Srbija odumire
Poslednjih godina često čujemo kako u mnogim fabrikama nema dovoljno radnika, a ni ponovna raspisivanja konkursa ne rezultiraju popunom radnih mesta.
Foto: 021.rs
Jednostavno, sve je manje mladih građana, pa je poslodavcima sve teže da angažuju radnike. Stoga ne iznenađuje da je prošle godine u Srbiji legalno radilo preko 46.000 stranih državljana, dok se najmanje još toliko izdržavalo "radom na crno". Do pre deceniju tako nešto se nije moglo ni zamisliti.
Osam odsto manje
Osnovni razlog uočljive nestašice radne snage je demografski kolaps u Srbiji. Brojke sa poslednjeg popisa (2022. godine) su opominjuće i ukazuju na sve izraženiji pad stanovništva, posebno mlađeg uzrasta.
To što Srbija nije usamljena u ovakvom toku stvari, nije olakšanje, pogotovo što je po brzini umanjenja broja stanovnika naša zemlja među tri vodeće u Evropi.
Tako je žitelja Srbije 2022. godine (kada je obavljen poslednji popis) bilo 6.447.003, odnosno osam odsto ili 581.256 stanovnika manje nego na prethodnom popisu 2011. godine. Žena je 183.236 više nego muškaraca, a razlika je najizraženija u dobu starijih od 65 godina.
Prosečan stanovnik Srbije ima 43,8 godina i po ovom pokazatelju smo takođe pri samom evropskom vrhu. Sa prosečnih 45,2 godine žene su i ovoga puta starije od muškaraca sa prosekom 42,4 godine. Koliko brzo starimo može se videti iz poređenja sa ranijim popisima; 1961. godine prosečan stanovnik imao je 30,4, deset sezona kasnije 32,2 godine...
Život nije dug
Međutim, mada smo po prosečnoj starosti među najstarijima u Evropi, ne možemo se baš pohvaliti dužinom života. Prosečan muškarac u našoj zemlji živi 73,9, dok su žene sa 78,7 godina primetno dugovečnije.
U Evropskoj uniji život muške osobe u proseku dostiže 78,8 godina, ali i u ovim zemljama žene umiru starije, obično sa 84,6 leta. Takođe, u državama sa izrazito visokim standardom, Švedskoj, Norveškoj i Holandiji, život prosečnog muškarca nadmašuje 82, a žene 86 godina.
Zanimljivo je da broj stanovnika u najvećim srpskim gradovima raste. Tako je broj žitelja Novog Sada između dva popisa uvećan za 36.452, dok je u glavnom gradu Beogradu popisano 1.589.344 osobe, 24.123 više nego deceniju ranije.
Upravo suprotni trendovi najvećih gradova i zemlje kao celine ističu činjenicu da su unutrašnje migracije po dinamici promena u Srbiji značajnije od na ovim prostorima tradicionalno snažno prisutnog "odlaska na rad u inostranstvo".
Starci u Starom gradu
Međutim, to što rast stanovništva u prestonici raste, ne znači da u pojedinim centralnim kvartovima nema opadanja stanovništva.
Tako je u opštini Stari grad broj žitelja umanjen za 22.110, što se objašnjava veoma starom populacijom najlukrativnijeg dela glavnog grada. Čak polovina žitelja ove opštine premašuje 65 godina. Sličan, mada nešto manje izražen, je trend i u opštinama Vračar i Savski venac.
Udeo osoba iznad 65 godina u ukupnoj populaciji dostiže 22 odsto, čak pet procentnih poena više nego na prethodnom popisu, odnosno žitelja penzionerskog uzrasta ima 1.318.425, dok je žitelja uzrasta do 17 godina 17,4 odsto, odnosno 1.019.396.
Koliko Srbija ubrzano stari upadljivo se vidi ako ova dva parametra uporedimo sa prethodnim popisom. Tada je udeo grupacije 65 plus u ukupnom stanovništvu iznosio samo 17, dok je udeo mlađih od 17 godina dostizao 19,6 odsto.
Pročitaj još
Životni stil
Iz popisa je vidljivo da se menja i stil života. Jeste povećan broj domaćinstava, ali je sve manje članova unutar domaćinstva, u proseku tek 2,6, dok je, poređenja radi, 1971. godine iznosio 3,8. U Beogradu je prosečno domaćinstvo još manje, 2,55, a u sve napuštenijim opštinama na istoku i jugu Srbije prosečno domaćinstvo pada na ispod 2,35 člana.
Koliko, pak, živimo sve usamljeniji, pokazuje i zaprepašćujući podatak od blizu 800.000 neoženjenih muškaraca iznad 30 godina i više od 685.000 neudatih devojaka iste dobi. Ohrabruje podatak da su najčešće porodice sa dvoje dece, 50,8 odsto od svih porodica, ali samo 6,2 odsto porodica se odlučilo za tri potomka. Da se sve češće praktikuje individualan način života, svedoči i podatak da broj starijih od 17 godina koji nisu stupali u brak dostiže 31,3, naspram 28 odsto deceniju ranije.
Cifre iz popisa pokazuju da je stanovništvo Srbije sve starije, pa su i potrebe za zdravstvenim uslugama sve češće i veće. Pitanje je da li je 21.343 lekara, 1.616 stomatologa, 1.332 farmaceuta i 46.106 sestara dovoljno da pruži potrebne usluge sve starijem stanovništvu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Vrhunac nebitnosti Evrovizije
19.05.2025.•
4
Evrovizijska nedelja je za nama. Mnogi bi rekli nikad dosadnija, ali ponajviše nikad besmislenija.
Slučaj novosadskih aktivista: Skaredan sudski postupak
15.05.2025.•
2
Pošteno suđenje podrazumeva da dokazi moraju da ispunjavaju dva uslova.
Uloga strica Alberta u rušenju nedemokratskih režima
08.05.2025.•
2
Stric Albert u "Mućkama" je svoje, najčešće izmišljene priče, koje Del i Rodni nisu želeli da slušaju, počinjao sa "During the war…".
Sto kila krivice
08.05.2025.•
4
Sedele smo nedavno nas tri, drugarice, onako dugo, ispijajući litre kafe i dangubeći najjače.
Da li su izbori izlaz iz političke krize?
06.05.2025.•
15
Već pola godine u Srbiji traju masovni protesti. Bune se dominantno mladi, studenti i srednjoškolci.
Tužilaštvo i sud pod nadstrešnicom
01.05.2025.•
3
Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji Savo Đurđić iznosi svoja zapažanja o dosadašnjem postupku u vezi sa padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Srećan 1. maj, Pravdo
01.05.2025.•
3
Drage kolege, zaposleni u pravosudnim institucijama, srećan nam Prvi maj.
Izložbe u Novom Sadu kao poziv na promišljanje
01.05.2025.•
1
Ljubitelji umetnosti u Novom Sadu ovih majskih dana imaju jedinstvenu priliku da se upoznaju sa radovima stvaralaca koji se razlikuju od onoga u šta su posetioci decenijama zadivljeno upirali pogled.
Sistemski mikrodozing
25.04.2025.•
4
U vodi iz gradskog vodovoda ponovo su pronađeni crvi. Zvaničan odgovor nadležnih institucija bio je: sve je u redu, nisu opasni, ima ih u malom broju, ne brinite.
REM, RTS i preduslov demokratije u Srbiji
22.04.2025.•
1
Savet REM bira Upravne odbore javnih medijskih servisa.
Svi ti klimači glavom
21.04.2025.•
3
Narod ovde ne traži vođu zato što je slab, nego zato što je tako naučen.
Sedite malo, odmorite
14.04.2025.•
7
Ne umem da sedim. Bukvalno. Ako nemam telefon u ruci, daljinski u vidokrugu i nešto da "skeniram" pogledom (najčešće spisak obaveza koje neću obaviti), ustajem.
Inceli i manosfera
27.03.2025.•
5
Serija "Adolescence" na Netflixu trenutno je tema broj dva sudeći po domaćem internetu.
EU se naoružava - i to može mnogo da košta
26.03.2025.•
10
Već decenijama je prihvaćeno mišljenje da je "Evropska unija mesto gde se najbolje živi".
Nada nad Srbijom
14.03.2025.•
5
Imala sam nedavno sastanak na kom je pored nas tri iz Srbije bio i kolega iz inostranstva.
Tramp drma Evropsku uniju
10.03.2025.•
9
Burna su vremena, trese se bezmalo na svakoj tački Zemljine kugle.
Ćaci za našu decu i budućnost Srbije
07.03.2025.•
36
Sinoć su izvesni studenti postavili šatore ispred Predsedništva u znak protesta. Kažu da su oni studenti koji žele da se stane sa blokadama i da nastave da uče.
Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač
05.03.2025.•
18
Na portalu javniservis.net objavljen je tekst Slobodana Negića, oca Sofije Negić, žrtve masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
"Ma, ne znate vi deco"
28.02.2025.•
26
Ono što studentni rade prethodnih par meseci kod većine nas izaziva divljenje.
Komentari 30
Vladan
Nema Srbija ni u ludilu 6,8 miliona stanovnika, možda eventualno 6,5.
Fotinija
Stefan
Zato što se sad može kvalitetno otići odavde.
Šta hoću da kažem? Za vreme žutih nije bilo posla, fakulteti su se završavali radi kupovine vremena iz vere u bolje sutra koje nije došlo, te je najveći broj njih sa fakultetskim diplomama u životu završio u raznim poslovima koji nemaju veze sa diplomom. A i kada se nadje posao plate su bile 200-500 eura. U inostranstvo se teže odlazilo nego danas zbog punog viznog režima. Danas, odnosno u poslednjih 10 godina za vreme Vučića, gomila eminentnih stranih firmi posluje u Srbiji, posla ima za svakog studenta osim ako studira filozofiju ili apstraktne umetnosti, kvalitetno iskustvo se stiče brzo i plate su od 1000 eura pa na više. Može se bez vize i otići na praksu ili doškolovavanje preko. Par godina posle završetka studija se lako večno odlazi u inostranstvo, sa iskustvom i na dobro plaćene pozicije. To pre Vučića nije moglo. I na tome mu hvala, jer mi je omogućio moju želju od malih nogu da pobegnem odavde bez povratka jer ova zemlja nije dobro mesto za život bila ni mnogo pre njega. Svako dobro svima.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar