Pričali smo o političkoj i društvenoj situaciji u Srbiji. Sasvim spontano, nas tri smo, objašnjavajući šta se sve dešava trenutno ovde, manifestovale jedan čist, organski naboj nade i neizdrža da dostojanstvo nas, ali i naše zemlje, ugleda svetlost dana.
Iako sve tri uveliko odrasle, ponašale smo se kao balavurdija, pričajući o studentima, njihovim akcijama i sjajnoj energiji koju stvaraju. Kolega nam se samo smeškao, čekao da završimo i rekao, dosta pesimistično, nešto u stilu: "Ne nadajte se mnogo, svako đubre zameni neko novo đubre."
Pogledale smo se, i, iako znajući da je njegov pesimizam suštinski opravdan i da se "priroda" nažalost obnavlja u ciklusima, nismo dozvolile da se nada u našim pogledima ugasi. Dok je on dugo obrazlagao svoj stav, situaciju u njegovoj zemlji i zbog čega misli da je sve bespovratno otišlo dođavola, gledala sam koleginice povremeno i pitala se šta je sad u njihovim glavama, jer u mojoj je bilo sledeće:
Godina je 2017, nedelja, 2. april. Čekam uživo uključenja iz izbornih štabova i rezultate predsedničkih izbora. Prethodnih nedelja nisam apsolutno ništa radila osim što sam ležala, gledala TV i čitala internet - bližio se termin porođaja i ta lubenica od četiri kilograma pritiskala me da radim samo to – bavim se spoljnim svetom intenzivno, detaljno, posvećeno i u najkraću izjavu i citat - tačno i precizno.
Nada nikad nije bila veća nego tada. Srce mi nikada nije jače lupalo na pomisao da bih možda, eto, ovo dete moglo da se rodi u zemlji kojom ne vladaju kriminalci. U zemlji koja jeste dovoljno mudra da se nakon užasnih ljudi i njihovih dela sa istima i raskusura, da loše odnose i otrovne navike napusti i krene nekim potpuno novim, zdravijim putem. Da ova zemlja, od početka detetovog života, bude ona koja samo još u zaostacima ima one pokvarene i strahom opravdane navike i da je vreme podlih, nepismenih i svemrzećih ljudi iza, a ne ispred nas.
Nada da će ovo dete da se rodi u zemlji hrabrih ljudi koji imaju integritet, koji svoju čast i uverenja ne prodaju za par novčanica, bila je ogromna kao i ono samo: Imalo je četiri kilograma i 200 grama, udaralo je snažno po rebrima i jedva čekalo da se i samo manifestuje tu, pored, kao deo vidljive stvarnosti. Nada je rasla jako dugo, još od 2000, i uspela tek te 2017. da poraste dovoljno da kažem da u bolje sutra, iako se činilo da neću, ipak verujem.
To veče nakon vesti o prvim rezultatima izbora nada je u svoj svojoj veličanstvenosti nestala, raspršila se i otišla u neki ćumez ponovo. Udari ovog srca koje je balavurdijski lupalo u iščekivanju rezultata postajali su sve slabiji, a bogami bilo je i suza i to onih krokodilskih.
Bilo mi je žao sebe pre svega. - što sam se nadala, što sam verovala i što sam ponovo naduvala balon do kraja i izduvala ga. Ispala sam glupa, samoj sebi, u svojoj glavi i rekla sam da više neću biti. Obećala sam svojoj glavi poslednji put i zaklela se da više nikada neću biti kreten kao tada. Obrisala suze, uzela torbu i otišla da se porodim. Sećam se da sam tvitnula "Odoh da rađam pod Turcima", zaključala nadu i bacila ključ.
Osam godina kasnije, dok je kolega i dalje pričao kako su svi isti i svi samo čekaju svoj momenat da se domognu fotelja i nakradu para za sebe, slušajući ga, primetila sam tu istu nadu kako mi kvarno sedi na ramenima, šapuće u uši, grli i mazi po licu, kosi, kao neka avet koja se pojavi nečujno i zamađija te celog.
I trgnem se povremeno i kažem sebi "Idiote, ne srljaj u tu vezu ponovo, zajebaće te". Klimnem glavom sama sebi i prepustim joj se kao večnom prokletstvu i evolutivnom refleksu koji je jači od svega.
I onda pomislim na te gomile balona koje pumpaju na stotine hiljada nekih drugih srca koje lupaju snažno - prvi put, ili pak treći ili osmi. I pomislim: ko ga jebe, priroda se izgleda obnavlja i na ovoj strani.
Pa ako opet pukne, preživećemo i izaći već nekako iz toga svega. 500 godina 500 godina. Svakako će umreti poslednja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg)
Komentari 5
Mika
Sretnooooi.
Sokrat
Nije važno o čemu je tekst, ako zvuči iole regresivno (obrnuto od napredno, jel'te :D) lupi minus...i onda gle slatke muke, poneki komentar nešto manje minusa, jer nisu shvatili da li je ovo upućno protiv, za ili nema veze sa AV pa za svaki slučaj da ne pogreše preskoče :D
gramrazuma
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar