Poslastice zbog kojih uništavamo planetu: "Svet pistaća je trenutno potpuno presušio"
Pomama za Dubai čokoladom izaziva nestašicu pistaća, dok je opsesija Zapada mačom dovela do pritiska na proizvodnju japanskog čaja u prahu.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Pitanja koja se prirodno nameću su zašto nismo u stanju da uživamo u stvarima na održiv način i da li su za to krivi društveni mediji.
Čini se da je rastojanje između faza "novi proizvod postaje viralna senzacija" i "potražnja za proizvodom za tu senzaciju postaje problematična" sve kraće i kraće. Najnoviji krivac, čokolada iz Dubaija, proizvodnu krizu uspeo je da izazove za samo nekoliko nedelja.
U jednom trenutku ljudi su čitali tekstove o tome kako su sastojci za poslasticu koja postaje svetski trend, pistaći, hrskavi kadaif, tahini i mlečna čokolada. Ubrzo potom planetu je obišla informacija da je čokolada iz Dubaija koja je postala popularna zahvaljujući Tik-tok trendu izazvala međunarodnu nestašicu pistaća.
U stvarnosti, putanja od pomame na društvenim medijima do posledica u stvarnom svetu počela je ipak nešto dalje u prošlosti, piše rts.rs.
Originalna Dubai čokolada, koju je napravio "FIX Dessert Chocolatier" i nazvao "Can’t Get Knafeh Of It" (igra reči na engleskom jeziku sa rečju kadaif u okviru fraze "ne možete se zasititi") u znak pažnje na bliskoistočni desert koji je bio inspiracija, lansirana je 2021. godine.
Prva objava u kojoj se hvali ovaj slatkiš od 18 evra po komadu pojavio se na kraju 2023. godine.
Tada je poput lavine, popularnost poslastice počela vrtoglavo da raste, da bi ubrzo izmakla kontroli.
Broj snimaka na Tik-toku rastao je eksponencionalno, prodaja je porasla, a verzije čokolade sa kadaifom i pistaćima počele su da iskaču svuda kao pečurke posle kiše.
Čuveni brend "Lindt" morao je da ograniči prodaju na dve čokoladice po osobi u britanskim supermarketima "Vejtrouz" nakon što je njegova verzija poslastice iz Dubaija razgrabljena nekoliko puta.
Preko noći je čokolada postala od nečega za šta većina ljudi nikada nije čula, do predmeta na listama najboljih proizvoda inspirisanih čokoladom iz Dubaija na tržištu uoči Uskrsa 2025. godine.
Sada smo suočeni sa neizbežnom mračnom stranom ove histerije. Uspeh jedne čokoladice doveo je do globalne nestašice pistaća i odgovarajućeg povećanja njegove cene.
Pistać se uzgaja uglavnom u SAD i Iranu, a zalihe ovih orašastih plodova već su bile manje od uobičajenih zahvaljujući prošlogodišnjoj lošoj žetvi u Americi. Stratosferski uspon Dubai čokolade samo je pogoršao problem.
"Svet pistaća je trenutno potpuno presušio", rekao je za Fajnenšel tajms Džajls Haking, iz kompanije za promet orašastim plodovima CG Hacking, dodajući da su cene porasle sa 7,95 dolara na 10,30 dolara po funti (453,5 grama) za samo godinu dana.
"Nije bilo mnogo zaliha, pa još kada je došla čokolada iz Dubaija, a proizvođači čokolade krenuli da otkupljuju svako jezgro koje im padne u ruke… to znači da će ostatak sveta ostati bez pistaća", objasnio je Haking.
Zeleni prah razdora
To nije jedini primer koji kristalno jasno prikazuje zašto ne možemo svi imati lepe stvari. Još jedan proizvod koji su društveni mediji toliko popularizovali da su izazvali ozbiljnu turbulenciju ponude i potražnje je mača.
Do pre nekoliko godina, za zeleni čaj u prahu nije bilo mnogo upita izvan tradicionalne japanske ceremonije čaja.
Sada, podstaknuta objavama na Instagramu i Tik-toku u kojima se mača koristi za sve - od mlečnog napitka, preko šejkova pa sve do sladoleda u prepoznatljivoj nijansi zelene boje, proizvodnja se skoro utrostručila kako bi zadovoljila potražnju, to jest sa 1.471 tone u 2010. godini porasla je na 4.176 tona u 2023. Ipak, ni to nije dovoljno da zadovolji potrebe.
Novi status mače, delimično izazvan uticajem članova velnes zajednice koji izgleda da svoju konzumaciju hrane i pića određuju podjednako u odnosu na estetiku i na zdravstvene koristi, rezultirao je nestašicom zelenog čaja.
Cene su porasle, oskudica je frustrirala kupce, a mali japanski grad Uji koji je specijalizovan za proizvodnju mače, loše pripremljen na ovu iznenadnu zapadnjačku jagmu, bio je pod velikim pritiskom.
Više od polovine ukupne proizvodnje mače se izvozi, od čega veliki deo na Bliski istok. Prema nedavnom izveštaju Tajmsa, ukoliko se stvari ne budu promenile, čini se da je neizbežno da će praznine popuniti jeftiniji, nekvalitetni kineski proizvodi, stavljajući u rizik japansku maču koja se pravi po recepturi razvijanoj 800 godina.
Pomama za avokadom - masovne krađe i skok cene
Onlajn trendovi imali su direktan uticaj na oflajn svet čak i pre deset godina. Tokom 2015. godine, avokado je postao omiljena stavka za snimanje i deljenje na Instagramu iste godine, a krunisan je kao hrana koja je najviše puta objavljena i na Pinterestu.
Na globalnu nestašicu avokada ukazale su činjenice da su Australijanci plaćali sedam dolara po komadu i da je bio predmet talasa masovnih krađa na Novom Zelandu.
Suočeni sa takvim dokazima, teško nam je da se branimo od optužbi da naša zaluđenost pojedinim ukusima uništava planetu.
Ali ako se fokusiramo na zajednički faktor u svemu ovome, kao što je to slučaj sa mnogim nevoljama savremenog društva, čini se da su i ovde društveni mediji u samom centru Venovog dijagrama.
Niko nije kriv - ni proizvođač "nove viralne stvari", niti osoba koja se u objavama na društvenim medijima bavi njom, niti potrošač koji vidi snimak i želi da isproba predmet najnovijeg trenda.
Pročitaj još
Tako funkcioniše kapitalizam: potražnja diktira ponudu, ponuda diktira cenu.
Ali lanci snabdevanja jednostavno nisu podešeni za moderan fenomen Tik-tok video-snimaka, niti za slavu preko noći koja dolazi zahvaljujući algoritamskom hiru koji izlaže milione gledalaca određenom proizvodu.
Prava lekciju koja stoji iza čitave ove priče je da koliko god najnovija pomama za hranom i pićem izgledala dobro na vašem fidu, ona prikriva ružnu istinu koja se krije iza: viralnost i održivost jednostavno ne idu ruku pod ruku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Novosadska firma čiji je proizvod povučen iz prodaje u Hrvatskoj: Razlog je slovna greška na ambalaži
12.12.2025.•
8
Novosadsko preduzeće "PIP", čije su pšenične tortilje povučene sa tržišta Hrvatske, navodi da u proizvodnji ne koriste, niti su ikada koristili neodobreni aditiv kalcijum sorbat.
Šta ne treba piti na prazan stomak
12.12.2025.•
3
Bilo da ste se tek probudili ili je prošlo dosta vremena od poslednjeg obroka, posezanje za određenim pićima može izazvati nelagodnost i iritirati želudac.
Egipatsko jelo košari i italijanska kuhinja na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa
10.12.2025.•
0
Košari, ljuto jelo od sočiva, pirinča i testenine koje se često prodaje na ulicama Egipta, i italijanska kuhinja dobili su priznanje Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Šest namirnica koje nikada ne bi trebalo čuvati u plastičnim posudama
07.12.2025.•
0
Smanjenje bacanja hrane je odličan način da umanjite uticaj svog domaćinstva na životnu sredinu, a istovremeno uštedite na budžetu za namirnice.
Ovo su najguglaniji recepti u 2025. godini - piletina, začinjeni med i zdravi slatkiši među favoritima
07.12.2025.•
0
Google je objavio listu najtraženijih recepata u 2025. godini, otkrivajući šta je svet najviše kuvao, spremao i degustirao tokom godine.
TasteAtlas objavio listu najboljih svetskih kuhinja: Italija na vrhu, Srbija sve bolje kotirana
07.12.2025.•
2
Prestižna gastronomska platforma TasteAtlas, poznata kao svetska enciklopedija ukusa i jela, objavila je novu listu najboljih kuhinja sveta za sezonu 2025/2026.
"Karbonara rat" u Evropskom parlamentu: "Da i ne pominjemo pančetu u karbonari"
30.11.2025.•
3
Karbonara, italijanska pasta sa sosom od jaja, tvrdog sira, dimljenog mesa i bibera — bez pavlake, postala je predmet afere.
Četiri načina na koje topla čokolada može biti dobra po zdravlje
30.11.2025.•
0
Šolja tople čokolade može biti utešan napitak tokom jeseni i zime.
Evropski sud pravde: Bezalkoholni džin ne postoji
29.11.2025.•
0
Najviša pravosudna instanca Evropske unije, Evropski sud pravde (ECJ), presudio je da bezalkoholno piće ne može da bude prodavano kao džin, jer je to ime rezervisano za specifično alkoholno piće.
Zamrzavate sir: Evo zašto to ne bi trebalo da radite
29.11.2025.•
1
Iako je dobar komad sira prilično vešt u konzervaciji i može dugo trajati u frižideru, postoji jedna ključna greška koja može da uništi njegov ukus i teksturu.
Ko pije rakiju iz Srbije: Najviše žestokih pića izvozi se u Hrvatsku
23.11.2025.•
1
Srbija je tokom 2024. godine izvezla 3.942 tone žestokog alkoholnog pića, ukupne vrednosti 2,5 milijardi dinara, što je oko 21 milion evra, pokazuje zvanična statistika.
Banane su uvek broj jedan na vagama u marketima - postoji razlog
23.11.2025.•
1
Kada se proizvodi u trgovinama numerišu abecednim redom, banane su na vrhu liste. Ali proizvodi poput artičoka, ananasa i avokada su abecednim redom ispred banana. Zašto su banane uvek numerisane brojem 1 u trgovinama?
Naučnici tvrde: Ovo je tačna količina soli za savršeno skuvanu testeninu
22.11.2025.•
0
Naučnici otkrili kako da skuvate testeninu, a da ne bude prekuvana i lepljiva.
NVO optužila Nestle da dodaje šećer u hranu za bebe namenjenu siromašnijim zemljama
21.11.2025.•
0
Švajcarska nevladina organizacija "Public Eye" ponovo je optužila Nestle da dodaje šećer u svoju hranu za bebe marke Cerelac, a tu optužbu je prehrambeni gigant odbacio.
Teški mirisi i jaki ukusi sireva na takmičenju za najbolji na svetu: "Smrdljive čarape i bolestan pas"
14.11.2025.•
1
Teški mirisi su prvo što pogodi posetioca na takmičenju za Svetsku nagradu za sir u Bernu u Švajcarskoj.
Dva italijanska jela među deset najboljih na svetu
13.11.2025.•
0
Pijadina (italijanska verzija pita-hleba, nalik tortilji, punjena slanim ili slatkim nadevom) proglašena je najpopularnijim jelom u Italiji i drugim na svetu.
Osam najzdravijih povrća bogatih vlaknima, vitaminima i antioksidansima
12.11.2025.•
3
Za održavanje zdravlja važno je da u ishranu uključimo raznovrsno povrće. Posebno se preporučuju tamnozeleni listovi poput spanaća, kelja i blitve, ali i njihovi srodnici kao što su brokoli i kupus.
Cene šećera na najnižem nivou u poslednjih pet godina
10.11.2025.•
3
Cene šećera na svetskom tržištu beleže oštar pad, jer se očekuje rekordna proizvodnja u vodećim zemljama izvoznicama poput Brazila, Indije i Tajlanda.
Čokoladni Deda Mraz ove godine skuplji i do 25 odsto
09.11.2025.•
0
Istraživanja su pokazala da prodaja božićnih proizvoda u Nemačkoj ide sporije nego prošle godine, pre svega zbog rasta cena.
Komentari 2
Marko
dule
Ozbiljna cena za cokoladu, a golo g.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar