Naučnici iznenađeni zbog brzine kojom se širi otpornost na antibiotike

Naučnici su izrazili iznenađenje zbog brzine kojom se otpornost na antibiotike širi, a novo istraživanje pokazalo je da se, po svemu sudeći, otpornost mikroorganizama na ključni lek kolistin proširila sa farme svinja u Kini i uticala na ljude i životinjske vrste širom sveta.
Naučnici iznenađeni zbog brzine kojom se širi otpornost na antibiotike
Foto: Pixabay
Sve to se odigralo za samo nekoliko godina, prenosi Glas Amerike.
 
Kolistin je lek koji se koristi kao poslednja šansa za spasavanje života ljudi, odnosno kada su svi ostali lekovi nedelotvorni.
 
- Kolistin je bio malo korišćen u bolnicama, a onda se pojavila zabrinutost zbog toksičnosti i sporednih efekata. Posle je većinom korišćen kod svinja i kod pilića. Odnedavno, međutim, kako imamo sve manje lekova, ljudi su postali zainteresovaniji za korišćenje kolistina i bio je upotrebljavan veoma često u poslednjih pet do 10 godina - objašnjava Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
 
Čak i taj moćni antibiotik, međutim, gubi svoju moć. Patogeni kao što su ešerihija koli ili salmonela mogu da mutiraju i razviju otpornost na lekove.
 
Najnovija studija koju je predvodio doktor Balu ustanovila je brzinu kojom se mutirani gen, koji stvara otpornost na kolistin, pojavio sredinom 2000-ih godina.
 
Pojavio se samo jednom i prešao je najverovatnije sa svinja u Kini da bi se proširio veoma brzo po svetu. Proširio se takođe na različite vrste i pogodio ljude. Sada ga možemo pronaći u većini glavnih patogena sa kojima se suočavamo u bolnicama i nalazi se svuda, navodi se u studiji.
 
Vodeći zdravstveni zvaničnik u Velikoj Britaniji Sali Dejvis upozorila je nedavno da otpornost na antibiotike može da dovede do kraja moderne medicine.
 
- “Pomislite na najčešće operacije, carski rez, zamenu kukova. One bi mogle da budu mnogo rizičnije, kada ne bismo imali delotvorne antibiotike. Superbakterije ubijaju i ima ih sve više - navodi Dejvis.
 
Naučnici rade na poboljšanju delotvornosti postojećih lekova, kao što je kolistin, kako bi im dali dodatnu moć protiv otpornih patogena. Dugoročno gledano, istraživači kažu da su potrebne dodatne investicije u razvoj novih lekova, a da se uz to ponovo razmotre načini na koji se antibiotici koriste.
  • Lešojed

    04.05.2018 14:34
    @Veganka
    Ne vidim čemu predah, govnojedi su takođe u rizičnoj grupi.
  • Veganka

    04.05.2018 13:24
    Da sam lešojed bila bi veoma zabrinuta, ovako me ne dotiče :)
  • M@rij@n

    04.05.2018 13:01
    Mine ili vakcike
    Oko 40% svetske populacije nema osnovnih sanitarnih uređaja. Više od milijardu ljudi nema ristup pijaćoj vodi. Više od milijardi i po ljudi živi sa manjeg od jednog dolara dnevno. Desetine miliona mladih, mahom u zemljama Azije i Afrike živi zaraženo HIV virusom. Svake godine oko tri miliona ljudi umre od malarije,. Istovremeno „humani kapitalizam“ vodi nove i nove ratove. Sa novcem za samo jednu raketu tipa MX može da se nahrani 50 miliona gladne dece, ili da se projektuje 65 hiljada zdravsvenih centara, odnosno 340 hiljada škola. Jedna nuklearna podmornica košta koliko i da se obezbedi pijaća voda i sanitarni uređaji za 48 miliona ljudi, desetak „nevidljivih“ bombardera odnosi novac dovoljan za četiri godine osnovnog obrazovanja 135 milona đaka. Deset miliona mina koštaju koliko i vakcine za više od sedam miliona dece.
    Mine ili vakcine? Izlišno je pitanje, svet je odabrao ono prvo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Batut: Ne držite dijetu na svoju ruku

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" apelovao je danas da se prolećne dijete ne sprovode "na svoju ruku", već pod nadzorom stručnjaka.