Nemačka u deficitu, Italija ka bankrotu
Ratne prilike, inflacija i nedaće sa energentima su se tokom juna snažno odrazili i na ekonomije najjačih evropskih država.
Foto: Pexels (Skitterphoto)
Nemačka je, prvi put nakon tri decenije, zabeležila mesečni izvozni deficit, dok je javni dug Italije dostigao 145 odsto BDP-a, pa je državi na Apeninima ponovo zapretio bankrot.
Tako su, dakle, u nevolje zapale i vodeće države Evropske unije. Kako se problemu sa kojima se poslednjih meseci suočava ceo Stari kontinent ne vidi kraj, muke čelnih unijskih država biće sve veće. Dodatni izazov biće potpuna nenaviknutost stanovništva na prilike u koje je zapalo.
Izvoz presahnuo, energenti preskupi
Gotovo 70 godina unazad Nemačka se isticala stabilnom valutom, niskom inflacijom i suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. Poslednji put višak izvoznih prihoda je izostao 1991. godine, kada su svi napori i sav novac bili usmereni na objedinjavanje posle Drugog svetskog rata podeljene države. Poslednjih godina mesečni suficit je premašivao 20 milijardi evra, dostižući na godišnjem nivou i devet odsto BDP-a.
Međutim, usled ekstremnih cena energenata koje Nemačka maksimalno rabi, te istovremeno naglog pada izvoza, u junu je zabeležen uvoz za milijardu evra veći od izvoza. Sve to pri inflaciji od gotovo osam odsto, a evro sve ubrzanije slabi. To je stanovništvu Nemačke potpuno nova situacija. Zapravo, Nemcima je nestvarno da, nakon decenija lukrativne pozicije, više nisu najveći izvoznici na svetu. Ovde je i najmanja firma usmerena na globalno tržište. Ne izvoze samo velikani poput "Bajerna" ili "Simensa", već bukvalno svi. Primera radi, firma srednje veličine, što znači do 80 zaposlenih, u proseku izvozi u 18, a one ponajbolje i u 40 država.
Deficit obara evro
Sada se sve menja. Više nema jeftinog gasa i nafte iz Rusije, na čemu su nemačka preduzeća umnogome gradila izvozne prednosti. Ekonomske poteškoće i ratna događanja na istoku Evrope naglo su smanjila potražnju, izvoz je preko noći presahnuo. Inflacija raste iz meseca u mesec.
Problem je što se, bez krupnih zaokreta na globalnoj političkoj sceni, ne vidi kraj novoj situaciji. Prva posledica kraha izvoza je pad vrednosti evra. Nemačka je najveći izvoznik u evrozoni, tu je još Holandija. Ostale članice su ili minimalni izvoznici ili netouvoznici. Drugim rečima, suficit Nemačke je ono na čemu je evro godinama zasnivao snagu. Naravno da će se kada sufcit pada snižavati i vrednost valute.
Po građane i brojne gastarbajtere neugodniji će biti gubitak radnih mesta drastičnim umanjenjem izvoza. A Nemačka tek treba da otvori nova radna mesta u industriji usluga i maloprodaji kako nezaposlenost ne bi previše narasla. Biće to, međutim, mnogo manje kvalitetna radna mesta, time i sa nižim zaradama.
Dva oslonca
Vest da je javni dug Italije za poslednjih pola godine dostigao 2.700 milijardi evra, čak 150 odsto BDP, može na prvi pogled izgledati kao uobičajena. Država sa Apenina se više puta borila sa prezaduženošću, pa se ustalilo mišljenje da lako upada u finansijske probleme, ali i lako izlazi iz njih. Zaboravlja se da je poslednji put iz prezaduženosti izašla prvenstveno zahvaljujući pomoći Evropske centralne banke (ECB) koja je godinama neprekidno otkupljivala i gomilala obveznice i poprilično sumnjivih italijanskih kompanija. Prijatelju na jugu je investicijama i kreditima pomagala i Nemačka.
Sada su se okolnosti promenile i, ukoliko se ponovo prezaduže, teško da mogu računati na pomoć spolja. ECB je u naporima da umanji inflaciju prestala da širokogrudo otkupljuje obveznice, dok je Nemačka zapala u deficit i smera da što pre prestrukturira ekonomiju. Sa elitne (izvozne) na standardnu, zasnovanu na uslugama i maloprodaji. Svakako da će ubuduće u Berlinu biti znatno manje para za druge.
Pročitaj još
Kako do mira
Time je Italija ostala bez dva važna oslonca i pitanje je da li bi se mogla izvući ukoliko bi dublje upala u zamku prezaduženosti. Izgubivši podršku manjih partija desnog centra, premijer Dragi je ponudio ostavku o čemu odlučuju poslanici parlamenta krajem meseca. Reč je o finansijskom stručnjaku za čija dva mandata guvernera ECB se vezuje uspeh Italije u obuzdavanju zaduživanja.
Dragi je radni vek proveo na visokim finansijskim pozicijama, najviše u vodećim američkim bankama, u političkoj javnosti doživljava se kao veliki pristalica objedinjavanja Zapada u antiruskoj histeriji i kao kreator sankcija koje se neprekidno nameću Rusiji. Cilj uskraćivanja podrške predsedniku je da preko izbora na premijersku funkciju dođe ličnost drugačijih političkih uverenja, više sklon dijalogu i u aktuelnom evropskom sukobu.
U suštini, pokušaj obaranja vlade je pokušaj manjeg broja parlamentarnih stranaka da se što pre okonča sukob u Ukrajini. Po dosadašnjoj aktivnosti Dragi je više podsticao razmah sukobljavanja nego što je zagovarao dijalog, pa je logično da politički zaokret podrazumeva njegovo uklanjanje sa premijerske funkcije, čime bi otupela većina među evrounijskim premijerima koja je sklona militarnoj opciji u ukrajinskoj krizi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović razgovarala o NIS-u sa predstavnicima ADNOK-a
05.02.2026.•
0
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je u Abu Dabiju o budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije s rukovodstvom naftne kompanije ADNOК iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Otkriveno još zlata na Rogozni, Ziđin povećava udeo u australijskoj firmi Strikland
05.02.2026.•
11
Ziđin Mining Group dodatno učvršćuje svoj strateški položaj u australijskoj kompaniji Strickland Metals koja istražuje zlato na planini Rogozni kod Novog Pazara.
Antonijević: Utvrđeno kako osobe u zatvoru mogu da podnesu zahtev za legalizaciju
04.02.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević saopštio je da je utvrđen mehanizam da lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne neposredno pokrenu postupak evidentiranja i upisa prava, bez dodatnih ograničenja.
Država se zadužila za još skoro 16 milijardi dinara i tu ne staje
04.02.2026.•
13
Uprava za javni dug u utorak je okončala drugu aukciju petogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, koje dospevaju 30. jula 2030. godine.
Ministarka Đedović: U toku pregovori MOL-a i ADNOC-a o preuzimanju NIS-a, i Srbija uključena u razgovore
04.02.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović da su u toku pregovori između mađarskog MOL-a i državne naftne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC sa Gaspromnjeftom o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Kad januar ogoli sistem
04.02.2026.•
5
Srbija se dugo hvalisala da je proizvođač sa znatnim viškovima električne energije.
Cene polovnih automobila ostaju visoke i ove godine
04.02.2026.•
2
Prema prognozama stručnjaka, u ovoj godini cene polovnih automobila neće biti niže, što je posledica ne samo promenljivih zakona već i globalnih događaja.
Ilon Mask postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara
04.02.2026.•
13
Američki preduzetnik Ilon Mask je postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara nakon što je njegova firma SpaceX kupila njegovu kompaniju za veštačku inteligenciju xAI.
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
9
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
2
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
28
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Komentari 4
1942-2022
Обсервер
milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar