Završava se era automobila na fosilna goriva
Prečesto punjenje baterija i skroman doseg vožnje na osnovu jednog punjenja su krupne slabosti električnog automobila.
Foto: Pixabay
Iz tog razloga se sve češće mogu čuti mišljenja da je na predlog Evropskog parlamenta da se na Starom kontinentu što brže iz upotrebe potisnu vozila na dizel i benzin, osim ekološke dobiti možda i značajnije uticala procena da će i na ovaj način dodatno umanjiti globalnu potrošnju nafte, koju na Zapadu, posle 24. februara, posmatraju prvenstveno kao glavni ruski ekonomski adut.
Teško je drugačije objasniti zašto je Evropski parlament baš ovih dana izglasao predlog da se od 2035. godine na Starom kontinentu prodaju isključivo električni automobili. Ideja je da pet godina kasnije, vozila na fosilni pogon potpuno nestanu sa evropskih puteva. Raniji evropski program je transformaciju planirao za 2060. godinu, sa mogućnošću da se ubrza za deceniju.
Tek usvojeni predlog je po ubrzanoj proceduri ubačen u program rada bratije iz Strazbura. Međutim, da bi stupio na snagu potrebno je da Savet EU na sastanku krajem juna takođe usvoji predlog, te da potom Evropska komisija sprovede plan.
Evropa prodata Kini
Mada su novine i poboljšanja u segmentu e-mobilnosti svakodnevna, u poslednje vreme nije bilo spektakularnih unapređenja, pa ostaju uočene slabosti najmodernijih četvorotočkaša i sve se odnose upravo na pogon automobila strujom. Bitno ograničavaju doseg vozila i zahtevaju bezmalo celodnevno punjenje svaka dva-tri dana. No, EP je iskoristio napetu atmosferu na kontinetnu i odlučio se na potez koji se u ovom trenutku više čini političkim nego ekološkim.
Protesta je bilo manje nego što se moglo očekivati. Očito, pažnja javnosti je usmerena na ratovanje u Ukrajini i dosta toga se može provući. Ipak, iz italijanske Severne lige su se čule optužbe da je ovakvom odlukom "Evropa prodata Kini", s obzirom na to da će proizvođači iz najmnogoljudnije zemlje svakako iskoristiti prilku da utrče na iznenada oslobođeno tržište.
250.000 e-vozila
Ostaje da se vidi hoće li Savet EU, kojeg čine predsednici ili premijeri svake od 27 evrounijskih država, biti, možda, oprezniji. Pre nego što konačno odluče, svakako će razmotriti i glasove iz evropske automobilske industrije. A ova grana je decenijama bila oslonac Starog koninenta i danas evropskopm BDP-u doprinosi sa 7,3 odsto, zapošljavajući pri tome 14,8 miliona ljudi.
Realno, električni automobili unazad desetak godina sve brže postaju deo naše stvarnosti. Poslednjih sezona njihov broj se gotovo dramatično povećava. Tako je lane na Starom kontinentu prodaja automobila usled pandemije opala za 26 odsto, ali je prodaja električnih vozila uvećana za 19,5 odsto.
Rast je još veći ove godine - tokom prvog kvartala prodato je 550.000 vozila, od kojih samo martu 250.000. U odnosu na godinu ranije, uvećanje je 47 odsto. Nema ozbiljnijeg proizvođača koji ne radi ne samo promotivni e-model, već svi počinju serijsku proizvodnju više tipova, prilagođenih kupcima različitih kupovnih moći, ali i različitih afiniteta.
300 miliona tone nafte manje
Zaista je neophodno smanjiti emisiju ugljovodonika u atmosferu, u čemu je udeo saobraćaja velik, odmah iza proizvođača energije. Globalno, u saobraćaju se godišnje potroši oko 2,5 milijardi tona nafte, što je otprilike 44 odsto ukupne potrošnje. Istina, mnogo više troše i prekomorski saobraćaj i avioni, ali, za sada, čovek je uspeo da proizvede samo ekološki racionalne električne automobile. Tako da će započeta elektrifikacija automobila u krajnjem doneti umanjenje nafte od, otprilike, 12 odsto, koliko, u proseku, otpada na "laki saobraćaj". Cifarski, pak, ni to nije malo, 300 miliona tona nafte manje - svake godine.
Primedbe su da prelazak na električlna vozila ne znači automatski i umanjenje korišćenja fosilnih goriva. Stvar je u načinu na koji se dobija struja kojom se napaja automobil. U slučaju Srbije može biti i gore, s obzirom na to da se ovde 70 odsto struje dobija iz termalki, i to na osnovu upotrebe lignita niske kaloričnosti i sa prepuno primesa, naročito sumpora. Ali elektromotor je bitno efikasniji od motora na unutrašnje sagorevanje.
Pročitaj još
Efikasnost elektromotora
Primera radi, danas su u upotrebi elektromobili više proizvođača kojima je za sto kilometara vožnje prosećnom brzinom dovoljno 16 kilovata struje. Energetski, to je pandan 1,2 litre benzina. Međutim, još nema "benzinca" neke evropske marke koji sto kilometara može provozati a da ne utroši četiri, mnogi i šest litara goriva. Energetski, utrošak je tri do pet puta veći. To je posledica činjenice da elektromotori iskoristi gotovo 95 odsto energije koju proizvode, dok motori sa unutrašnjem sagorevanjem teško da mogu biti efikasni iznad 33 odsto. Ostatak energije "ode" na toplotu.
Međutim, ostaje osnovni problem elektromobila, nemogućnost da se akumulator na jednostavan način stavi u vozilo. I dan-danas litijum-jonske baterije za vozila, najmoderniji akumulatori, teške su od 300 do 500 kilograma, a imaju kapoacitet koji omogućava da vozilo pređe ne više od 300 kilometara. Nakon toga se moraju puniti strujom, dok punjenje, zavisno od snage izvora napajanja, traje i do osam-devet sati u slučaju napajanja preko obične kućne utičnice.
Pri tome su baterije i dvadesetak puta skuplje od odgovarajućeg pandana u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Usled ove manjkavosti, elektromobili su dostupni samo najbogatijem sloju, pri čemu su i njima prlično komplikovani za upotrebu.
Neki drugi motivi
Ipak, i pored krupnih tehnoloških manjkavosti, Evropski parlament ekspresno je odlučio da snažno ubrza elektrifikaciju autmobilskog saobraćaja obrazlažući da velika većina vozila po gradovima Starog kontinenta dnevno ne vozi više od 50 kilometara, što elektromobili lako savlađuju. Međutim, prosek je prosek, na saobraćaj najviše utiču oni koji dnevno prelaze 250 ili više kilometara. Njima je upotreba modernog automobila itekako opterećujuća.
No, Evropski parlament se iznenađujućom večinom, gotovo 80 odsto, izjasnio. Tehnoloških, ekoloških i finansijskih argumenata je imao isto koliko i prethodnih godina kada je zagovarao bitno usporeniju elektrifikaciju. Očigledno da su u igri bili i neki drugi motivi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
1
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
1
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
1
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
MOL ušao u strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom
31.01.2026.•
0
MOL Grupa je ušla u novo strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom (NOC).
Sutra ističe rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje
30.01.2026.•
0
Rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje ističe sutra, 31. januara, objavila je Privredna komora Srbije (PKS).
Koliki je minimalac u Evropskoj uniji?
30.01.2026.•
14
Kancelarija za statistiku Evropske unije - Evrostat objavila je danas da su 22 zemlje od 27 zemalja EU 1. januara objavile minimalne zarade, koje su u 14 zemalja iznad 1.000 evra.
Srbija se zadužuje 42 miliona evra zbog superkompjutera
30.01.2026.•
8
Srbija će se zadužiti za 42 miliona evra zbog nabavke superkompjutera.
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
21
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
2
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
15
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Komentari 21
Aleksej
Bogati ce da se voze svojim preskupim elektricnim automobilima za cije baterije ce se kopati litijum u siromasnim drzavama, gde ce se praviti jeftina struja, a tu ce se i odlagati stare baterije.
Sirotinja raja ce javnim prevozom.
Vise mesta na ulicama za boagte, nervira ih guzva (koga ne?)
Sava
Nimbus
Siguran sam da ce i to biti reseno. Lakse i zamenljive baterije, dezurne sluzbe, punionice na svakom cosku (to je bar lakse postaviti nego celu benzinku pumpu), itd. Ali nije bas sve postavljeno tako da se moze odmah preci, cak ni u razvijenim drzavama, a u Srbiji mozda ni te famozne 2035.
Takodje, tehnologija izrada baterija nije bas nesto napredovala poslednjih 10-tak godina. Manje-vise to je to. Tesko da mogu da ocekujem da ce baterije za 10 godina biti teske 100 kg, imati 3 puta veci kapacitet i puniti se za 5 min. Nadam se da gresim.
Podsecam, bice zabranjena samo prodaja novih automobila sa unutrasnjim sagorevanjem. Polovnjaci ce krstariti ulicama jos par decenija posle toga, narocito kod nas.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar