U bolju budućnost: Srbija će sledeće godine morati da se zaduži za tri do četiri milijarde evra

Autor: Beta

Info

24.10.2022.

16:31 > 16:59

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

U bolju budućnost: Srbija će sledeće godine morati da se zaduži za tri do četiri milijarde evra

Foto: 021.rs

"Tri do četiri milijarde evra država će morati da se zaduži, a kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto. To je apsolutno neproduktivno trošenje sredstava i to je dodatani razlog i zašto dug dugotrajno treba držati pod kontrolom", kazao je on u Skupštini Srbije na predstavljanju Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu pred Odborom za finansije.

Prema njegovim rečima, cena zaduživanja Srbije je velika, čak i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, jer je kamatna stopa oko 50 odsto veća za Srbiju nego za te države.

"To se odnosi i na stari dug, ali i na ove kamatne stope", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

Kako je naveo, prema analizi Fiskalnog saveta, Srbiju bi trebalo da teži javnom dugu u iznosu od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), podsetivši da je javni dug 2021. bio 57 odsto BDP-a, te da će po prvim procenama Fiskalnog saveta javni dug u 2022. ponovo iznositi oko 57 odsto.

"To je važno, jer je nakon fiskalne konsolidacije od 2014. do 2017. godine i nekoliko godina nakon toga, dug oboren na 52 odsto dohotka zemlje, što je bilo dobro", rekao je Petrović.

Ukazao je da je to onda omogućilo Srbiji da, kada je nastupila pandemija, ima fiskalni prostor za rešavanje tekuće ekonomske i zdravstvene krize, a da se ne brine o stanju duga i deficita.

"Kao rezultat tih mera, dug je dignut na 57 odsto BDP-a što je bilo opravdano u krizi, ali nailazi sledeća kriza i zato je neophodno taj dug vraćati na 50 odsto. Dug u iznosu od 60 odsto BDP-a, po Mastrihtu, nije relevantan za Srbiju, a jedan od glavnih razloga je cena zaduživanja Srbije u odnosu na zemlje za koje važi Mastriht", rekao je Petrović.

Velika davanje tokom korona krize

Podsetio je da su velika davanja bila tokom kovid krize 2020. i 2021. godine, kada se država zadužila šest milijardi evra, pa otuda porast duga.

"Veći deo toga je bio opravdan kao pomoć stanovništvu i privredi, ali deo toga nije bio ciljan i naša procena je da je potrošeno oko dve milijarde više nego što treba, koje bi sada dobro došle sada kada bi trebalo da se zadužujemo po visokim kamatama", rekao je Petrović.

On se nada i da se davanja iz budžeta kao pomoć pojedinim kategorijama stanovništva, koja su bila i ove godine, bez ekonomskog i socijalnog opravdanja neće produžiti i u 2023. godini. Prema njegovim rečima, Fiskalni savet smatra i da su javne investicije jedini način na koji Vlada Srbije može da podstakne privredni rast i zbog toga je preporučio, da u kriznim godinama, kakva će biti i sledeća, te investicije ne budu oblast u kojoj će da se štedi.

Netransparentnost

Kao probleme sa kojima se do sada susretao Fiskalni savet u analizi budžeta Srbije i završnog računa budžeta, on je naveo nedovoljnu transparentnost.

Kako je objasnio, "postoje neke pozicije koje su velike, a ne vide se šta jer iza njih", a kao primer naveo je neto budžetske pozajmice koje su u 2021. godini iznosile 430 miliona evra i za koje se u budžetu ne vidi šta predstavljaju.

"Potreban je istraživački rad da bi se otkrilo da je od tih 430 miliona evra, 300 miliona bilo za finansiranje uvoza gasa. Ako je to opravdano, ne vidim razlog zašto se to jasno ne napiše u toj stavci i u bužetu i u završnom računu", kazao je Petrović.

Dodao je da je netransparentna i stavka koja se odnosi na Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, jer ne postoji lista projekata na koje je utrošeno 200 miliona evra.

"Indirektno može da se utvrdi da je većina tih projekata opravdana, pa šta je onda razlog da javnost nema uvid u to", zapitao je predsednik Fiskalnog saveta.

Ukazao je i na odeljak koji se odnosi na izdatke za kazne i penale, za šta se već nekoliko godina iz budžeta daje oko 200 miliona evra godišnje.

To je po njemu "krajnje neproduktivno" i prvi korak bi u budućnosti trebalo da se napravi je da se javno predoči na šta je novac za te namene konkretno dat, kako bi Skupština Srbije mogla da reaguja da se taj iznos smanji.

Petrović je najavio ubrzo i izjašnjavanje Fiskalnog saveta o rebalansu budžeta Srbije, koji se uskoro očekuje, kao i o predlogu budžeta za narednu godinu, ali i ocenu Fiskalne stretegije, koja je srednjoročni plan Vlade Srbije na tri godine.

Odbor za finasije Skupštine Srbije jednoglasno je usvojio Izveštaja o radu Fiskalnog saveta za 2021. godinu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

EKONOMSKA KRIZA inflacija

Komentari 30

Hronološki Najpopularniji

realnost

25.10.2022 • 15:10

@ klasika

Idemo napred. Naravno treba zanemariti gubitak Kosova, Savamalu, ubistvo Olivera Ivanovića, ubistvo Cvijana, Krušik, Jovanjicu, helikopter, EPS, Majdanpek, litijum i još par stotina sitnih afera i zaduženost do nosa. Da sam na vašem mestu mene bi bila sramota da pišem takve besmidlice, ali sendvič je sendvič.

9 22 -13
Ekonomija

25.10.2022 • 09:57

Za clana biblioteke@ Tako je, kada izmisliš cifru koja veze nema sa pameću zaista se može svašta zaključiti. Spoljni dug je 38 a ne 52 milijarde, samo ti znaš odakle si povećao dug za više od trećine kao da je kikiriki. 2012. je dug bio 25 milijardi a 2005. 12 milijardi. Možda je ovo zato što ti je omiljen deo biblioteke sekcija za fantastiku. Da si malo čitao knjige u delu za ekonomiju, saznao bi takođe i da se cifre ne mogu upoređivati nominalno već ih je neophodno korigovati zbog inflacije, tako da korigovano 2005. smo bili zaduženi 18 milijardi, 2012. 32 milijarde a danas 38. Ili drugim rečima od 2005. do 2012. dug je rastao prosečno 2 milijarde godišnje, a od 2012. do 2022. prosečno 0,6 milijardi godišnje. Mogao bi zato smanjiti lupetanje.

10 7 +3
@ klasika

25.10.2022 • 09:14

Šta ste tačno uspeli? Zaradite taj buđavi sendvič jednim suvislim komentarom.

8 10 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.