Može li Srbija, poput Mađarske, da ukine porez na poljoprivredno zemljište?
Mađarski poljoprivrednici ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište. Na samu najavu nekih lokalnih samouprava da bi mogle da uvedu ovaj namet, reagovali su Vlada i parlament.
Foto: 021.rs
Kako piše RTS, nedavno je kod naših severnih suseda usvojen zakon koji od 1. septembra zabranjuje naplatu poreza na poljoprivredno zemljište. Cilj je da se tamošnji proizvođači zaštite i učine što konkurentnijim na tržištu. Mogu li se poljoprivrednici u Srbiji nadati ukidanju ove takse?
"U Mađarskoj se na poljoprivredno zemljište do sada nije plaćao porez, ali su pojedine lokalne samouprave htele da uvedu ovaj namet kako bi dopunile svoje prihode. To je izazvalo veliku pobunu poljoprivrednika, pa je Vlada morala da reaguje. Donet je zakon koji zabranjuje bilo kojim organima vlasti da oporezuju poljoprivredno zemljište, jer je nacionalni interes da zemlja bude obrađena i da mađarski poljoprivrdnici budu konkurentni na tržištu", kaže Ljubomir Aleksov, predstavnik srpske zajednice u parlametnu Mađarske.
U obrazloženju ove odluke nadležni su rekli da bi oporezivanje oduzelo resurse sektoru, a porez na poljoprivredno zemljište bi imao efekat na cenu hrane, što bi osetio čitav narod. Na ovaj način, kažu, štite se interesi mađarskih poljoprivrednika i kod kuće i u Briselu.
Srbija: Porez na imovinu u nadležnosti lokalnih samouprava
Od 2007. godine, u Srbiji u nadležnosti lokalne samouprave nije samo naplata nego i utvrđivanje poreza na poljoprivredno zemljište kao i oporezivanja svih drugih vrsta poreza na imovinu.
Prema domaćem zakonodavstvu, porezima na imovinu se oporezuju građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište.
"Poreska stopa za zemljište fizičkog lica ne može biti veća od 0,3%, a za zemljište pravnog lica veća od 0,4%. Takođe, definisano je da se porez plaća na zemljište čija je površina preko 10 ari i da se porez ne plaća na onu površinu zemljišta koje se nalazi pod objektom, ako se za taj objekat plaća porez", kaže Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana, Helvetas.
U prethodnim zakonskim rešenjima obveznici u Srbiji su plaćali porez na zemljište prema tome kako je zemljište registrovano u katastru nepokretnosti. Međutim, situacija na terenu je takva da prava namena zemljišta nije uvek i ona koja je registrovana.
"Dešavalo se da vlasnik zemlje koja se obrađuje treba da plaća porez na građevinsko zemljište, jer se njegova parcela nalazi u građevinskom području i kao takva je upisana u katastar nepokretnosti. Vlasnici ovakvih parcela često nisu u mogućnosti da izvrše prenamenu zemljišta ili ona nije moguća po propisima. Ovo je dovodilo do plaćanja većih poreza, jer su poreske osnovice za građevinsko zemljište veće nego za poljoprivredno", objašnjava Grunauer.
Izmenama zakona od 2019. godine uvedena je mogućnost da opština donese odluku kojom se zemljište oporezuje prema stvarnoj nameni korišćenja.
"Na taj način je moguće da se zemljište registrovano kao građevinsko i nije izgrađeno, a koristi u poljoprivredne svrhe za sadnju i uzgajanje biljaka, tako i oporezuje. Ista se odluka odnosi i na šumsko zemljište. Ovim zakonskim izmenama se svakako doprinelo svojevrsnoj poreskoj pravičnosti. Pogotovo kada se uzme u obzir da se u odsustvu drugih zvaničnih registara, jedino načelom fakticiteta mogu ostvariti olakšice obveznicima koji često svoje prihode ostvaruju upravo bavljenjem poljoprivredom", objašnjava Grunauer.
Da li bi i u Srbiji mogao da se ukine porez na poljoprivredno zemljište je, kažu stručnjaci, pitanje koje zahteva ozbiljnu analizu.
"Za poljoprivrednike bi ukidanje poreza na imovinu na poljoprivredno zemljište po ugledu na Mađarsku, naravno, bilo neko olakšanje. Iako taj porez nije veliki u apsolutnom iznosu, imajući u vidu stalne teškoće individualnih poljoprivrednih proizvođača u svom poslovanju, ipak, bi im to, pretpostavljam značilo nešto", kaže Đerđ Pap, stručnjak za porez.
"Za lokalnu samoupravu bi ukidanje poreza značilo gubitak određenih prihoda koje bi trebalo da nadoknade na nekom drugom mestu. Samim tim se radi o političkoj odluci koja mora biti dobro promišljena", dodaje.
"Mađarska je ovu odluku donela po zahtevu Nacionalne poljoprivredne komore i udruženja poljoprivrednika, rukovodeći se svojim ekonomskim rezonom. U slučaju Srbije, za početak je potrebno urediti baze podataka o poljoprivrednom zemljištu, gde bi se namene i prava vlasništva upisala prema stvarnom stanju", navodi Grunauer.
Za razliku od razvijenih zemalja i zemalja EU gde se insistira na urednim registrima, kaže, Srbija je tu još u zaostatku.
Ukidanjem poreza se dobija određeni podsticaj za održivost i razvoj poljoprivrede, ali se, pre svega, moraju urediti i pravila i uslovi za ovakve izmene.
"U Srbiji, osim Vojvodine koja prednjači po obuhvatu poljoprivrednog zemljišta, drugi regioni nemaju značajne prihode po ovom osnovu, osim ukoliko se ne radi o velikim poljoprivrednim dobrima koja se i izdaju. Svakako odluke koje se donose bez prethodno urađenih analiza učinkovitosti, pozitivnog i negativnog efekta nisu dobre", kaže Grunauer.
Pročitaj još
Porez na poljoprivredno zemljište u zemljama okruženja i EU
Republika Srpska oporezuje poljoprivredno zemljište po stopi od 0,2%, ali se taj porez ne plaća ako se to zemljište koristi za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju. Zakon u Federaciji BiH uopšte ne oporezuje zemljište kao vrstu nepokretnosti.
U Hrvatskoj se porez na poljoprivredno zemljište plaća samo kod prometa po stopi od 0,3%, dok su obaveze za građevisnko i neizgrađeno zemljište obuhvaćene komunalnom naknadom koju naplaćuje jedinica lokalne samouprave po određenim koeficijentima.
Grčka, kao i Srbija oporezuje zemljište, s tim što se za poljoprivredno zemljište vrednosti preko 200.000 evra ne plaća dodatni porez, koji se za objekte plaća. Takođe, u Grčkoj su poljoprivrednici oslobođeni poreza na prenos vlasništva kada kupuju ili razmenjuju poljoprivredna dobra.
U razvijenim zemljama poput Holandije i Nemačke gde je najveći udeo zemljišta namenjen poljoprivredi, zemljište se oporezuje, ali poljoprivrednici imaju razne olakšice, poput smanjenja stope na prenos apsolutnih prava, umanjenje taksi za energetiku ili neplaćanja poreza za registraciju poljoprivrednih vozila.
U Francuskoj se, takođe, naplaćuje porez za zemljište, ali poljoprivrednici imaju pravo na umenjenje do 20% , kao i dodatna prava na umenjanja ukoliko prikažu gubitke na svojim gazdinstvima - elementarne nepogode, bolesti životinja...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
1
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
24
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
2
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
53
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Komentari 20
Kuzman
Zebra
Uroš
A zašto da nadoknade? Zar ne može smanjenjem činovnika da se postigne isti i bolji efekat? Ili je potrebno dobro državno uhlebljenje ostaviti deci?
Svi imovinski porezi u Srbiji su na maksimalnoj granici, niko nije u "zlatnoj sredini". Svaka vlast halapljiva.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar