Dok bogati kupuju električne automobile, oni bez para ih samo gledaju
Ovih dana evropski mediji naveliko promovišu novi model automobila "reno 5".
Foto: Pixabay
Reč je o električnom vozilu čija funkcija neće biti samo u saobraćaju, već će omogućavati i trgovinu strujom. Specifičnost je što radi na baterije koje dopuštaju vožnju do 400 kilometara bez punjenja, ali je snabdeven i dvosmernim punjačem pomoću koga može da neutrošenu struju šalje u distributivnu mrežu.
Auto prodaje struju
Preciznosti radi, novi model "renoa" neće proizvoditi struju više nego drugo vozilo na istu bateriju, ali će omogućiti da struju ubacujete u mrežu kada procenite da vam se isplati. Ideja je da korisnik novog modela poznate francuske marke puni auto noću, u vreme kada je struja i četiri puta jeftinija, dok bi danju, kada vozilo nije u funkciji, struju prodavao po znatno višoj ceni.
Poznata firma reklamnu kampanju vodi kao mogućnost da siromašniji građani na što lakši način dođu do električnog automobila. U pitanju je vozilo srednje cenovne klase, čija je vrednost oko 25.000 evra.
Francuski pronalazači su se odlučili da inovacijom u solidnom vozilu bitno pojeftine nabavku i kasniju upotrebu e-vozila i porodicama sa skromnijim primanjima omoguće da jednostavnije dođu do ekološkog automobila. Time je u pariskim krugovima otvorena debata o tome ko kupuje električna vozila otprilike dvostruko skuplja od vozila iste klase na fosilna goriva.
Nesporno je da su siromašniji u mnogo težem položaju ako hoće da nabave moderan auto i sve je vidljivije da se problem mora rešiti ako se podstiče relativno brzi prelazak na automobil koji tokom vožnje ne emituje ozloglašeni ugljen-dioksid.
Tri miliona e-vozila
Na prvi pogled može izgledati da u Evropskoj uniji građani i kompanije brzo modernizuju vozni park. Lane je broj električnih vozila povećan za 58 odsto, sa 1,9 na 3,1 miliona ovakvih automobila. Najviše modernih vozila je u Nemačkoj - 1,1 milion, ali to je tek 2,4 odsto od ukupnih 47 miliona automobila u najvećoj unijskoj državi.
U Francuskoj 630.000 električnih čini tek 1,5 odsto od ukupnih 42 miliona vozila. U Italiji je broj električnih i hibridnih vozila jedva 175.000 naspram oko 37 miliona na fosilna goriva.
Situacija na putevima je daleko najpovoljnija u Norveškoj, gde oko 630.000 e-vozila čini bezmalo četvrtinu svih četvorotočkaša. Razlog su izuzetno velike subvencije kojima je bogati Oslo podsticao prelazak na ekološki prihvatljivije automobile. Ali, u poslednje vreme Norveška smanjuje subvencije u ove namene, pa je i brzina prelaska na "zelena vozila" u zemlji na severu Evrope poprilično snižena.
Siromašniji spori kao puž
Mada brojka od preko tri miliona e-vozila na drumovima Unije na prvi pogled imponuje, njih je tek 76 na 10.000 svih automobila. Posebno je prelazak na "zeleni saobraćaj" spor u siromašnijim državama. Bugari se još hvališu kako su unazad 15 godina broj vozila sa 210 povećali na 390 na svakih 1.000 stanovnika, dok je kod Rumuna u istom razdoblju broj vozila sa 193 dostigao 382 na svakih 1.000 žitelja.
Što se tiče e-vozila, kod prvih je na drumovima oko 12.000, uprkos izdašnom državnom subvencionisanju domaćeg proizvođača "dačije" da izbaci sopstveno ekološko vozilo. Tek je oko 2.000 e-vozila u vlasništvu bugaskih kompanija i građana.
I pored teškoća koje prate ovaj segment "zelene tranzicije", Evropski parlament je nedavno odlučio da u celoj EU godine 2035. prestane proizvodnja vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Procenjuje se da će tada oko 40 odsto automobila i manjih dostavnih vozila biti na struju ili hibridno. Deset ili 15 godina kasnije, još nije precizirano, u Uniji bi trebalo da bude zabranjena i bilo kakva vožnja automobila na fosilna goriva, čime bi se, stav je parlamenta u Strazburu, snažno podstakla celokupna "zelena tranzicija".
Uvaljivanje krntija
Međutim, uz Rumune i Bugare, prigovori na brzinu kojom se predviđa velika transformacija stižu i iz Mađarske, Slovačke, Italije, Poljske... Zajedničko je svima da ističu kako je reč o preskupom zaokretu za siromašnije države, još više za njihove stanovnike.
U osnovi poprilično velikog broja vozila na struju su ogromne državne subvencije kojima bogati Zapad podstiče preobražaj. Toliki izdaci su prevelik zalogaj za mnogostruko tanje klase istočnoevropskih država na čijim drumovima se "zelena tranzicija" odvija i nekoliko stotina puta sporije. Već i aktuelno dupliranje vozila na fosilni pogon u vlasništvu rumunskih ili bugarskih građana nije toliko izraz povećanih zarada u ovim državama, koliko jeftinoće polovne starudije koju bogati Zapad što pre i što više uvaljuje drugima, pa i "braći" na istoku kontinenta.
Što se tiče Srbije, ali i njenih suseda na Balkanu, električa vozila su retkost. Država je pre četiri godine započela subvencionisanje i te sezone je kupljeno 112 e-automobila, dok su sledeće godine uvećani podsticaji pomogli kupovinu 441, lane 625 vozila. Ove godine za iste namene je izdvojeno 2,35 miliona evra, dvostruko više nego prethodne, a visina subvencije je do 2.500 evra za putničko, odnosno do 5.000 evra za teretno vozilo.
Za deset minuta
Susedna Bosna i Hecegovina za iste namene godišnje izdvaja po 250.000 evra za putnička, odnosno za teretna vozila, dok je 50.000 u crnogorskom budžetu zaista simbolična svota, bez većeg uticaja na zeleni preobražaj. Hrvati su lane sa otprilike 13,5 miliona evra podstakli transformaciju na drumu, a po pojedinačnom iznosu subvencije, oko 9.250 evra, bili su među najizdašnijim članicama EU.
Ne čudi onda što se tamo sredstva raspodele već dva-tri minuta nakon što se obaveštenje pojavi na sajtu nadležnog ministarstva. Ali, ni na tamošnjim lepim, ali neisplativim auto-putevima nema više od desetak hiljada e-vozila. U svim balkanskim držav(ic)ama pravi je raritet kupovina e-automobila bez oslonca na državne podsticaje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
3
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
80
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
8
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
13
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
7
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Komentari 33
Zoran
komsinica
SMile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar