Bankarsku pohlepu će ponovo platiti običan narod
Mada minstarka za finansije SAD Dženet Jelen ističe da u potpunosti kontroliše bankarski sistem, a iz Ciriha poručuju da su "stavili pod kontrolu Kredi Svis banku", investitori, izgleda, ne čuju.
Foto: Pixabay
Pad cene akcija banaka se nastavlja, vrednost gube kako regionalne kalifornijske, gde je aktuelna kriza počela, tako i najveće svetske kuće novca u Njujorku. Hartije "Siti grupe" su samo u jednom danu izgubile 4,7 odsto, a "Džej Morgan" 5,4 odsto vrednosti. U pitanju su takozvane sistemske banke, prema kojima se američka država obavezala da nikada ne dozvoli da propadnu, pad kod manjih banaka je i veći.
Bankrot banke digitalaca
Sudeći po tržištu akcija, izgleda da je kriza u Evropi još i gora. Vodeća švajcarska banka UBS je doživela pad od 4,8 odsto, pariske "Pariba" i "Sosijete ženeral" 8,1 i 9,4 odsto. Trendu nisu odolele ni nemačke finansijske kuće, akcije "Dojče bank" su niže za 8,1 odst, "Komerc banke" za 9,6 odsto. Ceo svet iščekuje šta će se desiti u ponedeljka u 15 časova po evropskom vremenu, kada u SAD započinje nova poslovna nedelja.
Krenulo je u petak 10. marta kada je američki regulator saopštio da je bankrotirala kalifornijska Silicijumska banka, 16. po snazi na Novom kontinentu. Nekoliko decenija je prepoznatljiva po usmerenosti na startapove i firme digitalnih tehnologija koje su činile više od polovine njenih klijenata. Dostigla je aktivu od zavidnih 210 milijardi dolara, dok su depozitari u nju stavili 175 milijardi.
Čak 89 odsto pologa bilo je iznad 250.000 dolara, granice do koje američka država jemči sigurnost polaganja. Ako se izuzmu takozvane sistemske banke, bankrot SVB je drugi po veličini u SAD. Tri dana kasnije krah je doživela još jedna regionalna banka, a druga se preračunala ulaganjem u kriptovalute. Uspela je da isplati depozite poveriocima, potom se samoukinula.
Period niskih kamata
Prvih dana američki stručnjaci su pokušavali da relativizuju nevolje, pokazalo se, međutim, da je značaj Silicijumske banke, popularne među najpoznatijim kompanijama u Silicijumskoj dolini, mnogo veći. Problem je što je banka krajnje jednostrana po strukturi klijenata od uticaja na velike američke, preko njih i na sistemske banke iz Evrope.
Kako je Silicijumska banka ušla u nepremostive poteškoće? Stvar je u dugoročnim hartijama od vrednosti američke države kojih je u portfelju banke iz Los Anđelesa bilo previše. Tokom perioda niskih kamata prinosi na dugoročne hartije su relativno solidni, pa je banka godinama novac plasirala u njihovu kupovinu.
Previše dugoročnih hartija
Kada je američka država počela da postupno povećava referentnu kamatnu stopu i suzbija inflaciju, počeli su da padaju prinosi na dugoročne, a rastu na kratkoročne državne hartije. Silicijumska banka je imala prevelik portfolio dugoročnih državnih akcija, a depozitari su počeli da povlače novac kako bi ga uložili u kratkoročne hartije kojima je prinos poslednjih meseci neprekidno rastao.
U banci su došli u situaciju da prihoduju nisku kamatu na osnovu ulaganja u dugoročne hartije, dok su štedišama morali da plaćaju sve više kamate, dosta iznad prihodnih. Nedostajući novac su pokušali da nadomeste prodajom dela portfelja dugoročnih hartija, pri čemu su izgubili 1,8 milijardi dolara. Loš posao dodatno je podstakao ulagače na povlačenje uloga. Banki je ponestalo novca za isplatu i proglasila je bankrot.
Država SAD je odličila da spasava štediše, one koji su banci poverile novac, ali ne i akcionare. Da ne bi došlo do panike na kalifornijskom tržištu, u Beloj kući su odlučili da pokriju sve pologe, ne samo do 250.000 dolara. Zapravo ovih neosiguranih je bilo osam puta više, 89 odsto ukupne poverene štednje. Istovremeno, Ameri su odlučili da formiraju fond od 25 milijardi dolara za pomoć za 25 regionalnih banaka čije su finansijsko stanje procenili predkriznim.
Nevolje u Evropi
Smatralo se da je ova intervencija države dovoljna. Ali, nevolje su se pojavile i na drugom kraju sveta, u Švajcarskoj, državi sa najuglednijim bankama. Pokazalo se da "Kredi Svis" u bilansima ima rupu od preko 50 milijardi dolara. Kako je reč o jednoj od tridesetak globalnih sistemskih banaka, čija je aktiva 1,35 bilijardi dolara, osam puta veća od aktive "Silicijumske banke" i intenzivno umreženoj sa najvećim svetskim bankama, problemi su se odrazile na finansijskom tržištu. Počeo je pad cena akcija, naročito bankarskih, i za sada stalno se ubrzava.
"Kredi Svis" je već nekoliko godina u nedaćama. Samo lane u poslednjem tromesečju depozitari su iz nje povukli 123 milijarde evra. U istom periodu je napravila 7,9 milijardi gubitka, bilo je i hapšenja rukovodilaca. Banka je najavila da odustaje od investicionog bankarstva i ubuduće bi se bavila samo klijentima milijarderima kojima je i do sada posvećivala posebnu pažnju.
Pročitaj još
Opet spasavanje akcionara
U Cirihu nisu precizirali u čemu su nevolje poslovanja. Odustajanje od investicionog bankarstva, pak, ukazuje da problema, i to ozbiljnih, ima upravo u kupljenim dugoročnim hartijama od vrednosti države SAD. Za razliku od Amera, Švajcarci su reagovali pozajmicom iz nacionalne banke.
Praktično, pokušavaju da banku spasu novcem svih poreskih obveznika. Jesta da je nakon krize 2008. godine ceo poslovni svet tvrdio kako nikad više ne bi trebalo bogate akcionare spasavati novcem poreskih obveznika, dakle i najsiromašnijih ljudi, u Cirihu rade upravo to.
Kako protiv inflacije
Veliko je pitanje kako će stvari dalje teći. Problem za "Kredi Svis" je i činjenica da Centralna evropska banka iz Frakfurta za sada nije preuzela nikakav direktan vid pomoći - samo je obećala da prilikom prvog sledećeg uvećanja osnovne kamatne stope, rast neće biti 50 već samo 25 baznih poena. Ublažavaje znači da u Briselu umanjuju oštricu borbe protiv inflacije, za raziku od njujorških Federalnih rezervi koja već šest puta uzastopno stopu uvećava snažnije.
Ostaje da se sačeka početak nove poslovne sedmice i vidi reakcija tržišta na preduzete mere. To što su akcija svih najvećih banaka kako u SAD tako i u Evropi poslednjih radnih dana sve ubrzanije padale podstiče strepnju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glavne tačke ugovora za NIS trebalo bi da budu dostavljene OFAK-u do utorka
18.01.2026.•
3
U Rafineriji nafte u Pančevu danas je počela proizvodnja naftnih derivata, a, kako je najavljeno, prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Evropska unija najveći donator u Srbiji u poslednjih 20 godina
18.01.2026.•
10
Evropska unija (EU) je u poslednjih 20 godina kroz bespovratnu pomoć izdvojila dva do tri puta više sredstava nego svi ostali međunarodni partneri Srbije zajedno.
Fudbalskom savezu Srbije novi milioni iz budžetske rezerve: Dobio više od 212 miliona dinara
18.01.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku o uplati 212.400.000 dinara (1.808.751 evra) Fudbalskom savezu Srbije.
Počela proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, prvi evro dizel na pumpama od 27. januara
18.01.2026.•
9
Počela je proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, a prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. bili 23,8 odsto manji nego godinu ranije
18.01.2026.•
0
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. godini bili su 23,8 odsto manji nego u 2024, i sa 141 milijardu dolara prošle pali su na 108 milijardi ove godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
2
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tramp uvodi carine za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda
17.01.2026.•
19
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp izjavio je danas da će od februara uvesti taksu od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, jer se protive postupanju Vašingtona prema Grenlandu.
Čadež: Potrebno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pre članstva u EU
17.01.2026.•
3
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je važno što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU.
"Kao da će sutra smak sveta": Država u decembru trošila 4,6 miliona evra na sat
17.01.2026.•
13
Vlada Srbije je u decembru prošle godine napravila minus u državnoj kasi od 1,6 milijardi evra, odnosno trošila je skoro 4,6 miliona evra na sat.
Mali: Američka kompanija "Sisko" postaće strateški partner "Ekspa"
17.01.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će američka kompanija za digitalnu tehnologiju komunikacija "Sisko" postati strateški partner kompanije "Ekspo 2027", osnovane povodom održavanja te međunarodne izložbe u Beogradu.
Premijer Kanade: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
17.01.2026.•
2
Kanada se saglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je premijer Mark Karni.
Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko
17.01.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu.
Pregovori oko NIS-a: Kako Srbija može iskoristiti pravo preče kupovine?
17.01.2026.•
7
Ako Rusi i Mađari ne uspeju da se dogovore, vlast bi morala da ima spremna alternativna rešenja, a jedno od njih je raskid ugovora o prodaji NIS-a iz 2008. i usvajanje leks specijalisa.
Dva potencijalna kupca NIS-a: "Mol bi mogao da kupi maloprodajnu mrežu, a ADNOC rafineriju"
16.01.2026.•
9
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i NIS-a pominje se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i - fond iz Emirata.
Srbija uvela kvote na uvoz gvožđa i čelika iz BiH
16.01.2026.•
0
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) je tražila hitan odgovor vlasti BIH povodom informacije da je Vlada Srbije od 1. januara do 30. juna ograničila uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika.
Vučić o NIS-u: Nisu laki pregovori sa MOL-om
16.01.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nisu laki razgovori ni sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Srbiji još 56,5 miliona evra iz EU Plana rasta za Zapadni Balkan
16.01.2026.•
1
Srbiji je odobrena isplata 56,5 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Poskupelo gorivo u Srbiji
16.01.2026.•
9
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
U novembru izdato oko tri odsto građevinskih dozvola manje nego godinu dana ranije
15.01.2026.•
1
U Srbiji su u novembru 2025. godine izdate 2.724 građevinske dozvole, što je 3,1 odsto manje u odnosu na novembar 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
EU smanjila plaćanja za ruski gas na najniži nivo u poslednjih pet godina
15.01.2026.•
3
Evropska unija (EU) je u novembru platila najmanji iznos u poslednjih pet godina za ruski gas koji se isporučuje gasovodima i za tečni prirodni gas (LNG).
Komentari 7
Pera Ždera
Fantom
Lacika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar