Nemačka u deficitu, Italija ka bankrotu
Ratne prilike, inflacija i nedaće sa energentima su se tokom juna snažno odrazili i na ekonomije najjačih evropskih država.
Foto: Pexels (Skitterphoto)
Nemačka je, prvi put nakon tri decenije, zabeležila mesečni izvozni deficit, dok je javni dug Italije dostigao 145 odsto BDP-a, pa je državi na Apeninima ponovo zapretio bankrot.
Tako su, dakle, u nevolje zapale i vodeće države Evropske unije. Kako se problemu sa kojima se poslednjih meseci suočava ceo Stari kontinent ne vidi kraj, muke čelnih unijskih država biće sve veće. Dodatni izazov biće potpuna nenaviknutost stanovništva na prilike u koje je zapalo.
Izvoz presahnuo, energenti preskupi
Gotovo 70 godina unazad Nemačka se isticala stabilnom valutom, niskom inflacijom i suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. Poslednji put višak izvoznih prihoda je izostao 1991. godine, kada su svi napori i sav novac bili usmereni na objedinjavanje posle Drugog svetskog rata podeljene države. Poslednjih godina mesečni suficit je premašivao 20 milijardi evra, dostižući na godišnjem nivou i devet odsto BDP-a.
Međutim, usled ekstremnih cena energenata koje Nemačka maksimalno rabi, te istovremeno naglog pada izvoza, u junu je zabeležen uvoz za milijardu evra veći od izvoza. Sve to pri inflaciji od gotovo osam odsto, a evro sve ubrzanije slabi. To je stanovništvu Nemačke potpuno nova situacija. Zapravo, Nemcima je nestvarno da, nakon decenija lukrativne pozicije, više nisu najveći izvoznici na svetu. Ovde je i najmanja firma usmerena na globalno tržište. Ne izvoze samo velikani poput "Bajerna" ili "Simensa", već bukvalno svi. Primera radi, firma srednje veličine, što znači do 80 zaposlenih, u proseku izvozi u 18, a one ponajbolje i u 40 država.
Deficit obara evro
Sada se sve menja. Više nema jeftinog gasa i nafte iz Rusije, na čemu su nemačka preduzeća umnogome gradila izvozne prednosti. Ekonomske poteškoće i ratna događanja na istoku Evrope naglo su smanjila potražnju, izvoz je preko noći presahnuo. Inflacija raste iz meseca u mesec.
Problem je što se, bez krupnih zaokreta na globalnoj političkoj sceni, ne vidi kraj novoj situaciji. Prva posledica kraha izvoza je pad vrednosti evra. Nemačka je najveći izvoznik u evrozoni, tu je još Holandija. Ostale članice su ili minimalni izvoznici ili netouvoznici. Drugim rečima, suficit Nemačke je ono na čemu je evro godinama zasnivao snagu. Naravno da će se kada sufcit pada snižavati i vrednost valute.
Po građane i brojne gastarbajtere neugodniji će biti gubitak radnih mesta drastičnim umanjenjem izvoza. A Nemačka tek treba da otvori nova radna mesta u industriji usluga i maloprodaji kako nezaposlenost ne bi previše narasla. Biće to, međutim, mnogo manje kvalitetna radna mesta, time i sa nižim zaradama.
Dva oslonca
Vest da je javni dug Italije za poslednjih pola godine dostigao 2.700 milijardi evra, čak 150 odsto BDP, može na prvi pogled izgledati kao uobičajena. Država sa Apenina se više puta borila sa prezaduženošću, pa se ustalilo mišljenje da lako upada u finansijske probleme, ali i lako izlazi iz njih. Zaboravlja se da je poslednji put iz prezaduženosti izašla prvenstveno zahvaljujući pomoći Evropske centralne banke (ECB) koja je godinama neprekidno otkupljivala i gomilala obveznice i poprilično sumnjivih italijanskih kompanija. Prijatelju na jugu je investicijama i kreditima pomagala i Nemačka.
Sada su se okolnosti promenile i, ukoliko se ponovo prezaduže, teško da mogu računati na pomoć spolja. ECB je u naporima da umanji inflaciju prestala da širokogrudo otkupljuje obveznice, dok je Nemačka zapala u deficit i smera da što pre prestrukturira ekonomiju. Sa elitne (izvozne) na standardnu, zasnovanu na uslugama i maloprodaji. Svakako da će ubuduće u Berlinu biti znatno manje para za druge.
Pročitaj još
Kako do mira
Time je Italija ostala bez dva važna oslonca i pitanje je da li bi se mogla izvući ukoliko bi dublje upala u zamku prezaduženosti. Izgubivši podršku manjih partija desnog centra, premijer Dragi je ponudio ostavku o čemu odlučuju poslanici parlamenta krajem meseca. Reč je o finansijskom stručnjaku za čija dva mandata guvernera ECB se vezuje uspeh Italije u obuzdavanju zaduživanja.
Dragi je radni vek proveo na visokim finansijskim pozicijama, najviše u vodećim američkim bankama, u političkoj javnosti doživljava se kao veliki pristalica objedinjavanja Zapada u antiruskoj histeriji i kao kreator sankcija koje se neprekidno nameću Rusiji. Cilj uskraćivanja podrške predsedniku je da preko izbora na premijersku funkciju dođe ličnost drugačijih političkih uverenja, više sklon dijalogu i u aktuelnom evropskom sukobu.
U suštini, pokušaj obaranja vlade je pokušaj manjeg broja parlamentarnih stranaka da se što pre okonča sukob u Ukrajini. Po dosadašnjoj aktivnosti Dragi je više podsticao razmah sukobljavanja nego što je zagovarao dijalog, pa je logično da politički zaokret podrazumeva njegovo uklanjanje sa premijerske funkcije, čime bi otupela većina među evrounijskim premijerima koja je sklona militarnoj opciji u ukrajinskoj krizi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
0
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
1
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
5
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
9
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
18
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Ilon Mask proglašen odgovornim za obmanjivanje investitora
21.03.2026.•
2
Porota saveznog suda u San Francisku presudila je da je Ilon Mask obmanjivao investitore tokom ključnog perioda preuzimanja Tvitera 2022. godine.
Komentari 4
1942-2022
Обсервер
milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar