Kako da znate da li privlačite komarce: Miris kokosa može da pomogne u odbrani
Komarci su insekti koji, osim što su dosadni, mogu biti prenosnici raznih bolesnih, a utvrđeno je i šta može da pomogne u odbrani od ovih napasti.
Foto: Pixabay
Komarci "obožavaju" Kim Zarins. Njihova sklonost prema Zarins, profesorki engleskog jezika na Državnom univerzitetu u Sakramentu, toliko je jaka da njen 20-godišnji sin voli da je povede sa sobom napolje jer ona služi kao "mamac", i "zna da će biti bezbedan", kaže Zarins.
Ali sada, osobe poput Zarins koje privlače komarce pomažu naučnicima da otkriju šta njih to tačno privlači, piše National geographic, prenosi Euronews.
Komarci nisu samo dosadni, već mogu prenositi raznorazne bolesti kao što su Zika, denga groznica, malarija i Zapadni Nil, i odgovorni su za više od milion smrtnih slučajeva svake godine. Iako su istorijski bili češći u tropskim krajevima, komarci koji prenose ove bolesti proširili su svoj domet kako se planeta zagreva.
Komarci koriste različite signale da bi pronašli svoje mete. Miris razlikuje ljude od životinja, a neki komarci su se prilagodili da traže baš naš jedinstveni mirisni profil. Sa udaljenosti i do 60 metara, prate ugljen-dioksid koji izdišemo sa svakim dahom. Kako se približavaju na nekoliko metara, osete mirise sa naših stopala, pazuha i kože. Sa oko 15 metara počinju da nas vide kao tamne siluete na svetlu. Na kraju, toplotni izvori ih vode do najboljih mesta za sletanje, dok receptori za ukus na njihovim nogama pomažu da odluče gde će da nas ugrizu.
Šta komarci vole da mirišu
"Izuzetno je impresivno koliko su komarci dobri u otkrivanju nas", kaže Dijego Giraldo, naučnik sa Džons Hopkins univerziteta i koautor studije iz 2023. godine koja karakteriše ljudske mirisne profile koji privlače Anopheles gambiae, afričkog komarca koji prenosi malariju.
Istraživanje je prvi put pokazalo da komarci mogu da razlikuju više osoba u velikom, prostranom prostoru veličine klizališta. Prethodne studije koristile su mnogo manje komore i stavljale su jednu osobu naspram druge.
Istraživači su identifikovali i hemikalije u mirisnom profilu svakog ispitanika koristeći instrument koji može da razdvoji gasove koji čine uzorak na njegove sastavne delove.
Pročitaj još
Komarce posebno privlače karboksilne kiseline, grupa masnih kiselina koje se nalaze u ljudskom znoju i čiji miris se ponekad poredi sa užeglim puterom ili sirom, što potvrđuje ranija istraživanja kod druge vrste komaraca. Ove kiseline se stvaraju u našem sebumu, masnom sloju koji štiti kožu, ali nastaju i kada korisne mikroorganizme na koži razgrađuju naše telesne izlučevine.
Takođe, insekte privlači i acetoin, koji proizvode mikrobi na koži. "Izgleda da mikrobiom kože igra veliku ulogu u tome kako mirišemo i koliko smo privlačni komarcima", kaže Stefani Rankin-Tarner sa Univerziteta u Pitsburgu.
Iako faktori poput trudnoće, zdravstvenog stanja ili ishrane mogu uticati na naš miris, neke njegove karakteristike ostaju izuzetno stabilne i traju mesecima pa čak i godinama. Ovo objašnjava zašto određene osobe, poput profesorke Zarins, privlače komarce češće.
Najbolji načini za odbijanje komaraca
Istraživanje u cilju pronalaska potpuno pouzdanih sredstava za odbijanje komaraca je još u ranoj fazi, ali naučnici već imaju neke preliminarne ideje zasnovane na trenutnim saznanjima. Probajte proizvode sa mirisom kokosa, jer je upravo taj miris povezan sa sapunom koji je najdoslednije odbijao komarce. Naučnici predlažu i eksperimentisanje sa različitim mirisima.
Međutim, najbolja odbrana koju trenutno imamo protiv komaraca i dalje su tradicionalna sredstva za odbijanje, poput DEET-a (N,N-Dietil-meta-toluamid), koje stručnjaci preporučuju ako planirate da boravite u područjima gde su bolesti koje prenose komarci endemske. Prirodni repelenti, poput ulja limunskog eukaliptusa, takođe mogu delovati, ali su znatno manje efikasni i moraju se češće nanositi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
1
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
29.01.2026.•
3
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
29.01.2026.•
0
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
27.01.2026.•
0
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Studija: Prekomerna težina povećava rizik od vaskularne demencije
27.01.2026.•
1
Prekomerna težina značajno povećava rizik od razvoja vaskularne demencije, prema najnovijoj studiji naučnika u Velikoj Britaniji i Danskoj, preneo je Euronews.
Minaqua pod lupom struke: Mineralna voda sa stručnom potvrdom kvaliteta
27.01.2026.•
0
Kompanija BB MINAQUA, proizvođač prirodne mineralne vode, već godinama opravdava poverenje potrošača zahvaljujući kvalitetu i jedinstvenom mineralnom sastavu svoje vode.
Pametne pilule bi mogle da prijave da li ih pacijenti uzimaju
25.01.2026.•
1
Eksperimentalna tableta može da pošalje signal da je progutana, tvrde istraživači.
Studija: Jedno antitelo može da prepolovi broj migrena
25.01.2026.•
1
Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 odsto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu.
Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
25.01.2026.•
0
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Hrvatska uvodi obaveznu vakcinaciju protiv HPV-a
25.01.2026.•
4
Od sledeće godine u Hrvatskoj bi vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) trebalo da bude obavezna, nakon zakonskih izmena koje se planiraju u drugom kvartalu ove godine.
Nije svako sedenje isto: Jedna vrsta je povezana sa boljim zdravljem mozga
25.01.2026.•
1
Prekomerno sedenje nije dobro za fizičko ni mentalno zdravlje osobe, ali postoji vrsta sedentarnog ponašanja koja možda ne smanjuje naš mozak niti utiče na kogniciju u istoj meri kao druge vrste sedenja.
Naučnici su pokušali da prošire grip - ali nisu uspeli, evo zašto
25.01.2026.•
1
Grupa volontera provela je dane zaključana u maloj hotelskoj sobi sa ljudima aktivno zaraženim gripom. Igrali su igre, delili predmete i zajedno vežbali u uslovima osmišljenim da pomognu širenju virusa.
Često uzimate kafu za poneti? Ovo su skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša
24.01.2026.•
3
Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.
Bebe na zimskom vazduhu: Kako pedijatri ocenjuju skandinavsku praksu
24.01.2026.•
8
Praksa da bebe spavaju napolju, na temperaturama ispod nule, u zemljama poput Švedske, Danske, Islanda i Finske često izaziva čuđenje i nevericu kod roditelja u Srbiji.
SAD napustile Svetsku zdravstvenu organizaciju
23.01.2026.•
16
SAD su završile proces povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije, godinu dana od kada je američki predsednik Donald Tramp objavio da prekida članstvo koje je trajalo 78 godina.
Manje slučajeva gripa, među obolelima najviše dece
22.01.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. januara zabeleženo 11.483 slučaja oboljenja sličnih gripu, što je za 15,6 odsto niže u poređenju sa prethodnom nedeljom, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar