Izvozni minus od 11 milijardi evra, a dinar ostaje jak
Prošla godina će ostati zabeležena u ekonomskim spisima. Srbija je u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležila minus od čak 11 milijardi evra, a kurs dinara je ostao nepromenjen.
Foto: 021.rs
Sličan ekonomski apsurd je jasno uočljiv poslednjih nekoliko sezona, ali prošle godine je dostigao iznenađujuće dimenzije. Time je ostvaren cilj aktuelne vlasti - stabilnost domaće valute u odnosu na konvertibilne valute. Naravno, kupovna moć dinara je oslabila za iznos inflacije od 15,9 procenata.
Kako je potrošnja siromašnijih građana svedena na egzistencijalno najbitnije proizvode, čiji je rast cena znatno veći, upravo je ovom sloju stanovništva kupovna moć dinara opala znatno više.
Stabilan dinar
Vlast se, naravno, hvali stabilnošću domaće valute. Međutim, činjenica da od oko 15 milijardi evra štednje građana, tek 750 miliona evra čini dinare, što je približno pet odsto, pokazuje da u javnosti još nema poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca. Iz istog razloga, nekretnine se prodaju isključivo u evrima.
Zanimljivo je da vlast uspeva održati kurs dinara bez obzira na lanjski minus u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni od rekordnih 11 milijardi evra, čak četiri puta više nego u prethodnoj sezoni. Istina, oko dve milijarde su vanredni troškovi zbog incidenta u Obrenovcu i obilnog uvoza struje u prvoj polovini godine, kao i usled izrazito visokih cena gasa na svetskoj berzi. Činjenica je da je "rupa" od devet milijardi prevelika za siromašnu i tehnološki nedovoljno razvijenu državu kao što je Srbija.
Prevelike oscilacije
Čim nema promena kursa, to znači da devize u Srbiju pristižu u dovoljnoj vrednosti. Tu su standardni prilivi od doznaka naših gastarbajtera, koji iznose 3,3 milijarde evra, kao i oko 4,4 milijarde stranih investicija. Nekada gotovo zanemarljiv prihod od turizma je prošle godine iznosio 1,8 milijardi.
Noviji adut aktuelne vlasti je izvoz IT usluga vredan čak 2,7 milijardi evra, kada se oduzme uvoz usluga istog sektora, plus još dve milijarde evra. Sve sabrano, ovo je dovoljno da nadmaši žestok robni minus. Čak je i preostalo 1,3 milijarde za povećanje deviznih rezervi, što nije dovoljno za javne investicije, pa se Srbija, kao i svake godine, poprilično zadužuje.
Ako pogledamo unazad, Srbija je za šest godina na tržištu kupila 5,4 milijardi evra više nego što je prodala i moglo bi da se pomisli da dobro stoji sa deviznom likvidnošću. Međutim, nevolja je u izraženoj nestabilnosti deviznih izvora, pa se stvari sa prilivom evra, dolara, funte i drugih valuta često okrenu. Primer je 2020. godina, kada je korona pandemija promenila život. Prihod od deviza je snažno opao, te je tokom tih 12 meseci Srbija morala da potroši 1,5 milijardi evra iz deviznih rezervi na održavanje kursa svoje valute.
IT sektor kao adut
Koliko priliv deviza osciluje vidi se iz činjenice da je poslednjih sezona godišnji suficit iznosio oko 1,4 milijarde evra, dok je prve godine globalne zaraze bilo 1,5 milijardi deficita. Razlika je gotovo tri milijarde. Što se tiče narednih sezona, realno je da se očekuje pad investicija.
Razlog je kriza u ekonomijama svih evropskih država, a stoga se može očekivati da će ubuduće i strani investitori dividende i kamate po osnovu dosadašnjih ulaganja više da iznose nego što će ponavljati dosadašnju praksu reinvestiranja. Prognoze su da će polako opadati i devizne doznake naših građana iz inostranstva, dok je uspon turizma stalan, ali relativno spor.
Adut aktuelne vlasti je IT sektor od kojeg se očekuje da već za dve sezone godišnje donosi možda i četiri milijarde evra. Izgleda mnogo, ali teško je da i ovako veliki prihod "digitalaca" može pokriti izrazitu oscilatornost Srbije u deviznom prilivu. Podsetimo, kada je lane tokom prva tri meseca usled sukoba u Ukrajini došlo do ekonomskih poremećaja na celom kontinentu, Srbija je na odbranu deviznog kursa morala da iz devizne rezerve "izvadi" blizu 1,1 milijarde. Upravo je velika oscilatornost priliva deviza rak rana i osnovni razlog zašto građani nemaju poverenja u dugoročnu stabilnost valute.
Pročitaj još
Pad proizvodnje
Nasuprot tome, postoji i veliki uvoz, koji se svake godine povećava. Prošle godine je, delom i zbog ekstremno visokih cena energenata, iznosio skoro 38 odsto. Apeli da "novac ne treba trošiti na uvozne proizvode" ne daju rezultate. Ne iznenađuje činjenica da rastući uvoz dolazi zbog sve manje domaće proizvodnje, što se očituje u robnim merama.
Čak i proizvedena vrednost agrokompleksa kontinuirano opada, prošle godine za osam procenata. Domaći preduzetnici ističu nedovoljnu podršku države i podsećaju da država obilato subvencioniše strane investicije, ali ne i domaće. Posledica je pad domaće proizvodnje čak i u nekim tradicionalnim sektorima, kao što je poljoprivreda.
Odgovor, dakle, na logično pitanje hoće li kurs dinara i dalje biti stabilan, nije lako dati. Kurs se već više godina drži na istom nivou, ali mnogi smatraju da je domaća valuta "precenjena". Pad domaće proizvodnje, veliki spoljnotrgovinski deficit i izrazita oscilatornost deviznog priliva ukazuju na to da aktuelna vlast u vođenju ekonomije više improvizuje nego što ima osmišljenu razvojnu politiku. Takva situacija teško da uliva nadu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mali pregled: Trenutne cene goriva u regionu i kako se Srbija kotira
21.04.2026.•
1
Srbija je i dalje među skupljim zemljama za one koji voze benzince, ali su je prema cenama na pumpama pretekle Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Iako akcize na gorivo nisu snižene 60 odsto kako je obećano: Mesečno koštaju budžet 34 miliona evra
21.04.2026.•
0
Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Srbija priprema nova pravila o preuzimanju firmi
20.04.2026.•
1
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji donosi promene u načinu na koji se kompanije preuzimaju na domaćem tržištu kapitala, objavio je portal eKapija.
Ministarka Đedović Handanović rekla da "postoje crvene linije" za NIS: Šta su čije obaveze?
20.04.2026.•
2
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je posle sastanka sa prvim čovekom MOL-a da "dogovori o prodaji NIS nisu laki" i da postoje crvene linije "koje ne možemo da pređemo".
Produžen rok za prijave za Mixx Awards 2026
20.04.2026.•
0
IAB Serbia je produžio rok za prijave radova za Mixx Awards tako da agencije, brendovi i izdavači mogu prijaviti svoje radove do 5. maja u 23:59.
Nedeljnik: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona
20.04.2026.•
19
Novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, piše danas Nedeljnik.rs.
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
17
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
9
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
12
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
37
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
24
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Šta sledi za NIS: Licenca produžena, bliži se rok za konačan dogovor
18.04.2026.•
2
Produžetak operativne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Naftnoj industriji Srbije za 60 dana, do 16. juna, dolazi u jeku pregovora o mogućoj promeni vlasništva.
OFAC produžio licencu Janafu za transport nafte NIS-u
18.04.2026.•
3
Kancelarija američke vlade za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je licencu Jadranskom naftovodu (Janaf) za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije do 16. juna, sapšteno je iz sedišta hrvatske kompanije.
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
2
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
25
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
5
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
5
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Komentari 28
Vladan
Ahahaha, kad si dohvatio nekog da zezaš zbog druge smene, jesi prvo obrisao ruke posle hranjenja svinja?
Boris
Svi što ste se femkali kad je trebalo ići na ulicu ćete se us**ti u gaće.
penzioner
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar