Srbi bi u penziju što mlađi, ali ne ide
Početkom svakog meseca najstariji žitelji Srbije iščekuju penziju.
Foto: 021.rs
Zaradili su je tokom radnog veka i sada njih oko 1,657.000, koliko je poslednjh meseci na spisku PIO fonda obraduju se čim u daljini ugledaju poštara.
Nije velika, ali čini preko 80 odsto ukupnih prihoda zašlih u penzionu dob, a najčešće je i jedino stalno primanje baka i deka. Osnov je za poslednju etapu života.
Briga o ljudima
Srbija je iz jugoslovenskog socijalističkog perioda nasledila dosta razvijen penzioni sistem. Pre Drugog svetskog rata zaposlenost je bila niska, a broj onih koji su za stare dane zaradili mirovinu još manji. Razmah je realizovan je u posleratnom vremenu i dugo se, ne bez osnova, posmatrao kao izraz brige socijalističke države o ljudima.
U startu se na ovim prostorima odomaćio takozvani Bizmarkov model penzionog fonda, po kome zaposleni tokom radnog veka ciljanim uplatama dela zarade isplaćuju aktuelne umirovljenike, a za uzvrat stiču pravo da se, kada zađu u najstarije doba, koriste primanjima koje za njih uplaćuje tada zaposleni.
Zasniva se na takozvanom međugeneracijskom sporazumu i smatra se da učvršćuje koheziju svake zajednice u kojoj se primenjuje. Na moderan način rešava pitanje egistencije starije populacije i predstavlja najozbiljnije političko, ekonomsko i socijalno pitanje za svako duštvo.
Duži život, više penzionera
Novac za isplatu penzija stiže iz zakonski određenih namenskih uplata zaposlenih. U Srbiji se od svake bruto plate 24 odsto izdvaja za najstarije, kao i 10,7 odsto za funkcionisanje zdravstvenog sistema i jedan odsto za slučaj nezaposlenosti.
Država iz budžeta ima obavezu da uplati 5,3 odsto ukupnih obaveza PIO fonda. Međutim, ova dva osnovna izvora prihoda najčešće nisu dovoljni za celokupnu isplatu. Tako je prvih meseci tekuće godine nedostajalo otprilike 21,8 odsto novca neophodnog za ispaltu penzija i manjak je nadoknađen iz državnog budžeta.
Pročitaj još
Razlog zašto uplate aktivno zaposlenih nisu dovoljne je u drastično promenjenim demografskim uslovima, kao i u poremećenom odnosu broja zaposlenih spram broja penzionisanih. Nekada je na jednog penzionera dolazilo i po pet zaposlenih, danas nema ni dva zaposlena.
Produžio se životni vek, time i period korišenja penzija. Sa sličnim problemima suočavaju se manje-više i penzioni sistemi u svim evropskim zemljama, pa se Srbija za rešavanje iskrslih problema može ugledati i na druge države.
Krupno društveno pitanje
Osnovno pitanje sa kojim se suočavaju i srpsko i druga evropska društva je da li je neophodno i opravdano povećavati životnu granicu za odlazak u penziju? Ne tako davno radni odnos je prestajao sa 60 godina, što je donedavno i u nas bila granica za žene. No sada i muškarci i žene u penziju idu sa 65 godina, što je najčešći slučaj i u evropskim zemljama.
Međutim, kako se dužina prosečnog života uvećava, produžava se i period korišćenja penzije. Takav trend iznuđuje izdašnije punjenje penzionog fonda. Tako je sedamdesetih godina prosečan stanovnik Nemačke, nakon 40 godina rada, penziju u proseku koristio deset i po godina. Danas je, usled produžetka trajanja života, prosećan rok korišćenja penzije produžen na 19,5 godina.
Slično je u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, dok u Srbiji muškarac se u proseku 14,8, a žena 17,5 godina koriste penzionim pravom, što je, takođe, gotovo dvostruko duže nego pre pola veka. Nevolja je, pak, u tome što je potrebno obezbediti gotovo duplo više više novca nego pre nekoliko decenija.
Granična godina
Imajući u vidu i znatno duže očuvanu radnu sposobnost savremenog čoveka, rešenje za sve duži penzionerski period se traži u kasnijem odlasku u penziju. Tako se u Holanadiji i Danskoj od tekuće godine u penziju ide sa 67 godina, a ista granica biće od 2030. godine i u Nemačkoj i Švedskoj, dok Britanci kalkulišu da odlzak u penziju prvo pomere na 68, potom i na 69 godina života.
Mada je Norveška bogata zemlja, takođe se sprema na kasniji početak "penzijskog" doba, i to će se prvo ići sa 69, potom 71 godinom života. Zapravo ide se na pravilo da se na svako trogodišnje povećanje dužine života, za dve godine odloži i početak penzionerskog doba.
Srbija se još dvoumi. Razlozi za menjanje startne godine penzionerskog perioda su snažni i ubedljivi. Ipak, navika da se u penziju ide relativno rano se na ovim prostorima snažno ukorenila, a političari, ne želeći da gube birače, izbegavaju da se ozbiljnije suoče sa problemom koji se ubrzano uvećava i koriste se kratkoročnim i dosta spornim rešenjima, kakvo je preterano zahvatanje u budžet, samo da bi izbegli rizik gubljenja biračkih glasova.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. godinu
30.06.2026.•
0
Poreska uprava Srbije utvrdila je rešenje za oporezivanje frilensera u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.
Jorgić: Ukoliko se ne produži licenca za NIS, sankcije su moguće već 2. jula
30.06.2026.•
2
Produženje licence Naftnoj industriji Srbije je i dalje neizvesno, a ukoliko do njega ne dođe, već od 2. jula bi NIS mogao biti pod sankcijama.
Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija
30.06.2026.•
3
Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
1
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
1
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
8
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
6
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Komentari 30
Aleksej
@Penzioner u najavi
/
ne moze da se uplacuje duplo osiguranje. to su naprednjaci uveli bukvalno cim su dosli na vlast.
uz to su odmah i podigli osnovice toliko da je vecini nemoguce da sebi sam uplacuje vise od najnize osnovice.
srbi su poprilicno glupav i sebican narod
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar