Podaci govore da je svaka treća odrasla osoba u svetu gojazna.
O tome zašto je to tako i gde je put ka rešenju, u emisiji "Medikus" na Radiju 021, razgovarali smo sa doktorkom Brankom Birovljev Konstantinović, specijalistom higijene ishrane.
"Danas je kalorijski model gojaznosti zamenio takozvani hormonalni model. U pitanju su sledeći hormoni: kortizol, koji utiče na povećano lučenje insulina i remeti se osećaj sitosti i gladi, odnosno hormona zaduženih za sitost i glad. Suštinu možemo da svedemo na prehrambenu industriju koju naravno interesuje profit i na zavisnost od te industrijske, ultraprerađene hrane, pojačanu stresom i našim emocijama. Danas često ne jedemo zato što smo gladni, već zato što smo umorni, dosadno nam je, možda smo pod stresom ili smo preopterećeni."
Prema njenim rečima, ultraprerađena hrana, po definiciji, i nije hrana.
"Pre bismo rekli ultraprocesuirani proizvod. Jer, hrana je nešto što nam obezbeđuje rast, reprodukciju, obnovu ćelija, daje dobro zdravlje. Ova hrana to uopšte ne čini. Jer džank fud (junk food) i ne može da stoji zajedno - ili je džank (đubre) ili je hrana. Kada pogledamo šta se u njoj nalazi i kako to deluje na naše ćelije, vidi se do kojih sve oštećenja može da dođe ako se takva hrana preterano unosi.
Pre svega, to su industrijska rafinisana ulja koja uništavaju membranu ćelija, jer je procesuiranje uništilo sve kvalitetno u tim uljima, a u membrani se nalaze svi receptori na koje deluju hormoni. Zatim, tu su skriveni šećeri - danas imamo za šećere možda 50, neko navodi i 100 naziva, što dovodi do insulinske rezistencije. Tu su i trans masti i aditivi, koji takođe uništavaju receptore pa oni ne primaju insulinske signale.
Ono što je najopasnije u toj ultraprerađenoj hrani je visokofruktozni kukuruzni sirup, neki ga zovu i visokoglukozni sirup. On se nalazi svuda. Ne samo u slatkoj hrani, nego može da se nađe čak i u dugotrajnom hlebu, majonezu, kečapu, suhomesnatim proizvodima i raznim drugim industrijskim proizvodima. On je slađi od šećera, a jeftiniji je. Deluje na dopaminske receptore, koji se nalaze u našem mozgu, u centru za nagradu i zadovoljstvo. A, priznaćete, nagrade i zadovoljstva nikad dosta. Imala sam u praksi primer čoveka koji je došao za redukcionu dijetu, imao je 165 kilograma. Iz razgovora sa njim sam saznala da on pije četiri litra gaziranog pića i voli da jede grickalice dok radi. Znači, radilo se o zavisnosti od ultraprocesuirane hrane."
Gojaznost može dovesti do brojnih zdravstvenih problema.
"Insulinska rezistencija je opasna jer dovodi do dijabetesa tipa dva, do kardiovaskularnih bolesti, masne jetre, pa i steriliteta. Gojaznost povećava i rizik od estrogen zavisnih karcinoma dojke, endometrijuma, prostate i debelog creva. Znači, mi umiremo od bolesti koje se mogu sprečiti. Ne radi se o izgledu, nego o zdravlju i o kvalitetu života."
Naša sagovornica ističe da se moraju razumeti mehanizmi koji deluju, da bismo mogli da promenimo ponašanje.
Doktorka Branka Birovljev Konstantinović je autorka knjige "Emocije na tanjiru, kako pobediti emotivno jedenje i naći unutrašnju ravnotežu".
"Prevencija i put ka rešenju je promena životnog stila. Realan cilj nije neka instant dijeta, nego trajna promena koja vodi ka zdravlju. To je ono kad lekari kažu da morate da sprovodite higijensko-dijetetski režim. To je najbitnije. Dovoljno sna - sedam do devet sati, manje stresa, više kretanja, pisanje dnevnika - da se procesuiraju te informacije i obrasci koji nas vuku ka hrani, da jedemo i kada nismo gladni. Tu je i personalizovana dijeta za koju je potreban iscrpan razgovor sa pacijentom i sve se mora uzeti u obzir da bi ta dijeta uspela, a korisna je i pametna suplementacija."
Ona navodi da
Calivita ima nekoliko suplemenata koji mogu biti korisni, a šta će se od suplemenata koristiti je individualno.
"Na osnovu mog iskustva, nekoliko je pravih saveznika metabolizma.
Rhodiolin je adaptogen koji smanjuje hormon stresa, kortizol - manje gladi znači i manje insulinske stimulacije, takođe čisti jetru, deluje i kao blagi antidepresiv, a deluje povoljno i na snagu srca. To je biljka koja je poznata od davnina, često su je koristili na Kavkazu.
Hrom - balansira šećer i insulin u krvi, što je često nedostatak savremene ishrane.
Probiotici - danas se sve više priča o njima. Jako su bitni, utiču na naš mikrobiom, a ta crevna flora zdravih i mršavih osoba razlikuje se od crevne flore gojaznih. PureBiom je probiotik, možemo reći simbiotik najnovije generacije koji obnavlja taj crevni mikrobiom, ubrzava metabolizam, snažna je podrška imunitetu. On ima bakteriju koja je u obliku spore, a to je važno jer prolazi kroz čitav digestivni trakt i dolazi do tankog creva neoštećena. To je važno jer probiotici vrlo brzo mogu da se oštete od želudačne kiseline, žučnih kiselina i dođu u tanko crevo neefikasni. U njemu je još i biljka piskavica koja čisti jetru i koja je, u stvari, za taj probiotik kao najplodniji humus, tako da te kvalitetne bakterije mogu lepo da se rašire po čitavom tankom crevu i da potisnu one nezdrave mikroorganizme koji se tu nalaze.
Vitamini C i D su često deficitarni kod gojaznih osoba, a ključni su za imunitet i energiju. Posebno D vitamin, kod gojaznih osoba on je skroz u masnom tkivu.
Omega 3 masne kiseline mogu zaista lepo da obnove ćelijsku membranu koja je narušena ultraprocesuiranom hranom.
Slim formula i Nopalin daju osećaj sitosti, poboljšavaju probavu pošto imaju puno dijetetskih vlakana, ubrzavaju metabolizam, čiste creva, samim tim i jetru zato što sprečavaju da se ponovo mast iz creva resorbuje u jetri, podstiču sagorevanje masnih naslaga, smanjuju osećaj umora, sadrže korisne nutrijente. Uvek kažem da je Nopalin nešto potpuno suprotno od džank fuda, znači bogatstvo vitamina, minerala i posebno dijetetskih vlakana koja su bitna za zdravu crevnu floru, ima snažan antioksidativni efekat. Slim formula takođe sadrži nopalin, ali su tu dodati i zeleni čaj, kurkuma, đumbir, komorač, garsinija kambodža, sadrži i L-karnitin, aminokiselinu koja pretvara masti u energiju, kao i lecitin koji ulazi u sastav membrane ćelija."
Informacije o svim proizvodima Calivite možete pronaći
OVDE, a savete lekara možete dobiti u njihovom savetovalištu koje radi svakog radnog dana od 16 do 18 časova.
Celu emisiju "Medikus" Radija 021 možete poslušati i na ovom mestu:
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
