Dugovi potapaju "Agrokor", dobavljačima novac posle 200 dana

Piše: Živan Lazić

Poteškoće u poslovanju se, naravno, osećaju i u Srbiji, gde "Agrokor" zapošljava blizu 10.000 radnika, najviše, četiri petine, u okviru trgovačkog lanca "Merkator S". I ovdašnji deo boluje od slabe likvidnosti, pa je počeo da kasni u plaćanju zakupljenog prostora, struje. Dobavljači odavno produžuju rokove naplate, a trenutnih 200 dana je još uvek za skoro 70 dana kraći rok naplate nego što je u matičnoj Hrvatskoj.

Dobavljači najviše trpe

Javnost, navikla na kašnjenja, možda se i ne bi toliko uzbudila da krajem prošle godine agencija "Mudis" nije "Agrokoru" rejting sa -B2 snizila na -B3, ocenu koja ukazuje da je poslovanje firme pod znatnim rizikom. Od tada vrednost akcija lanca je pala za 25 odsto.

Malo pomaže što kompanija u Srbiji, pod brendom "Merkator S", posluje uspešno, pa je prošle godine prihodovala preko 900 miliona evra, u kupovinu dvadesetpet novih objekata uložila 26 miliona evra i zaposlila 400 radnika. Pritisak teškoća celog sistema najviše trpe dobavljači; rok naplate isporučene robe dostigao je 200 dana i stalno se produžava; približan je situaciji u Sloveniji i za sedamdeset dana kraći nego što robu naplaćuju "Agrokorovi" dobavljači u BiH i Hrvatskoj.

Kompanija se i kod nas koristi "tranzicijskom praksom" da se razvija obrtanjem kapitala svojih dobavljača.

Dug 6,5 milijardi evra

Razlog za zebnju je baš osnovna delatnost, trgovina. Ivica Todorić, čije je privatno bogatstvo "Forbs" procenio na 530 miliona evra, kompaniju je gradio postajući vlasnik četiri petine od 2.000 megamarketa, većih i manjih trgovina.

Nije se oslonio na zakup. Strategija je zahtevala obimne pozajmice, čemu je od prvog dana bespogovorno udovoljavala Zagrebačka banka. Kada je imperija postigla internacionale razmere, pomagali su država Hrvatska i ulaskom u suvlasništvo, Evropska banka za obnovu i razvoj, dok su se svetske komercijalne banke nadmetale u kreditiranju.

Tako je "Agrokor" došao u situaciju da duguje 6,7 milijardi evra, 3,55 bankama i 2,4 dobavljačima, a imovina celog sistema se procenjuje na samo 850 miliona evra. Svetska kriza i pad cene nekretnina su žestoko potresli carstvo čelnog hrvatskog tajkuna. Šta vredi što je knjigovodstvena vrednost imovine samo "Merkatora" 1,5 milijardi evra, kada tržište vrednuje tri, četiri puta niže.

Banke prestale kreditirati

Kako su krediti bili garantovani hipotekom na imovinu, tok događaja je drastično smanjio volju banaka da obilato kreiditaraju. Jednostavno, garancija imovinom je postala ne samo manja po vrednosti, već i rizična u smislu da će se novčano realizovati.

Stoga ne čudi da je krajem prošle sezone konzorcijum četiri svetske banke (Paribas, Goldman saks, Kredi svis i Morgan) odbio reprogramirati dug od 500 miliona evra. Iz "Agrokora" su obelodanili kako nisu bili zadovoljni ponudom i da su našli rešenja, te da ove godine ne pristiže naplata niti jednog većeg kredita.

Međutim, sledeće godine pristiže na naplatu 550 miliona evra kredita utrošenog za kupovinu "Merkatora", u naredne dve sezone pristiže 2,5 milijardi evra brojnih bankarskih kredita; samo ruskim bankama Sber i VTH 1,3 milijarde.

Nevolje i zbog Kijeva

Država Hrvatska je decenijama izdašno pomagala nastanak i razvoj "Agrokora", ali je pre mesec dana učinila potez koji se drastično reflektovao na korporaciju koja samo u ovoj bivšoj republici SFRJ zapošljava preko 40.000 radnika. Premijer Andrija Plenković je, zarad dobijanja podrške SAD i NATO, u Kijevu ponudio da prenese hrvatska iskustva u reintegraciji nekadašnje Republike Srpske krajine matičnoj državi, u cilju da Ukrajina postupi na sličan način spram izdvojenog dela Donbasa.

Ruska strana je nastup doživela neprijateljskim, ambasador u Zagrebu Arvar Azimov reagovao je oštro. - Očekujemo da Agrokor ispuni kreditne obaveze, a ruske banke neće prolongirati naplatu - upozorio je veleposlanik, nediplomatično u stilu Plenkovića. Time je vodeći trgovački lanac izgubio još jedan finansijski oslonac

Pad kupovine

Mada je u javnosti izraženo uverenje da će Hrvatska, garant kredita kojim je "Agrokor" kupio "Merkator", ponovo pomoći svom čedu, valja podsetiti da je sada naš sused član Evropske unije, a pravila ove organizacije su stroga i ograničavajuća upravo kada je državna pomoć u pitanju. Uzdržavanjem od kreditiranja, svetske komercijalne banke primoravaju Todorića da kompaniju izvodi na berzu i prodajom dela vlasništva vraća kreditne rate.

Pitanje je, međutim, koliko je ovakav aranžman isplativ. Građani uočljivo manje kupuju nego pre svetske krize, te je promet svih trgovačkih lanaca vidljivo opao. Time je, naravno, bitno snižena cena koju bi investitori eventualno izdvojili  i za vodećeg zapadnobalkanskog trgovca. 

Stoga u najvećem balkanskom trgovačkom lancu razmatraju mogućnost da prispele rate namiruju prodajom pojedinih poslovnih segmenata, van osnovne maloprodajne trgovine. U tom smislu, prvo su nude "Jamnica", firma za proizvodnju mineralne vode koja je vlasnik i srpske "Minele", te čuveni brend sladoleda i smrznute hrane "Ledo". Pregovori se vode sa "Koka- kolom", odnosno "Nestleom".

Koliko vredi "Jamnica"

Nevolja je što kupci nude da plate onoliko koliko ove firme vrede na berzi, što je u slučaju "Jamnice"  480 miliona evra. Međutim, Todorić je očekivao bar 750 miliona, što je i donja granica neophodne svote kako bi, uz prodaju perifernih segmenata sistema, prebrodio sledeću, 2018. godinu.

Vidi se da je izuzetno rizično poslovati kada su zaduženja sedam, osam puta veća od vrednosti imovine. Ne uči se uzalud da je gornja granica dugovanja uz koju se može neopterećujuće poslovati najviše trostruko iznad vrednosti imovine.

Čini se da Todorić ima problema da prihvati i realno sagleda situaciju u kojoj se, delom i usled globalnih ekonomskih nedaća, našao. Nagomilao je unosne poslove i u perifernim delatnostima, kakva je kupovina 1.300 kioska u kojoj prodaje štampu, duvan i kartice za telekomunikaciju, bavio se otpadom, tu su laboratorijska analiza krvi i mokraće, kupovina pedesetak benzinskih pumpi… Problem je što i ovi biznisi počivaju na vrednosti osnovne imovine, pa kada njena cena sklizne naniže, drastično pada i moć garantovanja zaduživanja.

Snižavanje marže

Novac od prodaje perifernih delatnosti, mada nije baš minimalan, nije ni približno dovoljan da pokrije i petinu potrebnog. Pokušao je i da proda ne baš nužan segment marketa, ali logično uobličen mini-lanac od 69 manjih prodavnica u Sloveniji nije imao kupca.

Među običnim svetom može se čuti da bi "Agrokor" morao da snizi maržu. Rado bi to Todorić učinio, ali takav potez bi direktno vodio u dubiozu. Marža u ovom lancu nije preterano visoka, oko 12 odsto, i dobrim delom je uslovljena time što kompanija kao visokozadužena, tim i rizičnija za kreditore, plaća kamatu na kapital tri, četri procentna poena više od rivala, plaća i 6 odsto takozvanog faktoringa.

Evropska konkurencija

Jasno je da prostora za uštedu u marži nema, a konkurenti "Lidl", "Švarc grupa", "Špar", nastupaju nemilosrdno i snižavaju svoju maržu. Naročito od kako je Hrvatska u EU, te je time država prinuđena da poštuje evropske propise o podsticanju konkurencije. Kupci u Srbiji teže razumeju probleme, jednostavno godinama su prinuđeni da plaćaju trgovce monopoliste i već su se navikli.

Rešenje za "Agrokor" je otplata prodajom pojedinih segmenata ili dela celine sistema. Nakon toga sledila bi reorganizacija koja, naročito u Hrvatskoj i Sloveniji, podrazumeva otpuštanje bar 20 odsto zaposlenih, odvajanje perifernih delatnosti i poslovanje na manjem obimu. No, i dalje bi ostao najveći lanac na zapadnom Balkanu, sa izgledima da se razvija, na dosadašnjim i na novim prostorima.

Iskoristio državnu kreaciju

Ako bi trebalo proceniti kako je došlo do duboke krize kompanije koju je država izuzetno podržavala, odgovor nije pretežak, niti je u pitanju poseban slučaj. Lanac se prebrzo širio, u suprotnom ostao bi samo lokalni prodavac.

Takav se trend, pak, zasniva na ulaganjima prevelikim u odnosu na poslovanje. Posao se strelovito razvija dok ga banke, i na politički mig, kreditiraju. Kada rizik kreditiranja dostigne kritičnu tačku, nastaju zastoj i kriza.

Izlaz je u prestrukturiranju, vraćanju novca prodajom dela vlasništva i nastavak razvoja oslanjanjem više na akumulaciju, a na kredite u meri u kojoj postoji bankarski interes.

Todorić ne bi smeo biti nezadovoljan; vešto je iskoristo šansu koju je sam uočio a država mu u velikoj meri sukreirala. Kritičari mu moraju priznati da nije uništio niti jednu od firmi koje je, često znatno ispod cene, kupovao na tranzicijskoj rasprodaji, kao i da je zapošljavao obilato. Doduše, uz relativno niske zarade, kakav je, uostalom, slučaj u maloprodaji uopšte.

Ostaje mu više nego dovoljno, pri tome uživa u zamku od 55.000 kvadrata podno Sljemena.