Završava se era automobila na fosilna goriva
Prečesto punjenje baterija i skroman doseg vožnje na osnovu jednog punjenja su krupne slabosti električnog automobila.
Foto: Pixabay
Iz tog razloga se sve češće mogu čuti mišljenja da je na predlog Evropskog parlamenta da se na Starom kontinentu što brže iz upotrebe potisnu vozila na dizel i benzin, osim ekološke dobiti možda i značajnije uticala procena da će i na ovaj način dodatno umanjiti globalnu potrošnju nafte, koju na Zapadu, posle 24. februara, posmatraju prvenstveno kao glavni ruski ekonomski adut.
Teško je drugačije objasniti zašto je Evropski parlament baš ovih dana izglasao predlog da se od 2035. godine na Starom kontinentu prodaju isključivo električni automobili. Ideja je da pet godina kasnije, vozila na fosilni pogon potpuno nestanu sa evropskih puteva. Raniji evropski program je transformaciju planirao za 2060. godinu, sa mogućnošću da se ubrza za deceniju.
Tek usvojeni predlog je po ubrzanoj proceduri ubačen u program rada bratije iz Strazbura. Međutim, da bi stupio na snagu potrebno je da Savet EU na sastanku krajem juna takođe usvoji predlog, te da potom Evropska komisija sprovede plan.
Evropa prodata Kini
Mada su novine i poboljšanja u segmentu e-mobilnosti svakodnevna, u poslednje vreme nije bilo spektakularnih unapređenja, pa ostaju uočene slabosti najmodernijih četvorotočkaša i sve se odnose upravo na pogon automobila strujom. Bitno ograničavaju doseg vozila i zahtevaju bezmalo celodnevno punjenje svaka dva-tri dana. No, EP je iskoristio napetu atmosferu na kontinetnu i odlučio se na potez koji se u ovom trenutku više čini političkim nego ekološkim.
Protesta je bilo manje nego što se moglo očekivati. Očito, pažnja javnosti je usmerena na ratovanje u Ukrajini i dosta toga se može provući. Ipak, iz italijanske Severne lige su se čule optužbe da je ovakvom odlukom "Evropa prodata Kini", s obzirom na to da će proizvođači iz najmnogoljudnije zemlje svakako iskoristiti prilku da utrče na iznenada oslobođeno tržište.
250.000 e-vozila
Ostaje da se vidi hoće li Savet EU, kojeg čine predsednici ili premijeri svake od 27 evrounijskih država, biti, možda, oprezniji. Pre nego što konačno odluče, svakako će razmotriti i glasove iz evropske automobilske industrije. A ova grana je decenijama bila oslonac Starog koninenta i danas evropskopm BDP-u doprinosi sa 7,3 odsto, zapošljavajući pri tome 14,8 miliona ljudi.
Realno, električni automobili unazad desetak godina sve brže postaju deo naše stvarnosti. Poslednjih sezona njihov broj se gotovo dramatično povećava. Tako je lane na Starom kontinentu prodaja automobila usled pandemije opala za 26 odsto, ali je prodaja električnih vozila uvećana za 19,5 odsto.
Rast je još veći ove godine - tokom prvog kvartala prodato je 550.000 vozila, od kojih samo martu 250.000. U odnosu na godinu ranije, uvećanje je 47 odsto. Nema ozbiljnijeg proizvođača koji ne radi ne samo promotivni e-model, već svi počinju serijsku proizvodnju više tipova, prilagođenih kupcima različitih kupovnih moći, ali i različitih afiniteta.
300 miliona tone nafte manje
Zaista je neophodno smanjiti emisiju ugljovodonika u atmosferu, u čemu je udeo saobraćaja velik, odmah iza proizvođača energije. Globalno, u saobraćaju se godišnje potroši oko 2,5 milijardi tona nafte, što je otprilike 44 odsto ukupne potrošnje. Istina, mnogo više troše i prekomorski saobraćaj i avioni, ali, za sada, čovek je uspeo da proizvede samo ekološki racionalne električne automobile. Tako da će započeta elektrifikacija automobila u krajnjem doneti umanjenje nafte od, otprilike, 12 odsto, koliko, u proseku, otpada na "laki saobraćaj". Cifarski, pak, ni to nije malo, 300 miliona tona nafte manje - svake godine.
Primedbe su da prelazak na električlna vozila ne znači automatski i umanjenje korišćenja fosilnih goriva. Stvar je u načinu na koji se dobija struja kojom se napaja automobil. U slučaju Srbije može biti i gore, s obzirom na to da se ovde 70 odsto struje dobija iz termalki, i to na osnovu upotrebe lignita niske kaloričnosti i sa prepuno primesa, naročito sumpora. Ali elektromotor je bitno efikasniji od motora na unutrašnje sagorevanje.
Pročitaj još
Efikasnost elektromotora
Primera radi, danas su u upotrebi elektromobili više proizvođača kojima je za sto kilometara vožnje prosećnom brzinom dovoljno 16 kilovata struje. Energetski, to je pandan 1,2 litre benzina. Međutim, još nema "benzinca" neke evropske marke koji sto kilometara može provozati a da ne utroši četiri, mnogi i šest litara goriva. Energetski, utrošak je tri do pet puta veći. To je posledica činjenice da elektromotori iskoristi gotovo 95 odsto energije koju proizvode, dok motori sa unutrašnjem sagorevanjem teško da mogu biti efikasni iznad 33 odsto. Ostatak energije "ode" na toplotu.
Međutim, ostaje osnovni problem elektromobila, nemogućnost da se akumulator na jednostavan način stavi u vozilo. I dan-danas litijum-jonske baterije za vozila, najmoderniji akumulatori, teške su od 300 do 500 kilograma, a imaju kapoacitet koji omogućava da vozilo pređe ne više od 300 kilometara. Nakon toga se moraju puniti strujom, dok punjenje, zavisno od snage izvora napajanja, traje i do osam-devet sati u slučaju napajanja preko obične kućne utičnice.
Pri tome su baterije i dvadesetak puta skuplje od odgovarajućeg pandana u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Usled ove manjkavosti, elektromobili su dostupni samo najbogatijem sloju, pri čemu su i njima prlično komplikovani za upotrebu.
Neki drugi motivi
Ipak, i pored krupnih tehnoloških manjkavosti, Evropski parlament ekspresno je odlučio da snažno ubrza elektrifikaciju autmobilskog saobraćaja obrazlažući da velika većina vozila po gradovima Starog kontinenta dnevno ne vozi više od 50 kilometara, što elektromobili lako savlađuju. Međutim, prosek je prosek, na saobraćaj najviše utiču oni koji dnevno prelaze 250 ili više kilometara. Njima je upotreba modernog automobila itekako opterećujuća.
No, Evropski parlament se iznenađujućom večinom, gotovo 80 odsto, izjasnio. Tehnoloških, ekoloških i finansijskih argumenata je imao isto koliko i prethodnih godina kada je zagovarao bitno usporeniju elektrifikaciju. Očigledno da su u igri bili i neki drugi motivi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
1
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
78
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
8
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
13
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
7
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Komentari 21
Aleksej
Bogati ce da se voze svojim preskupim elektricnim automobilima za cije baterije ce se kopati litijum u siromasnim drzavama, gde ce se praviti jeftina struja, a tu ce se i odlagati stare baterije.
Sirotinja raja ce javnim prevozom.
Vise mesta na ulicama za boagte, nervira ih guzva (koga ne?)
Sava
Nimbus
Siguran sam da ce i to biti reseno. Lakse i zamenljive baterije, dezurne sluzbe, punionice na svakom cosku (to je bar lakse postaviti nego celu benzinku pumpu), itd. Ali nije bas sve postavljeno tako da se moze odmah preci, cak ni u razvijenim drzavama, a u Srbiji mozda ni te famozne 2035.
Takodje, tehnologija izrada baterija nije bas nesto napredovala poslednjih 10-tak godina. Manje-vise to je to. Tesko da mogu da ocekujem da ce baterije za 10 godina biti teske 100 kg, imati 3 puta veci kapacitet i puniti se za 5 min. Nadam se da gresim.
Podsecam, bice zabranjena samo prodaja novih automobila sa unutrasnjim sagorevanjem. Polovnjaci ce krstariti ulicama jos par decenija posle toga, narocito kod nas.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar