Mogu li da opstanu preduzeća bez državne zaštite?

To bi za velike gubitaše gotovo izvesno značilo i odlazak u stečaj.

Malo je verovatno da će se tako nešto dogoditi, iako su među najvećim preduzećima i ona najproblematičnija - Resavica RTB Bor, Galenika, Petrohemija. Bar tako poručuju iz Vlade.

"Nijedno od 11 preduzeća neće otići u stečaj, jer smo zajedno poslovodstvima i privatizacionim savetnicima obezebdili da nastave svoj funkcionalno ekonomski život. Od 11 preduzeća koje danas imamo na spisku, sedam je predalo za UPPR a četiri su uspela ida van tog sudskog dela da naprave dogovore sa poveriocima na takav način da oni neće sudski ili na bilo koji način ometati poslovanje u budućem periodu”, rekao je ministar privrede Željko Sertić, o čemu možete čitati OVDE.

Većina firmi će dakle spas potražiti u Unapred pripremljenim planovima reorganizacije, ugovorima sa poveriocima o odlaganju dospelih obaveza. Njih nije malo, zaštićena preduzeća u restrukturiranju dugovala su ukupno 1,5 milijardi evra.

Koliko je realno da firme prežive uz ove planove, ili je u pitanju odlaganje neminovnog?

Ovaj model je i ranije primenjivan u srpskoj privredi. Iskustva pokazuju da se često završava bankrotom.

"Najteže će, veruje se biti u slučaju RTB-a Bor, za koga, kako kažu stručnjaci, jedini spas može da bude skok cene bakra u svetu. Neke firme potražiće i nove vlasnike, bilo da je reč o prodaji cele kompanije, ili imovine kroz stečaj. Takvom raspletu se se nadaju, na primer, PKB i Galenika", kaže konsultant Bogdan Petrović.

Deo planova je i smanjenje broja radnika. U do juče zaštićenim firmama radilo je više od 20.000 ljudi. Otpuštanje košta – radnicima treba otplatiti otpremnine, zaostale plate, naknade dok budu na birou. Koliko će ih otići niko ne zna, ali pokazatelj može da bude probojski FAP gde se od 650 radnika 627 prijavilo za socijalni program.

Država je godinama budžetom garantovala zaduživanja javnih preduzeća i ako ne mogu da vrate dug, što su na kraju plaćali građan, a više o tome čitajte OVDE.