Zašto hrana ima drugačiji ukus u avionima?

Autor: 021.rs

Život

08.03.2026.

16:42

Ako mislite da je hrana koju avio-kompanije poslužuju bezukusna ili neprivlačna, to nije nužno njihova krivica.

Zašto hrana ima drugačiji ukus u avionima?

Foto: Pixabay

U suštini, svoj normalan osećaj ukusa ostavljate na izlaznoj kapiji aerodroma. Uđite u avion i podignite se na visinu od nekoliko hiljada stopa, i ukus svega - od jela od testenine do gutljaja vina - postaje promenjen na mnoštvo načina koje tek počinjemo da razumemo.

Čulni pupoljci i čulo mirisa prvi nestaju na visini od 30.000 stopa. Ukus je kombinacija oba, a naša percepcija slanog i slatkog opada kada smo u kabini pod pritiskom.

Ispostavlja se da sve što čini iskustvo leta utiče na to kako hrana ima ukus.

"Hrana i piće zaista imaju drugačiji ukus u vazduhu nego na zemlji. Postoji nekoliko razloga za to: nedostatak vlažnosti, niži pritisak vazduha i pozadinska buka", kaže Čarls Spens, profesor eksperimentalne psihologije na Univerzitetu Oksford.

Kada uđete u avion, atmosfera u kabini prvo utiče na vaše čulo mirisa. Zatim, kako avion uzleće, pritisak vazduha opada dok nivo vlažnosti u kabini naglo pada. Na oko 30.000 stopa vlažnost je manja od 12 odsto - što je suvlje nego u većini pustinja.

Kombinacija suvoće i niskog pritiska smanjuje osetljivost vaših čulnih pupoljaka na slatku i slanu hranu za oko 30 odsto, prema studiji iz 2010. godine koju je sproveo "Fraunhofer Institute for Building Physics" iz Nemačke, naručenoj od nemačke avio-kompanije Lufthansa.

Da bi to istražili, istraživači su koristili posebnu laboratoriju koja je smanjila pritisak vazduha simulirajući let na visini od 35.000 stopa (10,6 km) - kao i uklanjanje vlage iz vazduha i simulaciju buke motora. Čak su i sedišta vibrirala kako bi pokušali da oponašaju iskustvo obroka u avionu.

Zanimljivo je da je studija otkrila da gubimo samo osećaj za slatko i slano. Kiseli, gorki i ljuti ukusi ostaju gotovo nepromenjeni.

Ali nije stvar samo u čulnim pupoljcima. Do 80 odsto onoga što ljudi misle da je ukus zapravo je miris. Potrebna nam je isparavajuća sluz iz nosa da bismo mogli da mirišemo, ali u suvom vazduhu kabine naši receptori za mirise ne rade pravilno, a rezultat je da hrana ima dvostruko bezukusniji ukus.

Zato avio-kompanije moraju da daju dodatnu jačinu hrani u avionu, dodajući mnogo više soli i začina nego što bi restoran na zemlji ikada uradio.

Iako možda mislite da na ukus utiču vaš nos i usta, psiholozi sada otkrivaju da i vaše uši mogu igrati ulogu. Jedna studija je otkrila da su ljudi koji su jeli uz glasnu pozadinsku buku ocenili hranu kao manje slanu i manje slatku nego oni koji su jeli u tišini. Još jedan obrt: onima okruženim bukom hrana je iznenađujuće zvučala mnogo hrskavije.

Međutim, glasna pozadinska buka aviona od oko 85 dB ne utiče jednako na sve ukuse. Na primer, začini poput kardamoma, limunske trave i karija imaju intenzivniji ukus na nebu nego so ili šećer.

Nisu samo uslovi u kabini ono što se mora uzeti u obzir. Pripremanje i serviranje ukusne hrane za nekoliko stotina ljudi iznad oblaka nije lak zadatak. Zbog standarda bezbednosti hrane, svi obroci moraju biti skuvani na zemlji. Tamo se hrana pakuje, brzo hladi, stavlja u frižider i na kraju mora da preživi ponovno zagrevanje u vazduhu. Sve ovo bi promenilo ukus čak i da se hrana servira na nivou mora.

Za ponovno zagrevanje hrane u avionu, iz bezbednosnih razloga skoro sve avio-kompanije koriste konvekcione rerne, koje duvaju vruć, suv vazduh preko hrane. Mikrotalasne rerne i otvorena vatra nisu dozvoljeni, iako se prve indukcione rerne sada pojavljuju na tržištu.

Popularni načini kuvanja kao što je sous-vide, gde se hrana kuva u zatvorenoj plastičnoj kesi dugo vremena na relativno niskoj temperaturi, takođe pomažu da hrana u avionu ima bolji ukus.

Zato, da bi poboljšale kvalitet hrane u avionima, avio-kompanije počinju da eksperimentišu testiranjem obroka u okruženjima pod pritiskom ili u stvarnim avionima kako bi reprodukovale ono što će putnici doživeti.

Avio-kompanije nastavljaju da pronalaze bolje načine za istraživanje pripreme hrane na velikim visinama. Singapore Airlines, na primer, blisko sarađuje sa svojim dobavljačem keteringa SATS, koji ima simuliranu kabinu aviona u svom centru za ketering na aerodromu Singapore Changi, gde se obroci kuvaju i testiraju u uslovima niskog pritiska.

Međutim, neka od naših čula nisu pogođena visinom, posebno takozvani peti ukus, umami. To je prijatan slani ukus koji daju namirnice poput sardina, morskih algi, pečuraka, paradajza i soja sosa. Umami ukus može zapravo biti pojačan glasnom pozadinskom bukom.

I zato što je paradajz toliko bogat umami ukusom, to je povezano sa činjenicom da ljudi naručuju sok od paradajza i Bladi Meri u avionu na način na koji to nikada ne rade na zemlji.

Neke avio-kompanije takođe istražuju da li promena pribora za jelo može pomoći, jer kada se težak pribor zameni laganim plastičnim noževima i viljuškama, hrana ima lošiji ukus. A ni jeftine plastične čaše iz kojih pijemo džin-tonik i vino ne pomažu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

letenje avionom hrana u avionu

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.