baka 12 unučadi držala plank pet sati da obori svetski rekord
11.10.2026.•
1
Šezdesetjednogodišnja Dona Džin Vajld iz kanadske provincije Alberte, baka sa 12 unučadi, uspela je da izdrži čak pet sati u položaju plank, čime je nadmašila sopstveni Ginisov rekord.
Sednicu gradskog veća u Ajovi prekinula satanistička molitva, bivši član prizivao "mračnog oca"
11.10.2026.•
2
Na sednici gradskog veća u američkoj državi Ajovi izbio je incident nakon što je jedan stanovnik započeo skup satanističkom molitvom.
VIDEO: Priroda progutala ogroman stambeni kompleks u Kini
11.10.2026.•
2
Priroda polako preuzima napuštene višespratnice u Kini, pretvarajući ih u prizore kao iz filma o kraju sveta.
VIDEO: Simulacija pokazuje šta bi se dogodilo kada bi Zemlja prestala da se okreće
11.10.2026.•
0
Zamislite da sedite kod kuće, pijete savršenu šolju čaja i odjednom Zemlja prestane da se okreće - šta mislite da bi se zatim dogodilo?
Prodaju se sekira iz "Isijavanja" i Zvezdano dete iz "Odiseje u svemiru"
10.10.2026.•
0
Predmeti iz lične kolekcije čuvenog filmskog reditelja Stenlija Kjubrika biće ponuđeni na aukciji 3. i 4. februara.
U Tokiju održano takmičenje u spavanju za nagradu od 11.000 evra
10.10.2026.•
0
U Tokiju je održano takmičenje u spavanju za nagradu od oko 11.000 evra u kojem je učestvovalo nekoliko desetina takmičara, a koje je organizovala jedna kompanija za proizvodnju dušeka.
Odrekao se vile sa 30 soba, pa dobio 300.000 funti
10.10.2026.•
2
Bivši britanski princ Endru Mauntbaten-Vindzor je dobio 302.000 funti (400.000 dolara) na ime obeštećenja nakon što se odrekao prava zakupa na vilu "Rojal lodž", saopštila je organizacija "Kraun estejt".
VIDEO Blicanje vozačima je prekršaj u Poljskoj: Policija pomoću drona kaznila 47 vozača
06.10.2026.•
5
U Poljskoj se blicanje farovima, praksa koju vozači koriste kako bi upozorili druge učesnike u saobraćaju na saobraćajnu kontrolu, smatra saobraćajnim prekršajem.
Otkrivena velika grobnica u Egiptu: Naučnici potvrdili da su drevni Egipćani žrtvovali sluge
05.10.2026.•
0
Antropolozi su otkrili dokaze o nasilnoj smrti velikog broja dvorskih zvaničnika sahranjenih pored faraona Prve dinastije u nekropolama Abidos i Um el-Kab čime je podržano postojanje ljudskih žrtava u drevnom Egiptu.
VIDEO: Razgovor predsednika Crne Gore i pape o Novaku Đokoviću postao viralan
05.10.2026.•
4
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je papi Lavu XIV poklonio teniski reket sa motivima crnogorskih državnih simbola.
Beč uveo "pametne" semafore koji detektuju koliko ljudi čeka na prelazak ulice
05.10.2026.•
1
Beč sve više koristi veštačku inteligenciju kako bi saobraćaj učinio bezbednijim, efikasnijim i pristupačnijim i u glavnom gradu Austrije trenutno radi oko 30 "pametnih" sistema saobraćajne signalizacije.
VIDEO: Talasi izbacili na ostrvo Nantaket ostatke broda iz 19. veka
05.10.2026.•
0
Drveni ostaci broda, koje su talasi izazvani snažnim severoistočnim vetrom koji udara u istočnu obalu Sjedinjenih Američkih Država izbacili na ostrvo Nantaket, verovatno potiču sa broda "Voren Sojer".
Mesta koja niko ne želi: I danas postoje "ničije zemlje"
05.10.2026.•
0
Kada pogledamo kartu sveta, čini se da je sve već podeljeno, a granice iscrtane čak i na najzabačenijim delovima kopna.
VIDEO: Isus je sahranjen u Japanu - neobična legenda koja opstaje u jednom selu
05.10.2026.•
0
Duboko u šumovitim brdima japanske prefekture Aomori, nedaleko od sela Šingo, nalazi se neobičan saobraćajni znak na kojem na engleskom piše: "Hristov grob".
Stanovnici Berlina uz pomoć aplikacije pomažu da drveće grada preživi vrela leta
05.10.2026.•
0
Stanovnici Berlina su u mogućnosti da preko aplikacije i projekta "Zalij svoj kraj" (Gieß den Kiez) organizacije CityLAB Berlin saznaju kom drveću u nemačoj prestonici je neophodno zalivanje.
Neko je samoinicijativno postavio znak ograničenja brzine od 70 km/h na mestu gde važi 50 km/h
05.10.2026.•
5
Nešto zanimljivo dogodilo se u Haldenslebenu, gradu u nemačkoj saveznoj zemlji Saksonija-Anhalt, u slučaju koji je nadležnim organima zadao velike glavobolje.
Skoro 40 kilograma kokaina čuvanog u sudu na Fidžiju zamenjeno brašnom
05.10.2026.•
0
Skoro 40 kilograma kokaina koji je čuvan kao dokaz u velikom suđenju za drogu na Fidžiju ukradeno je iz zgrade suda, a najveći deo zamenjen je brašnom.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar