Menu 021

Najava povećanja plata - uvertira za predsedničke izbore

Mada još nije istakla kandidata, vladajuća koalicija predvođena sa SNS već priprema svoje pristalice za predsedničke izbore naredne godine.
Info 31.10.2016. | 08:52 > 08:27
Najava povećanja plata - uvertira za predsedničke izbore

Jedino tako se može razumeti odluka Vlade Srbije da poveća plate gotovo svima u javnom sektoru; profesorima sedam, lekarima, policiji i vojsci pet odsto, a nešto će dobiti i administracija u pravosuđu. Penzioneri će se morati zadovoljiti sa 6.000 dinara jednokratne pomoći do Nove godine, a potom će se i njihova penzija uvećati za 1,7 odsto.

Haotična javnost

Premijer je mesecima unapred najavljivao potez, uslovljen neophodnom saglasnošću MMF i zaista je učinio mnogo napora kako bi odobrovoljio "medjunarodnog finansijskog žandara". Adut mu je rast BDP u tekućoj godini za 2,7 odsto, bezmalo duplo više od plana, a i minus u budžetu je za 150 miljadi dinara manji od planiranog.

Javnost je, uključujući i dobar deo zaposlenih u javnim službama, nezadovoljna i stalno podseća da su uredbom pre nepune dve godine primanja u javnom sektoru onima sa platom iznad 25.000 dinara skresana za 17 odsto do 40.000, a čak 32 odsto iznad ove granice; u proseku zarade bolje plaćenima su snižene za nepunih 18 odsto.

Mada na prvi pogled izgleda razumljivo da su mnogi nezadovoljni visinom predstojeće povišice, veliko je pitanje da li su građani u pravu. Još je čudnije da i opozicione stranke prigovaraju na navodno premalom povećanju. Kao da su zaboravile da slična argumentacija i retorika pred ovogodišnje parlamentarne izbore nisu imale nikakav efekat na glasače.

Privilegije javnaša

Zaposleni u javnom sektoru su baš privilegovani u odnosu na radnike zaposlene kod privatnika. Efektivno rade četiri sata, naspram sedam sati radnika kod gazda, a zarade su, i nakon snižavanja, bile cirka 40 odsto iznad zarade zaposlenog u privatnom sektoru na sličnom poslu i sa sličnim kvalifikacijama. Putem sindikalnog udruženja stiču i sitnije dodatne koristi, a pored svega višak zaposlenih u ovom segmentu, izuzev zdravstva gde ima manjka lekara, tehničara i sestara, nije ispod 40 odsto ukupnog broja.

Kako onda da radnik iz nekog pogona ili seljak sa njive podrži kukanja iz javnih preduzeća?

Još je manje rezona za povećanje zarada nastavnicima; poredeći popise iz 1991 i 2011. godine vidi se da je broj učenika smanjen, pre svega usled demografskog kolapsa, za 31, dok je broj uposlenih uvećan za 29 odsto. Tu je višak svaki drugi, pa se rekordno uvećanje baš u ovom sektoru može objasniti time da učitelji i nastavnici, sindikalno organizovani, snažno utiču na raspoloženje učenika, ali i njihovih roditelja, baka i deka. Stoga je neophodno da se sledeće sezone iz ove struke čuju pozitivni tonovi.

Greška na početku svetske krize

Drugi razlog zašto građanstvo negativno gleda na rast penzija i zarada u javnom sektoru je povećanje krajem 2008. godine, na početku svetske krize, kada su svuda u Evropi primanja ozbiljno snižavana.

Primera radi, u Estoniji i Rumuniji penzionerima su penzije, a zaposlenima u državnoj službi zarade jednokratno umanjene u proseku za 22 odsto. S druge strane, naši su, navodno na pritisak SPS i PUPS- a, podigli zarade 10 odsto, a da nije bilo nikakvog ekonomskog osnova.

Bio je to drastičan udarac budžetu u svim narednim sezonama. Ljudi, naravno, selektivno pamte i danas malo koji penzioner, prosvetar ili javnaš ovu povišicu doživljava kao neosnovanu i nepravednu.

Šta je posledica olakog deljenja teško ušteđenog novca budžetskih korisnika zaposlenima u državnim službama?

Uštede su umnogome načinjene skromnim investiranjem države. U Srbiji se ulaže tek 17 odsto BDP, a da bi se ozbiljnije povećao bruto nacionalni dohodak neophodno je investirati 26-27 odsto. U vreme najbržeg razvoja Vojvodine, 1974-1982. godine, tadašnji pokrajinski premijer Nikola Kmezić je razvoj zasnivao na investiranju svakog trećeg zarađenog dinara, dakle 33 odsto BDP.

Ulaganjem do radnih mesta

Država bi morala ulagati u infrastrukturu, recimo u potpuno zapostavljene pruge, u agrar, jedinu delatnost koja u razmeni sa inostranstvom kontinuirano ostvaruje suficit, ali bi on relativno brzo i uz modernije prerađivačke pogone mogao biti dvostruko viši od sadašnjih milijardu dolara. Naravno, u obzir dolazi i brzorastući IT sektor, podrška banjskom turizmu...

Što je ulaganje manje, između ostalog jer se novac šakom i kapom deli javnom sektoru, neće biti ni poboljšanja kvaliteta naših proizvoda, niti ćemo moći povećati izvoz. A mala zemlja bez inostrane potražnje nema dovoljno podsticaja za rast proizvodnje. Bez rasta proizvodnje nema novih radnih mesta.

Teranje u inostranstvo

Tako se uvećava broj mladih koji perspektivu vide negde na nekom drugom mestu, u nekoj drugoj zajednici. Svaki put kada premijer leporek najavi povećanje zarada u javnim preduzećima, prosveti ili administraciji, u isti mah je i znatnom broju mlađanih uskratio potencijalno radno mesto, odnosno usmerio ih na odlazak u inostranstvo.

A samo prošle sezone blizu 58.000 naših građana, dominantno mladih i odličnih stručnih kvalifikacija, otišlo je iz ove zemlje. Dakle, kada se profesor u državnoj školi pohvali povećanjem, baš kao i zaposleni u policiji ili vojsci, mora da zna da je istovremeno i veći broj njegovoih zemljaka, i to pre svega mladih, otišlo trbuhom za kruhom.

Autor: Živan Lazić
  • Halucinacija
    31.10.2016 18:39
    Deluzija
    Budžet pomaže onaj ko ga puni (privatni sektor) ,a ne penzioneri koji ga prazne.
    Kako ga prazne? Pa tako što se 40% svake penzije isplaćuje iz budžeta, jer FOND PIO nema dovoljno sredstava za isplatu.
    Alo penzionerske pare su u PIO FONDU, na njima ste stekli pravo, tužite FOND!
    Budžet nije dužan da finasira penzije na štetu svih ostalih korisnika budžeta.
    I prestanite da halucinirate da punite bužet,samo zato što ga 10% manje praznite!

  • MILE
    31.10.2016 17:56
    Obećanje ludom radovanje (NARODNA POSLOVICA).
  • Deluzija
    31.10.2016 16:56
    Povecanje?!
    Povecanje? Sumanutost! Neka se prvo vrati deo penzije koje je oduzet. Dosta su penzioneri bili razumni, trpeli i pomagali budzet! Tesko da ce ova ciljna grupa ponovo glasati.
  • @AleksandaVojvođanin
    31.10.2016 14:00
    Radi se o povećanju, nekad tamo, možda od januara, ako budemo dobri i ne budemo drmali Presto.
    U to vreme, kada stigne to povećanje, bićemo suočeni sa povećanjima svih troškova,
    koji će umnogome prevazići to povećanje.
    Ali, onda će već biti zima. Narod neće na ulicu tada.
    Za proleće spremaju nove priče, mnoge agencije rade na tome.
    Možda pronađu DNK i na tim pričama.
    Parcijalni.
    Zaista, od ove pošasti nas samo svetski rat može spasiti.

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest