Menu 021

Meso dabra sve popularnije

Pre nekoliko stotina godina monasi su dabra redovno jeli u posne dane – bio je to njihov način da izbegnu stroga crkvena pravila.
Život 19.04.2017. | 14:07 > 06:01

Dabar ima rep bez dlaka koji pomalo podseća na peraje i delimično živi u vodi. Zato je, prema mišljenju monaha, mogao da prođe i kao riba. Danas se dabrovina ponovo vraća na trpezu. Na internetu se razmenjuju recepti za pečenje s knedlama, gulaš ili dinstanu dabrovinu.

Dabrovi su zaštićena vrsta, ali su se u Bavarskoj u međuvremenu toliko razmnožili da je dopušten odstrel više od hiljadu primeraka godišnje. Meso se ne sme prodavati, ali lovci smeju da iskoriste ono što ulove. "Kada ubijete životinju, nikako ne bi trebalo baciti ulov“, kaže Tomas Šreder iz Bavarskog lovačkog društva. Postoje različita mišljenja o tome da li su dabrova leđa, šape ili rep poslastice. "Monasi su znali šta je dobro", kaže Šreder.

Isto to kaže i lovac i gostioničar Jirgen Fisl iz mestašca Altenštat an der Valdnab blizu Nirnberga. Kaže da je ukus sličan divljači, recimo srnetini. Uz dopuštenje vlasti on zajedno sa svojim prijateljima jede dabrovinu. "Većina lovaca ih jede, bilo bi šteta ne jesti ih. To je ekološko meso“, priča Fisl. On dabrovinu priprema poput govedine: "Meso se zapeče, zalije i onda se lagano dinsta." Kaže da je jednom probao da pohuje i rep, ali da mu se nije svidelo. Štetočina?

Dabrovi su početkom 20. veka u Nemačkoj bili skoro potpuno iskorenjeni jer su lovljeni zbog krzna i mesa. Zahvaljujući strogoj zaštiti, njihov broj se znatno povećao. To raduje zaštitnike prirode, ali ne i seljake. Naime, ovi glodari im uništavaju kukuruzna polja, ruše stabla i grade brane na rekama i potocima. A onda zbog tih brana često dolazi do poplava na okolnim poljima i livadama. Prošle godine je samo u Bavarskoj prijavljena ukupna šteta u visini od 600.000 evra.

No dabrovi ne čine štetu samo na selu, nego i u gradovima. U četvrti Pasing u Minhenu pojedini građani koji stanuju u blizini gradskog parka već su postavili oko svojih kuća električne ograde da bi zaštitili vrtove od tog nepoželjnog suseda. Zbog svega toga Valter Hajdl, predsednik Udruženja bavarskih seljaka, traži preispitivanje odluke o zaštiti. "Umesto na listi zaštićenih vrsta, dabru je mesto na jelovniku."

Dok se u Bavarskoj servira dabrovina, u drugim delovima Nemačke na sto dolaze pečeni rakun i nutrija. Nakon Drugog svetskog rata u razrušenoj i izgladneloj Nemačkoj u loncu su često završavale i mačke. Danas je zakonom zabranjeno konzumiranje mesa od majmuna, psa i mačke, ali ne i životinja kao što su dabar ili jazavac. Jedino je propisano da se njihovo meso najpre mora podvrgnuti veterinarskoj kontroli.

Pravi gurmani očito dabrovinu ne vide kao novi delikates na nemačkim tanjirima. Manfred Konke, izdavač gastro-vodiča Gault&Millau, priča da je poslednji put to meso jeo 1988. godine u jednom restoranu u Ahenu. Onde mu je tadašnji poznati kuvar Gerhard Gartner servirao dabrovinu s marmeladom od luka. "Ako se dobro sećam, dabar je imao ukus poput dosadne teletine i nakon dve sedmice je skinut s jelovnika restorana."

Autor: Dojčevele
  • "Veganstvo"
    19.04.2017 11:34
    Sekta?
    Gordost

    Ohol čovek je onaj čovek koji se odnosi potcenjivački prema ljudima, prema hrišćanskom učenju i prema samom bogu. Ohol čovek je prepotentan čovek, pun sebe, smatra da sve najbolje zna, i da sve najbolje ume da uradi. Oholost predstavlja precenjivanje svojih mogućnosti i stvaranje osećaja nadmoćnosti u odnosu na druge osobe.
  • Veganka
    19.04.2017 11:23
    Znači i pre nekoliko stotina godina je bilo kvazi-vernika koji su verovali samo u "u se, na se, i poda se", a hrišćanstvo koristili čisto korisri radi.
    Čudo da nisu jeli nilske konje i krokodile u vreme posta, oni nemaju uopšte dlaku, a takođe žive delimično u vodi.
  • odlično
    19.04.2017 09:47
    jel dabar postan?

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest