Meduze dremaju kao i mi - i to bi moglo da objasni poreklo sna
Meduze prespavaju trećinu svakog dana, baš kao i mi, uprkos njihovoj neverovatno drugačijoj fiziologiji, pokazuje nova studija istraživača sa Univerziteta Bar-Ilan u Izraelu.
Ovo sugeriše da je poreklo sna izuzetno drevno, jer su se naši ljudski preci odvojili od meduza (filium Cnidaria) još pre otprilike milijardu godina.
Žarnjaci nemaju centralizovani mozak. Umesto toga, imaju neuronske mreže koje se protežu duž njihovih tela. Uprkos toj jednostavnoj neuronskoj organizaciji, primećeno je da ove vodene plutače spavaju, baš kao i životinje koje imaju nervni sistem.
Međutim, period nepokretnosti i smanjene budnosti nosi rizike.
"Evolucija sna došla je uz velike kompromise za preživljavanje, poput smanjene svesnosti o okruženju i povećane ranjivosti pred predatorima", objašnjavaju hronobiolog Rafaël Agijon i njegove kolege u svom radu.
Ipak, meduze obično spavaju tokom noći kao i ljudi, a čak i dremnu oko podneva. U međuvremenu, njihov bliski rođak, morska sasa, ima noćnu smenu - spava tokom dana. Dakle, mora postojati snažna korist od spavanja koja nadmašuje rizike, prenosi ScienceAlert.
Primerci meduze "naopako" (Cassiopea andromeda) i morske sase zvezdastog izgleda (Nematostella vectensis) pokazali su povećano oštećenje neuronske DNK kada su bili uskraćeni za san - nešto što su istraživači uočili kako u laboratorijskim, tako i u prirodnim uslovima.
Štaviše, kada je njihovo spoljašnje okruženje uzrokovalo povećano oštećenje neuronske DNK, obe vrste žarnjaka su više spavale.
Otkrića sugerišu da je san možda evoluirao kao način da zaštiti ćelije od oštećenja.
Kada su tretirane melatoninom, životinje su spavale više, a oštećenje DNK se potom smanjilo. Istraživači sumnjaju da žarnjaci koriste sistem melatonina sličan našem da bi uskladili svoje cikluse spavanja sa ciklusima dnevne svetlosti.
"Nedostatak sna, ultraljubičasto zračenje i mutageni povećavaju oštećenje neuronske DNK i potrebu za snom. Spontani i izazvani san olakšavaju stabilnost genoma", piše tim u svom radu.
Pročitaj još
Dakle, čak i jednostavni nervni sistemi zahtevaju odmor kako bi se smanjilo neizbežno oštećenje DNK koje prati budnost.
"Ravnoteža između oštećenja DNK i njenog popravka nije dovoljna tokom budnosti, a san pruža objedinjeni period za efikasno ćelijsko održavanje u pojedinačnim neuronima. Ovi rezultati sugerišu da su oštećenja DNK i ćelijski stres u jednostavnim nervnim mrežama možda podstakli evoluciju sna", kažu Agijon, Harduf i njihov tim.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Communications".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
Dabrovi u SAD spasavaju imanja od suše
20.10.2026.•
0
Na porodičnom ranču Džeksona Remzija malo šta ukazuje da je Vajoming imao rekordno vruće leto, i to posle zime s najviše snega dosad, koji se naglo otopio.
VIDEO Džinovska "fantomska" meduza snimljena sa neobičnom pratnjom: Ribe je koriste kao pokretno sklonište
20.10.2026.•
0
Tokom istraživanja dubokih voda kod obale Argentine, naučnici su zabeležili redak prizor - džinovsku fantomsku meduzu (Stygiomedusa gigantea) koju je pratilo čitavo jato mladih riba.
VIDEO Održana trka "kobasičica" u Minhenu: Jazavičarka Bazuka među pobednicima
19.10.2026.•
1
Luitpold je četvrti put zaredom osvojio prvu nagradu u kategoriji pasa težih od osam kilograma na trci jazavičara u Minhenu.
VIDEO: Pčelinja žaoka nastavlja da ubrizgava otrov čak i nakon što se odvoji od njenog tela
18.10.2026.•
1
Naučnici su prvi put detaljno snimili kako funkcioniše pčelinja žaoka nakon što se odvoji od tela pčele, otkrivši složen mehanizam koji omogućava neprekidno ubrizgavanje otrova čak i kada žaoka više nije deo pčele.
Stotine ajkula čekićara okupljaju se uz obalu Australije, naučnici ne znaju zašto
18.10.2026.•
5
Dronovi koji nadgledaju prisustvo ajkula uz istočnu obalu Australije snimili su velike grupe mladih ajkula čekićara kako zajedno plivaju u plitkoj vodi u blizini popularnih plaža.
FOTO: Orao u Crnoj Gori nije mogao da poleti jer se prejeo
17.10.2026.•
8
Mladi suri orao u crnogorskoj opštini Zeta nije mogao da poleti nakon što se prejeo, saopštio je Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore.
Žena u stanu u Solunu držala 120 pasa, 70 mačaka i koze: Uhapšena zbog ugrožavanja dobrobiti životinja
15.10.2026.•
2
Jedna stanovnica Soluna (54) uhapšena je zato što je u svom domu držala više oko 200 životinja.
Policija u Rusiji pokrenula veliku potragu za medvedom koji ne postoji
15.10.2026.•
1
Žena sa ruskog Dalekog istoka kažnjena je ove nedelje nakon što je slika medveda, napravljena pomoću veštačke inteligencije kako bi se našalila sa prijateljem, postala viralna i pokrenula stvarnu potragu za životinjom.
Čovek spasao napušteno ždrebe na Suvoj planini: Potrebna pomoć za mleko
15.10.2026.•
3
Inženjer šumarstva Ivan Marić spasio je ždrebe staro svega nekoliko dana koje je pronašao na Suvoj planini, iznad belopalanačkog sela Bežišta.
"Luda divokoza" napada džogere u mestu u Francuskoj
15.10.2026.•
1
Jedna divokoza već nekoliko dana napada džogere u okolini Besankona, na istoku Francuske, zbog čega su angažovani stručnjaci za hvatanje i odstrel vukova i drugih opasnih životinja.
Njujork ukida konjske kočije u Central parku
15.10.2026.•
0
Prema zakonu koji su podržali predsednica Gradskog veća Njujorka Džuli Menin i gradonačelnik Zohran Mamdani, upotreba kočija sa konjskom zapregom u Central parku u tom gradu će biti zabranjena od juna 2028. godine.
Holandija planira da zabrani držanje delfina u zatočeništvu
15.10.2026.•
1
Državni sekretar za poljoprivredu, ribarstvo, bezbednost hrane i prirodu Holandije Žan Erkens najavio je da će za dve godine stupiti na snagu zabrana razmnožavanja delfina u zatočeništvu.
Stručnjaci upozoravaju: Milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu
14.10.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju da milioni ptica godišnje budu ubijene ili uhvaćene na Mediteranu i pozivaju vlade država tog regiona da ubrzaju sprovođenje obaveza kako bi se nezakonite aktivnosti smanjile za 50 odsto.
Lignje pomažu u istraživanju gluvoće: Sadrže ćelije koje ljudi imaju u ušima
14.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili da je koža lignji prekrivena specijalizovanim ćelijama sa sitnim strukturama nalik dlačicama, koje su iznenađujuće slične ćelijama u ljudskom unutrašnjem uhu.
Biolozi konačno otkrili zbog čega velike rase pasa žive kraće od manjih
13.10.2026.•
2
Prva genetska analiza ove vrste, sprovedena na različitim rasama pasa, pruža do sada najjasniji uvid u to zašto veliki psi retko žive duže od svojih manjih srodnika.
Rekordno okupljanje grbavih kitova kod Južne Afrike: Naučnici pokušavaju da otkriju zašto
13.10.2026.•
0
Više od 300 grbavih kitova okupilo se krajem decembra 2025. godine kod zapadne obale Južne Afrike, što predstavlja najveće zabeleženo okupljanje ove vrste.
VIDEO: Osam ugroženih orangutana premešteno na sigurno posle požara na Borneu
12.10.2026.•
0
Indonežanske vlasti i stručnjaci za zaštitu prirode uspešno su premestili osam orangutana na bezbednu lokaciju nakon što su staništa ovih ugroženih primata uništena u šumskim požarima na Borneu.
Otkriveno 180.000 džinovskih kornjača na jednom ostrvu na Sejšelima
11.10.2026.•
1
Najnovije istraživanje pokazalo je da na atolu Aldabra, koji pripada Sejšelima, živi približno 180.000 džinovskih kornjača.
Najteži insekt na svetu spasen od izumiranja
11.10.2026.•
0
Populacija vetapunge (wētāpunga), vrste koja živi isključivo na Novom Zelandu i smatra se najtežim insektom na svetu, zvanično je u porastu zahvaljujući programu uzgoja.
Portugalska bolnica dozvolila kućnim ljubimcima da posećuju vlasnike na odeljenjima
11.10.2026.•
1
Jedna od vodećih javnih univerzitetskih bolnica u Portugalu, Sao Žoao, omogućava kućnim ljubimcima da posećuju svoje vlasnike na bolničkim odeljenjima.
Ajkule čuju mnogo bolje nego što se dosad mislilo
11.10.2026.•
0
Ajkule mogu da čuju zvukove sa udaljenosti od čak 74 metra, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Atlantskog univerziteta Floride, objavljeno u časopisu "Integrative Organismal Biology".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar