Preporuke države da se štedi struja kao klanje praseta pred Božić - a velike su potrebe EPS-a
Prihodi EPS-a na godišnjem nivou, ukoliko pretpostavimo jednaku potrošnju kao 2021. godine, zbog povećanja cena biće blizu 500 miliona evra.
Foto: 021.rs
To je između četvrtine i trećine onoga što će EPS potrošiti na uvoz struje samo u predstojećoj zimskoj sezoni, navodi Danas.
Od prvog septembra struja za stanovništvo poskupela je 6,5 odsto u proseku, ali je povećana i naknada za povlašćene proizvođače električne energije sa 0,437 dinara na 0,801 dinara po kilovatčasu što znači da je poskupljenje struje faktički oko 10 odsto.
Takođe od početka septembra EPS će slati i preduzećima nove ugovore o snabdevanju sa cenom od 95 evra po megavatsatu na osnovu preporuke Vlade, dok je do sada cena struje za privredu bila "zakucana" na 75 evra bez poreza, takođe po preporuci Vlade.
Prema podacima Agencije za energetiku prošle godine ukupna finalna potrošnja iznosila je 30,5 terevatčasova struje (oko 30.500 gigavatsati).
Na garantovanom snabdevanju, gde su domaćinstva i mali kupci, isporučeno je 15.207 gigavatsati po prosečnoj ceni od 7,6 dinara po kilovatsatu. Sa poskupljenjem na 8,144 dinara po kilovat satu, ako pretpostavimo istu potrošnju kao prošle godine, EPS će inkasirati 70,4 miliona evra više.
U prošloj godini je na komercijalnom snabdevanju isporučeno 15.041 gigavatsati struje po prosečnoj ceni od 8,63 dinara po kilovatsatu ili 73,4 evra po megavatsatu. Pri istoj potrošnji, mada se prethodnih godina ona uvećavala za oko pet odsto godišnje, i novoj ceni od 95 evra po megavatsatu, elektroprivreda bi trebalo na godišnjem nivou da inkasira oko 325 miliona evra više nego prošle godine.
Ovde su moguća i odstupanja s obzirom da je prema zaključku vlade preporučena cena za namensku industriju 68 evra po megavatsatu. S druge strane cena rezervnog snabdevanja je 123,5 evra po megavatsatu ali prošle godine je svega 215 gigavatsati isporučeno ovim klijentima.
Na kraju iz EPS-a su se godinama žalili na to što se naknada za povlašćene proizvođače električne energije na računima za struju ne pomera, dok se istovremeno obaveze EPS-a prema proizvođačima struje iz OIE iz godine u godinu uvećavaju.
Prema računici EPS-a na kraju juna kumulativni gubitak kompanije po ovom osnovu dostigao je 200 miliona evra.
Sa povećanjem naknade sa 0,437 na 0,801 dinara po kilovatsatu EPS će na godišnjem nivou inkasirati oko 94,5 miliona evra, pri istoj potrošnji.
EPS je povlašćenim proizvođačima za 1.846 preuzetih gigavatsati energije prošle godine platio 22,75 milijardi dinara, dok je istovremeno naplatio od krajnjih potrošača 13,25 milijardi dinara.
Razliku od oko 80 miliona evra platio je iz svog džepa pa će ovo povećanje naknade pokriti tekuće troškove za „fid-in“ tarife i zaustaviti dalje gomilanje gubitaka bar po ovom osnovu.
Povećanje prihoda od pola milijarde evra na godišnjem nivou nije malo ni za jednu kompaniju, ali spram troškova EPS-a i posebno troškova uvoza struje kao sipanje vode kofom u šuplje bure.
Prema računicama Danasa i izjavama ministarke energetike Zorane Mihajlović, EPS je već do sada potrošio bar milijardu evra za uvoz struje, a do kraja zimske sezone će, prema sadašnjim cenama, morati na uvoz da potroši još milijardu i po.
Stručnjaci su procenili da će zimus nedostajati 2,2 milijarde kilovatsati struje, koja se prošle nedelje prodavala po cenama od oko 700 evra za megavatsat. Tako gledano, godišnji prihodi od poskupljenja struje će pokriti tek oko trećine novca potrebnog za uvoz samo u zimskoj sezoni i to pod uslovom da cene električne energije na evropskim berzama dalje ne porastu.
Prema mišljenju Milorada Filipovića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, povećanje prihoda za EPS je dobrodošlo, ali prema potrebama kompanije to je minimalno, posebno zato što deo toga ide za zelenu energiju.
"Velike su potrebe EPS-a. Treba da se završi Kostolac, tu je i Obrenovac. Preuzete su obaveze na Drini sa Republikom Srpskom Buk Bijela i svaka od tih investicija je pojedinačno veća od prihoda od poskupljenja. A njima je novac potreban za otklanjanje posledica havarija, sad im se desilo i ovo sa bagerom za ugalj", napominje Filipović za Danas dodajući da su se vlasti tek sad setile da apeluju na energetsku efikasnost.
"Kolju prase pod Božić. Trebalo je ranije misliti o energetskoj fikasnosti. I sada sa popustima za one koji uštede u odnosu na prošlu godinu penalizuju ljude koji već vode računa i koji su već smanjili potrošnju", ocenjuje on dodajući da nigde u Evropi stanovništvo ne čini 45 odsto ukupne potrošnje i to najvećim delom za grejanje.
I ekonomista Saša Đogović smatra da su prihodi od poskupljenja kap u moru za EPS i da sa tim neće moći da obezbedi ni tekuće poslovanje, a kamoli investicije.
"Moraće država da posegne u kasu da bi EPS mogao da funkcioniše. To je rupa bez dna. Sipamo novac, a ne vidi se ništa u investicijama. Sve ide na uvoz struje. Na kraju će sve to doći u budžet na naplatu", napominje Đogović dodajući da za takvo stanje nisu krivi ni ukrajinska kriza ni građani, već "oni koji upravljaju EPS-om".
"Istina je da na evropskom tržištu rastu cene, ali da EPS radi normalno ne bismo ni uvozili struju, a posebno ne leti ili sada po ovakvom vremenu. Jasno je ko je krivac, ali izgleda da niko neće odgovarati", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
1
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
78
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
8
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
13
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
7
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Komentari 36
Aga agatoni akademik
Zemlja čudesa
Bata
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar