Preminuo novosadski reditelj Voja Soldatović

Njegova erudicija, nepresušna energija, smisao za humor i iznad svega dobrota ostaće mi u zauvek u sećanju. Sve njegove režije su uvek za nas u operi bile praznik i radost. Počivaj u miru dragi dobri čoveče.

Hvala Voji na svemu što je uradio, što je pomogao da učenici Karlovačke gimnazije snime mjuzikl za TV Vojvodine i da ga emituju tokom novogodišnjih praznika jedne davne godine. Hvala mu i za smeh i suze izmamljene tokom predstave Violinista na krovu. A i što je bio dobar čovek.

Bila je čast poznavati te u jednom periodu malo više nego ostali .Ostavio si dubok trag u pozorištu koje ti je bilo najvažnija stvar u životu.Mnoge mlade ljude si srećom "zarazio" pozorištem i kulturom.Hvala ti na tome.

Poslednji pozdrav dragom profesoru sa nekadašnje Više pedagoške škole za vaspitače gde nas je čika Voja učio lutkarstvu.
Saučešće porodici.

Vidjala sam ga u pozoristu kako radi sa malisanima...uvek mi se cinilo da klinci uzivaju. Bez sumnje je tu bilo puno smeha i kreativnosti.

Laka ti zemlja Vojo. Bila je čast poznavati te, sarađivati sa tobom, naučiti o osećanjima koje na sceni mora da oseti publika. Odlaze...dobri u neko bolje mesto. Večna ti slava.

Ispostavilo se da je ovo drugo.
Pomenuta "gajba" je bila ispunjena umetninama sa raznih strana sveta od kojih je doslovno svaka imala priču. Toliko je bila krcata rekvizitima, slikama, kostimima, delovima scenografije da je delovalo da smo ušli u neku paralelnu (muzejsko-pozorišnu) dimenziju. Jedva se našao slobodan kauč na koji smo spustili dupeta, a čika Voja je seo prekoputa nas za radni sto, jedino preostalo mesto za sedenje, prethodno otvorivši mali frižider do vrha ispunjen pivom. U sobi je bio polumrak, ili bolje, tričetvrt mrak i kad je otvorio frižider, svetlost iz njega je delovala kao drugi Hristov dolazak, a čika Voja je večeras bio Mesija. Ispraznili smo to veče frižider, ne ostaviviši ni cvonjka jer naš Mesija nije hteo ni da čuje za pare, ali nas je zato ostavio sa svojim životnim pričama koje su već tad mogle da ispune nekoliko enciklopedijskih tomova, ili u najgorem slučaju, da se snime kao magijsko-realistični film u Kusturičinoj režiji. Eto, sećanje na to ludačko vreme pozitivno oličeno u jednom čoveku.

Hvala, čika Vojo, ostaćeš upamćen od (najmanje) četvorice više-ne-toliko žednih momaka koji te i dan-danas pominju.

Umesto opela ostaviću jednu anegdotu.

Leto hiljadu devetsto devedeset devete godine. Bombardovanje.
Nas četiri momka mlađana, smoreni od druge vrste vanredne situacije, odlazimo do Bistroa dok je Bistro još bio kafana dostojna svog renomea. U nedostatku postojanja iole potencijalno pametnijih aktivnosti, u Bistrou cirkamo celo to vrelo popodne do (veoma) rane večeri kad se pale sirene zbog policijskog časa. U to vreme je tamo radila konobarica zarobljena u telu konobara s kojom nije bilo rasprave povodom "još jednog za put", počistila bi nas svu četvoricu jednoručno i na najmanju naznaku građanske neposlušnosti. Izlazimo ispred bistroa za dlaku izbegavši šut u dupe. Tamo pivom načeti i odlaskom kući u najavi razočarani, očajnički razglabamo gde otići u ovo zlo doba kad nijedna kafana niti radnja (pa ni "Deni"!) ne radi. U tom momentu, čovek koji je sa nama izbačen iz kafane i koji se upravo oprostio od svog sagovornika nam prilazi rečima "Šta je momci, imate neki problem?". Naviknuti na razne živopisne likove koji su obitavali u tada još jedinstvenom Bistrou prihvatamo kosku i objašnjavamo da bismo mi još cirkali ali nemamo gde otići. Simpatični gospodin bez trunke suzdržavanja predloži u deus ex machina maniru da odemo kod njega na gajbu tu u Ilije Ognjanovića na partiju piva i razgovora.
Pogledavši se u neverici, pomislili smo (siguran sam svi isto) da je ovaj čika ili lud da zove četiri nepoznata momka na gajbu ili da je ozbiljan car svetskoga glasa.

Bila je ogromna čast poznavati Vas. Hvala na svemu što ste nas naučili, živećete večno u pamćenju i kulturnom nasledju koje ste ostavili budućim generacijama u amanet. Poštovani gosodine Vojo, počivajte u miru.

Divan covek, gospodin.. Kao i citava porodica.. Saucesce