Srbi bi u penziju što mlađi, ali ne ide
Početkom svakog meseca najstariji žitelji Srbije iščekuju penziju.
Foto: 021.rs
Zaradili su je tokom radnog veka i sada njih oko 1,657.000, koliko je poslednjh meseci na spisku PIO fonda obraduju se čim u daljini ugledaju poštara.
Nije velika, ali čini preko 80 odsto ukupnih prihoda zašlih u penzionu dob, a najčešće je i jedino stalno primanje baka i deka. Osnov je za poslednju etapu života.
Briga o ljudima
Srbija je iz jugoslovenskog socijalističkog perioda nasledila dosta razvijen penzioni sistem. Pre Drugog svetskog rata zaposlenost je bila niska, a broj onih koji su za stare dane zaradili mirovinu još manji. Razmah je realizovan je u posleratnom vremenu i dugo se, ne bez osnova, posmatrao kao izraz brige socijalističke države o ljudima.
U startu se na ovim prostorima odomaćio takozvani Bizmarkov model penzionog fonda, po kome zaposleni tokom radnog veka ciljanim uplatama dela zarade isplaćuju aktuelne umirovljenike, a za uzvrat stiču pravo da se, kada zađu u najstarije doba, koriste primanjima koje za njih uplaćuje tada zaposleni.
Zasniva se na takozvanom međugeneracijskom sporazumu i smatra se da učvršćuje koheziju svake zajednice u kojoj se primenjuje. Na moderan način rešava pitanje egistencije starije populacije i predstavlja najozbiljnije političko, ekonomsko i socijalno pitanje za svako duštvo.
Duži život, više penzionera
Novac za isplatu penzija stiže iz zakonski određenih namenskih uplata zaposlenih. U Srbiji se od svake bruto plate 24 odsto izdvaja za najstarije, kao i 10,7 odsto za funkcionisanje zdravstvenog sistema i jedan odsto za slučaj nezaposlenosti.
Država iz budžeta ima obavezu da uplati 5,3 odsto ukupnih obaveza PIO fonda. Međutim, ova dva osnovna izvora prihoda najčešće nisu dovoljni za celokupnu isplatu. Tako je prvih meseci tekuće godine nedostajalo otprilike 21,8 odsto novca neophodnog za ispaltu penzija i manjak je nadoknađen iz državnog budžeta.
Pročitaj još
Razlog zašto uplate aktivno zaposlenih nisu dovoljne je u drastično promenjenim demografskim uslovima, kao i u poremećenom odnosu broja zaposlenih spram broja penzionisanih. Nekada je na jednog penzionera dolazilo i po pet zaposlenih, danas nema ni dva zaposlena.
Produžio se životni vek, time i period korišenja penzija. Sa sličnim problemima suočavaju se manje-više i penzioni sistemi u svim evropskim zemljama, pa se Srbija za rešavanje iskrslih problema može ugledati i na druge države.
Krupno društveno pitanje
Osnovno pitanje sa kojim se suočavaju i srpsko i druga evropska društva je da li je neophodno i opravdano povećavati životnu granicu za odlazak u penziju? Ne tako davno radni odnos je prestajao sa 60 godina, što je donedavno i u nas bila granica za žene. No sada i muškarci i žene u penziju idu sa 65 godina, što je najčešći slučaj i u evropskim zemljama.
Međutim, kako se dužina prosečnog života uvećava, produžava se i period korišćenja penzije. Takav trend iznuđuje izdašnije punjenje penzionog fonda. Tako je sedamdesetih godina prosečan stanovnik Nemačke, nakon 40 godina rada, penziju u proseku koristio deset i po godina. Danas je, usled produžetka trajanja života, prosećan rok korišćenja penzije produžen na 19,5 godina.
Slično je u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, dok u Srbiji muškarac se u proseku 14,8, a žena 17,5 godina koriste penzionim pravom, što je, takođe, gotovo dvostruko duže nego pre pola veka. Nevolja je, pak, u tome što je potrebno obezbediti gotovo duplo više više novca nego pre nekoliko decenija.
Granična godina
Imajući u vidu i znatno duže očuvanu radnu sposobnost savremenog čoveka, rešenje za sve duži penzionerski period se traži u kasnijem odlasku u penziju. Tako se u Holanadiji i Danskoj od tekuće godine u penziju ide sa 67 godina, a ista granica biće od 2030. godine i u Nemačkoj i Švedskoj, dok Britanci kalkulišu da odlzak u penziju prvo pomere na 68, potom i na 69 godina života.
Mada je Norveška bogata zemlja, takođe se sprema na kasniji početak "penzijskog" doba, i to će se prvo ići sa 69, potom 71 godinom života. Zapravo ide se na pravilo da se na svako trogodišnje povećanje dužine života, za dve godine odloži i početak penzionerskog doba.
Srbija se još dvoumi. Razlozi za menjanje startne godine penzionerskog perioda su snažni i ubedljivi. Ipak, navika da se u penziju ide relativno rano se na ovim prostorima snažno ukorenila, a političari, ne želeći da gube birače, izbegavaju da se ozbiljnije suoče sa problemom koji se ubrzano uvećava i koriste se kratkoročnim i dosta spornim rešenjima, kakvo je preterano zahvatanje u budžet, samo da bi izbegli rizik gubljenja biračkih glasova.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
0
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
1
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
2
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
1
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
2
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
1
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
MOL ušao u strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom
31.01.2026.•
0
MOL Grupa je ušla u novo strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom (NOC).
Sutra ističe rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje
30.01.2026.•
0
Rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje ističe sutra, 31. januara, objavila je Privredna komora Srbije (PKS).
Koliki je minimalac u Evropskoj uniji?
30.01.2026.•
14
Kancelarija za statistiku Evropske unije - Evrostat objavila je danas da su 22 zemlje od 27 zemalja EU 1. januara objavile minimalne zarade, koje su u 14 zemalja iznad 1.000 evra.
Srbija se zadužuje 42 miliona evra zbog superkompjutera
30.01.2026.•
8
Srbija će se zadužiti za 42 miliona evra zbog nabavke superkompjutera.
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
21
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
2
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
15
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Lukoil pristao da proda većinu svoje strane imovine
29.01.2026.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji Karlajl Grup, uz odobrenje američke vlade.
Mađarski list: Mol bi mogao za NIS da plati 1,4 milijarde evra
29.01.2026.•
6
Mol bi 56,15 odsto NIS-a od ruskog Gasproma mogao da kupi za blizu 1,4 milijarde evra, piše mađarski list Népszava.
Mlekar iz Mačvanskog okruga: Velike farme uništavaju porodična gazdinstva
28.01.2026.•
6
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, izjavio je da velike farme guše porodična gazdinstva, tako što ravnopravno sa njima dobijaju premiju za mleko i subvencije za krave i junice.
Komentari 30
Aleksej
@Penzioner u najavi
/
ne moze da se uplacuje duplo osiguranje. to su naprednjaci uveli bukvalno cim su dosli na vlast.
uz to su odmah i podigli osnovice toliko da je vecini nemoguce da sebi sam uplacuje vise od najnize osnovice.
srbi su poprilicno glupav i sebican narod
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar