Menu 021

Voren Bafet čuva keš, siguran u novu svetsku ekonomsku krizu

Koliko je najbogatiji čovek na svetu siguran da sledi još jedna duboka kriza ilustruje podatak da izostavljanje ulaganja znači i gubitak potencijalne zarade od, procenjuje se, oko pet milijardi dolara godišnje. No, Voren Bafet je uveren da je pad cena akcija neminovan i uporno se drži keša.
Info 16.04.2018. | 09:09 > 09:29

Piše: Živan Lazić

Mora da su jaki motivi nagnali vodećeg svetskog berzanskog igrača da sve karte stavi na globalni finansijski krah. Stari lisac sveobuhvatno prati situaciju u svetskoj, posebno američkoj ekonomiji, kao i monetarne politike vodećih centralnih banaka.

A tu stvari, po mišljenju berzanskog veterana, ne stoje povoljno. Provlače se još od prethodne finansijske krize iz 2008. godine, nakon koje su prvo FED, a potom japanska i evropska centralne banke upumpale ogromne pare u svetski monetarni sistem.

Procenjivalo se da će se svežim novcem prevazići nelikvidnost i pokrenuti privredni razvoj. Međutim, novac je završio u nekretninama i na berzama, pa je ekonomski oporavak i deceniju nakon eksplozije krize kilav, dok su cene kuća, stanova i akcija, što je inače višedecenijski trend, uzletele.

Kreditiranje nepostojećim novcem

U besomučnoj kupovini se i žestoko hazardovalo. Bafet posebno lošim ceni zvanični podatak Njujorške berze po kome kupci snopa akcije vrednog 513 milijardi dolara na računima imaju tek 150 milijardi. Drugim rečima, prvo će sami kupci morati da na svaki svoj dolar pozajme još po dva i po kako bi se "zatvorila" rupa.

Moglo bi se reći da su ovih 513 milijardi nepostojeće, ali je bankarski sistem Volstrita, skladno važećoj američkoj regulativi, svu svotu, uz koeficijenat multiplikacije tri, pozajmio klijentima. Američki milijarder nije jedini koji ovakavo usmeravanje novca smatra naduvavanjem finansijskog mehura.

Prezaduženi studenti

Sam Bafet ističe da je na njegovu odluku uticalo i stanje zaduženosti američkih građana. Tu je, izgleda, i gore nego u predvečerje prethodne krize od koje se ceo svet još uvek mukotrpno oporavlja.

Zaduženje "Amera"  preko kreditnih kartica premašuje 1.000 milijardi dolara, dok je iznos studentskih kredita nadmašio 1.500 milijardi, pri čemu je nenaplativo oko 11,5 odsto ovih drugih zajmova. Pri tome, kamate na studentske kredite su uočljivo više od prosečnih, dok država u velikoj meri garantuje za njih.

Upravo ova činjenica ih čini veoma interesantnim da se na njima zasnuje emitovanje vrednosnih hartija, serija firnansijskih derivata od kojih se svaki sledeći oslanja na prethodni, i tako do u nedogled. Pre deset godina slična šema zasnovana na hipotekarnim kreditima je i poslužila za rasplamsaj, kada je stepen nenaplativosti premašio četiri odsto, najveće finansijske krize u novijoj istoriji.

Plate skromne, trka za kreditima

Zanimljivo je i Bafetovo viđenje razloga uzastopnih kriza i dramatičnih lomova na berzama. U osnovi su sve skromnije, mereno prema kupovnoj moći, zarade američkih građana, moglo bi se reći čak 99 odsto stanovnika najmoćnije države na svetu.

Dramatično padaju, pa je unazad 35 godina njihov rast tek 9,4 odsto mada je u međuvremenu produktivnost njihovog rada uvećana za 78 odsto. Ceni se da svaki građanin SAD ima imovine za oko 17.000 dolara manje vrednu nego pre tri decenije.

Troškovi inflacije prebačeni na svet

Istovremeno, život se ubrzano razvijao, pa sada postoje troškovi, recimo vezani za it tehnologiju koji su ranije bili nepoznati. Ujedno i cena mnogim potrebama znatno je narasla.

Dobra kuća u solidnom kraju većeg američkog grada (izuzev Njujorka) mogla se kupiti za 50.000 dolara, pa i niže. Danas je, pak, za sličnu neophodno izdvojiti preko 350.000 dolara.

U takvoj situacijii sa sve skromnijom platom, gotovo svi Amerikanci su upućeni na zaduživanje, čime ulaze u začarani krug sa bankama, glavnim dobitnicima ovakve ekonomske politike. Dobar deo krize se štampanjem dolara prenosi se na ostatak sveta.

Dolar je svetska valuta i u svakom trenutku je oko polovina ukupno štampanih "zelembaća" u obrtu izvan Sjedinjenih Američkih Država, što i omogućava FED-u da štampa dolar sa minimalnim uticajem na inflaciju.

Novac za kockanje

Bafeta je na uzdržanost od ulaganja naročito podstakla praksa američkog sistema da se sveži novac dominantno, i preko 90 odsto, usmerava prema  jedan odsto veoma bogatihi i, još više, prema 0,01 pravih parajlija. Oni ne ulažu novac u realnu ekonomiju, već  se okreću svojevrsnom kockanju na berzi.

Tako novac, inicijalno namenjen oporavku ekonomije, zaobilazeći privredu, dolazi do banaka koje ga, u vidu kredita, plasiraju, i to mnogo češće građanima nego fabričkim pogonima. Time se građanin od radnika sa pristojnom zaradom preobražava u potrošača na osnovu kreditne zavisnosti od banaka.

Završna tačka ovakve ekonomske politike su stalne finansijske krize i Baret predviđa skori nailazak nove, pa se odlučio da sa gomilom para čeka, a kada cene akcija budu dramatično pale, pokupovaće one za koje proceni da su najperspektivnije. Naravno, razdoblje niskih cena neće dugo potrajati, brzo će sve ponovo uzleteti naviše.

Naravno, razdoblje niskih cena neće dugo potrajati, brzo će sve ponovo uzleteti naviše. Računa se kako je moguće da bogataš na ovaj način bogatstvo, sada vredno 109 milijardi dolara, za dve, tri godine udvostruči.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • niko niko kaao ns ja
    17.04.2018 10:29
    Kao prvo, ja ne želim sreću Bafetu, on je već ima kad se radi o finansijama, već vama koji ga slušate.. nije se deda obogatio deleći savete po žutoj štampi nego u miru i tišini, kujući zavere...
    **Ipak je tačno i da su postojala vremena kada je novac bio bezvredan - do sada uvek lokalno (Nemačka, Argentina, Srbija..itd.)
    ** sada je moguća i nova situacija: ako propadne jedna svetska valuta (npr EUR, neki anglosaksonci se jako trude) tada je moguće da kliznu i CHF i USD jer čini se da su sve valute danas globalno veoma uvezane i prepliću se... (CHF je npr. morao biti veštački ograničen jer bi njegova prevelika vrednost uništila CH privredu), mogućnost pada USD zajedno sa eurom, kreatori pada EUR-a naravno ne očekuju, ali niko nije savršen..zato uvek i bude rata.
    **Komentatoru A, zašto ne verujete u mogućnost izbijanja velikog rata tj. "svetske kataklizme"? Istorijski - ratovi se uvek ponavljaju i uvek izbiju glupo - za sve, ali su se uvek i dešavali - jer glupost ne bira trenutak - nego kada magarčine koje se igraju misle da drže sve pod kontrolom, ona neočekivano iskoči! Sada mi liči na ta vremena, kada posle prvog pitanja "kako preživeti", odmah sledi i drugo: "kako sačuvati ono što smo stekli"?
  • Hehe
    16.04.2018 18:49
    Ma jok
    Nema on pojma. Aj trk u banku po kredit, po mogucstvu neki na 30 godina. I svu ustedjevinu na racun. NIsi valjda blesav da ti misi izedu pare u slamarici.
  • Učeni
    16.04.2018 17:52
    Krizoznalci
    Nemamo problema, mi živimo krizu i majstori smo u tome. Ako nekome u svetu treba predavač na tu temu, imate preko 7 miliona ljudi koji će dati uputstva za preživljavanje, a neki i za život.
  • Deda
    16.04.2018 16:47
    kolaps ce neminovno uslediti, kad tad, mnogo se para vrti u oblaku a vrednost tih para je u dobrim i losim procenama, fejsbuk izgubio milijarde - a koje i gde?, sad ce se javiti strucnjaci ovdasnji koji sve to razumeju, da nam pojasne a jos nisu dva leba na astalu imali, a dejka je velika faca, nema svitu, nema sofera, zivi u normalnoj kuci, ujutru ponese par dolara, kupi usput uzinu i auticem lagano na posao, a da ima vise iskustva ima a i utekao je iz muljatorske branse, njemu jeste za verovati

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest