Može li Srbija, poput Mađarske, da ukine porez na poljoprivredno zemljište?
Mađarski poljoprivrednici ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište. Na samu najavu nekih lokalnih samouprava da bi mogle da uvedu ovaj namet, reagovali su Vlada i parlament.
Foto: 021.rs
Kako piše RTS, nedavno je kod naših severnih suseda usvojen zakon koji od 1. septembra zabranjuje naplatu poreza na poljoprivredno zemljište. Cilj je da se tamošnji proizvođači zaštite i učine što konkurentnijim na tržištu. Mogu li se poljoprivrednici u Srbiji nadati ukidanju ove takse?
"U Mađarskoj se na poljoprivredno zemljište do sada nije plaćao porez, ali su pojedine lokalne samouprave htele da uvedu ovaj namet kako bi dopunile svoje prihode. To je izazvalo veliku pobunu poljoprivrednika, pa je Vlada morala da reaguje. Donet je zakon koji zabranjuje bilo kojim organima vlasti da oporezuju poljoprivredno zemljište, jer je nacionalni interes da zemlja bude obrađena i da mađarski poljoprivrdnici budu konkurentni na tržištu", kaže Ljubomir Aleksov, predstavnik srpske zajednice u parlametnu Mađarske.
U obrazloženju ove odluke nadležni su rekli da bi oporezivanje oduzelo resurse sektoru, a porez na poljoprivredno zemljište bi imao efekat na cenu hrane, što bi osetio čitav narod. Na ovaj način, kažu, štite se interesi mađarskih poljoprivrednika i kod kuće i u Briselu.
Srbija: Porez na imovinu u nadležnosti lokalnih samouprava
Od 2007. godine, u Srbiji u nadležnosti lokalne samouprave nije samo naplata nego i utvrđivanje poreza na poljoprivredno zemljište kao i oporezivanja svih drugih vrsta poreza na imovinu.
Prema domaćem zakonodavstvu, porezima na imovinu se oporezuju građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište.
"Poreska stopa za zemljište fizičkog lica ne može biti veća od 0,3%, a za zemljište pravnog lica veća od 0,4%. Takođe, definisano je da se porez plaća na zemljište čija je površina preko 10 ari i da se porez ne plaća na onu površinu zemljišta koje se nalazi pod objektom, ako se za taj objekat plaća porez", kaže Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana, Helvetas.
U prethodnim zakonskim rešenjima obveznici u Srbiji su plaćali porez na zemljište prema tome kako je zemljište registrovano u katastru nepokretnosti. Međutim, situacija na terenu je takva da prava namena zemljišta nije uvek i ona koja je registrovana.
"Dešavalo se da vlasnik zemlje koja se obrađuje treba da plaća porez na građevinsko zemljište, jer se njegova parcela nalazi u građevinskom području i kao takva je upisana u katastar nepokretnosti. Vlasnici ovakvih parcela često nisu u mogućnosti da izvrše prenamenu zemljišta ili ona nije moguća po propisima. Ovo je dovodilo do plaćanja većih poreza, jer su poreske osnovice za građevinsko zemljište veće nego za poljoprivredno", objašnjava Grunauer.
Izmenama zakona od 2019. godine uvedena je mogućnost da opština donese odluku kojom se zemljište oporezuje prema stvarnoj nameni korišćenja.
"Na taj način je moguće da se zemljište registrovano kao građevinsko i nije izgrađeno, a koristi u poljoprivredne svrhe za sadnju i uzgajanje biljaka, tako i oporezuje. Ista se odluka odnosi i na šumsko zemljište. Ovim zakonskim izmenama se svakako doprinelo svojevrsnoj poreskoj pravičnosti. Pogotovo kada se uzme u obzir da se u odsustvu drugih zvaničnih registara, jedino načelom fakticiteta mogu ostvariti olakšice obveznicima koji često svoje prihode ostvaruju upravo bavljenjem poljoprivredom", objašnjava Grunauer.
Da li bi i u Srbiji mogao da se ukine porez na poljoprivredno zemljište je, kažu stručnjaci, pitanje koje zahteva ozbiljnu analizu.
"Za poljoprivrednike bi ukidanje poreza na imovinu na poljoprivredno zemljište po ugledu na Mađarsku, naravno, bilo neko olakšanje. Iako taj porez nije veliki u apsolutnom iznosu, imajući u vidu stalne teškoće individualnih poljoprivrednih proizvođača u svom poslovanju, ipak, bi im to, pretpostavljam značilo nešto", kaže Đerđ Pap, stručnjak za porez.
"Za lokalnu samoupravu bi ukidanje poreza značilo gubitak određenih prihoda koje bi trebalo da nadoknade na nekom drugom mestu. Samim tim se radi o političkoj odluci koja mora biti dobro promišljena", dodaje.
"Mađarska je ovu odluku donela po zahtevu Nacionalne poljoprivredne komore i udruženja poljoprivrednika, rukovodeći se svojim ekonomskim rezonom. U slučaju Srbije, za početak je potrebno urediti baze podataka o poljoprivrednom zemljištu, gde bi se namene i prava vlasništva upisala prema stvarnom stanju", navodi Grunauer.
Za razliku od razvijenih zemalja i zemalja EU gde se insistira na urednim registrima, kaže, Srbija je tu još u zaostatku.
Ukidanjem poreza se dobija određeni podsticaj za održivost i razvoj poljoprivrede, ali se, pre svega, moraju urediti i pravila i uslovi za ovakve izmene.
"U Srbiji, osim Vojvodine koja prednjači po obuhvatu poljoprivrednog zemljišta, drugi regioni nemaju značajne prihode po ovom osnovu, osim ukoliko se ne radi o velikim poljoprivrednim dobrima koja se i izdaju. Svakako odluke koje se donose bez prethodno urađenih analiza učinkovitosti, pozitivnog i negativnog efekta nisu dobre", kaže Grunauer.
Pročitaj još
Porez na poljoprivredno zemljište u zemljama okruženja i EU
Republika Srpska oporezuje poljoprivredno zemljište po stopi od 0,2%, ali se taj porez ne plaća ako se to zemljište koristi za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju. Zakon u Federaciji BiH uopšte ne oporezuje zemljište kao vrstu nepokretnosti.
U Hrvatskoj se porez na poljoprivredno zemljište plaća samo kod prometa po stopi od 0,3%, dok su obaveze za građevisnko i neizgrađeno zemljište obuhvaćene komunalnom naknadom koju naplaćuje jedinica lokalne samouprave po određenim koeficijentima.
Grčka, kao i Srbija oporezuje zemljište, s tim što se za poljoprivredno zemljište vrednosti preko 200.000 evra ne plaća dodatni porez, koji se za objekte plaća. Takođe, u Grčkoj su poljoprivrednici oslobođeni poreza na prenos vlasništva kada kupuju ili razmenjuju poljoprivredna dobra.
U razvijenim zemljama poput Holandije i Nemačke gde je najveći udeo zemljišta namenjen poljoprivredi, zemljište se oporezuje, ali poljoprivrednici imaju razne olakšice, poput smanjenja stope na prenos apsolutnih prava, umanjenje taksi za energetiku ili neplaćanja poreza za registraciju poljoprivrednih vozila.
U Francuskoj se, takođe, naplaćuje porez za zemljište, ali poljoprivrednici imaju pravo na umenjenje do 20% , kao i dodatna prava na umenjanja ukoliko prikažu gubitke na svojim gazdinstvima - elementarne nepogode, bolesti životinja...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Narodna banka Srbije: Nema nestašice evra, kazne svima koji izvlače korist iz trenutne situacije
10.12.2025.•
3
Narodna banka Srbije kaže da je preduzela mere iz svoje nadležnosti kako bi osigurala da kanali snabdevanja banaka i ovlašćenih menjača evrom i drugim stranim valutama i u danima povećane tražnje funkcionišu nesmetano.
Fajnenšel tajms: Arapski Adnok glavni kandidat za kupovinu NIS-a, a vlast Srbije sve nervoznija zbog Rusa
10.12.2025.•
7
Državna energetska kompanija UAE "Adnok" pojavila se kao glavni kandidat za kupovinu ruskog većinskog udela u jedinoj rafineriji nafte u Srbiji, dok Beograd postaje sve frustriraniji zbog odugovlačenja Moskve.
Koliki maksimalni kurs smeju da računaju menjačnice?
10.12.2025.•
19
U Bujanovcu se evro u utorak u menjačnicama prodavao i po 120 dinara, uz ocenu da će, zbog velike tražnje kurs biti još viši.
Srbin Milan Nedeljković preuzima čelo BMW-a od maja 2026. godine
09.12.2025.•
17
Inženjer dr Milan Nedeljković preuzeće funkciju predsednika Upravnog odbora BMW AG počevši od 14. maja 2026. godine.
Dug Srbije i precenjeni dinar: Skupo će nas koštati
09.12.2025.•
30
Aleksandar Vučić često ističe kako je javni dug Srbije iznosi 43 odsto BDP-a.
Mali: BDP po glavi stanovnika u Srbiji porastao sa 4.800 na 15.800 evra
09.12.2025.•
13
Ministar finansija Srbije, Siniša Mali izjavio je da je Srbija od 2012. godine do danas uvećala bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika sa 4.800 na 15.800 evra, saopštilo je to Ministarstvo.
Vučić: Krajnji rok za rešavanje pitanja NIS-a 15. januar
09.12.2025.•
41
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da su moguće tri opcije za rešenje situcije u kojoj se našla Naftna industrija Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama.
Evro u Bujanovcu 120 dinara
09.12.2025.•
6
Jedan evro se u lokalnim menjačnicama u Bujanovcu prodaje za 120 dinara, ali menjači kažu da će zbog velike potražnje danas probiti ovu cifru, piše portal Bujanovačke.
Ekonomisti o tome zašto je došlo do nestašice evra u menjačnicama: Tri su razloga za to
09.12.2025.•
38
U poslednje dve nedelje došlo je do porasta tražnje evra u menjačnicama, a to je deličino rezultat objave informacija o Naftnoj industriji Srbije.
IBM preuzima platformu Konfluent za 11 milijardi dolara
09.12.2025.•
1
Američka kompanija IBM saopštila je da preuzima platformu za strimovanje podataka Konfluent za 11 milijardi dolara u gotovini.
Rakić: Niko ne postavlja pitanje šta se dešava sa naftom koja se crpi iz naftnih polja u Vojvodini
08.12.2025.•
24
Oko hiljadu privatnih pumpi u Srbiji mogu bez problema da obezbede snabdevanje tržišta naftnim derivatima, izjavio je predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić.
Fiskalnih kasa neće biti na pijačnim tezgama ni naredne godine: Rok ponovo pomeren
08.12.2025.•
16
Prodavci na pijačnim tezgama ni sledeće godine neće morati da koriste fiskalne kase, pošto je Vlada Srbije usvojila izmenu uredbe koja to reguliše.
Zarobljeni ruski novac i Evropa: "Casus belli"
08.12.2025.•
3
Rat je skupa rabota, papreno košta i potrebne su velike svote novca kojima se finansiraju proizvodnja oružja i municije, a tu su i uvećana potrošnja goriva, energije, opreme...
Orban i Erdogan dogovorili nastavak dotoka ruskog gasa u Mađarsku
08.12.2025.•
2
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i mađarski premijer Viktor Orban postigli su danas u Istanbulu dogovor da Turska garantuje nastavak tranzicije ruskog gasa ka Mađarskoj, preneo je Rojters.
NBS o nestašici evra u menjaničnicama: Došlo do rasta tražnje
08.12.2025.•
54
Narodna banka Srbije oglasila se povodom navoda o nestašici evra u pojedinim menjačnicima, poručujući da je došlo do rasta tražnje za ovom stranom valutom.
Raspisan program finansijske podrške za početnike i mlade preduzetnike
08.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede Srbije raspisalo je program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i mlade u ovoj godini.
Ako NBS bude na udaru sekundarnih sankcija: Ekonomista objašnjava koji su mogući scenariji
08.12.2025.•
14
Profesor na Ekonomskom fakultetu Veljko Mijušković rekao je da bi eventualne sekundarne sankcije Narodnoj banci Srbije mogle da izazovu širok spektar poremećaja.
Prevoznici iz Srbije i BiH najavljuju radikalne mere ako EU ne bude rešila problem sa boravkom
08.12.2025.•
12
Zbog pravila EU o skraćenom boravku u državama Šengena, transportne kompanije iz Srbije i BiH rade u otežanim uslovima.
Vlada produžila uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500
07.12.2025.•
2
Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500.
EU odlučna da do 2027. zabrani uvoz ruskog gasa: Stručnjaci o tome da li je to novi problem za Srbiju
07.12.2025.•
28
U trenutku kada Naftna industrija Srbije trpi američke sankcije, a gasni aranžman s Rusijom visi u vazduhu, EU objavljuje da će do 2027. potpuno ukinuti uvoz ruskog gasa.
NIS kao poluga za uticaj - i Rusija ga se ne odriče lako
07.12.2025.•
21
Za probleme nastale zbog američkih sankcija NIS-u još se ne nazire rešenje.
Komentari 20
Kuzman
Zebra
Uroš
A zašto da nadoknade? Zar ne može smanjenjem činovnika da se postigne isti i bolji efekat? Ili je potrebno dobro državno uhlebljenje ostaviti deci?
Svi imovinski porezi u Srbiji su na maksimalnoj granici, niko nije u "zlatnoj sredini". Svaka vlast halapljiva.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar