Može li Srbija, poput Mađarske, da ukine porez na poljoprivredno zemljište?
Mađarski poljoprivrednici ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište. Na samu najavu nekih lokalnih samouprava da bi mogle da uvedu ovaj namet, reagovali su Vlada i parlament.
Foto: 021.rs
Kako piše RTS, nedavno je kod naših severnih suseda usvojen zakon koji od 1. septembra zabranjuje naplatu poreza na poljoprivredno zemljište. Cilj je da se tamošnji proizvođači zaštite i učine što konkurentnijim na tržištu. Mogu li se poljoprivrednici u Srbiji nadati ukidanju ove takse?
"U Mađarskoj se na poljoprivredno zemljište do sada nije plaćao porez, ali su pojedine lokalne samouprave htele da uvedu ovaj namet kako bi dopunile svoje prihode. To je izazvalo veliku pobunu poljoprivrednika, pa je Vlada morala da reaguje. Donet je zakon koji zabranjuje bilo kojim organima vlasti da oporezuju poljoprivredno zemljište, jer je nacionalni interes da zemlja bude obrađena i da mađarski poljoprivrdnici budu konkurentni na tržištu", kaže Ljubomir Aleksov, predstavnik srpske zajednice u parlametnu Mađarske.
U obrazloženju ove odluke nadležni su rekli da bi oporezivanje oduzelo resurse sektoru, a porez na poljoprivredno zemljište bi imao efekat na cenu hrane, što bi osetio čitav narod. Na ovaj način, kažu, štite se interesi mađarskih poljoprivrednika i kod kuće i u Briselu.
Srbija: Porez na imovinu u nadležnosti lokalnih samouprava
Od 2007. godine, u Srbiji u nadležnosti lokalne samouprave nije samo naplata nego i utvrđivanje poreza na poljoprivredno zemljište kao i oporezivanja svih drugih vrsta poreza na imovinu.
Prema domaćem zakonodavstvu, porezima na imovinu se oporezuju građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište.
"Poreska stopa za zemljište fizičkog lica ne može biti veća od 0,3%, a za zemljište pravnog lica veća od 0,4%. Takođe, definisano je da se porez plaća na zemljište čija je površina preko 10 ari i da se porez ne plaća na onu površinu zemljišta koje se nalazi pod objektom, ako se za taj objekat plaća porez", kaže Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana, Helvetas.
U prethodnim zakonskim rešenjima obveznici u Srbiji su plaćali porez na zemljište prema tome kako je zemljište registrovano u katastru nepokretnosti. Međutim, situacija na terenu je takva da prava namena zemljišta nije uvek i ona koja je registrovana.
"Dešavalo se da vlasnik zemlje koja se obrađuje treba da plaća porez na građevinsko zemljište, jer se njegova parcela nalazi u građevinskom području i kao takva je upisana u katastar nepokretnosti. Vlasnici ovakvih parcela često nisu u mogućnosti da izvrše prenamenu zemljišta ili ona nije moguća po propisima. Ovo je dovodilo do plaćanja većih poreza, jer su poreske osnovice za građevinsko zemljište veće nego za poljoprivredno", objašnjava Grunauer.
Izmenama zakona od 2019. godine uvedena je mogućnost da opština donese odluku kojom se zemljište oporezuje prema stvarnoj nameni korišćenja.
"Na taj način je moguće da se zemljište registrovano kao građevinsko i nije izgrađeno, a koristi u poljoprivredne svrhe za sadnju i uzgajanje biljaka, tako i oporezuje. Ista se odluka odnosi i na šumsko zemljište. Ovim zakonskim izmenama se svakako doprinelo svojevrsnoj poreskoj pravičnosti. Pogotovo kada se uzme u obzir da se u odsustvu drugih zvaničnih registara, jedino načelom fakticiteta mogu ostvariti olakšice obveznicima koji često svoje prihode ostvaruju upravo bavljenjem poljoprivredom", objašnjava Grunauer.
Da li bi i u Srbiji mogao da se ukine porez na poljoprivredno zemljište je, kažu stručnjaci, pitanje koje zahteva ozbiljnu analizu.
"Za poljoprivrednike bi ukidanje poreza na imovinu na poljoprivredno zemljište po ugledu na Mađarsku, naravno, bilo neko olakšanje. Iako taj porez nije veliki u apsolutnom iznosu, imajući u vidu stalne teškoće individualnih poljoprivrednih proizvođača u svom poslovanju, ipak, bi im to, pretpostavljam značilo nešto", kaže Đerđ Pap, stručnjak za porez.
"Za lokalnu samoupravu bi ukidanje poreza značilo gubitak određenih prihoda koje bi trebalo da nadoknade na nekom drugom mestu. Samim tim se radi o političkoj odluci koja mora biti dobro promišljena", dodaje.
"Mađarska je ovu odluku donela po zahtevu Nacionalne poljoprivredne komore i udruženja poljoprivrednika, rukovodeći se svojim ekonomskim rezonom. U slučaju Srbije, za početak je potrebno urediti baze podataka o poljoprivrednom zemljištu, gde bi se namene i prava vlasništva upisala prema stvarnom stanju", navodi Grunauer.
Za razliku od razvijenih zemalja i zemalja EU gde se insistira na urednim registrima, kaže, Srbija je tu još u zaostatku.
Ukidanjem poreza se dobija određeni podsticaj za održivost i razvoj poljoprivrede, ali se, pre svega, moraju urediti i pravila i uslovi za ovakve izmene.
"U Srbiji, osim Vojvodine koja prednjači po obuhvatu poljoprivrednog zemljišta, drugi regioni nemaju značajne prihode po ovom osnovu, osim ukoliko se ne radi o velikim poljoprivrednim dobrima koja se i izdaju. Svakako odluke koje se donose bez prethodno urađenih analiza učinkovitosti, pozitivnog i negativnog efekta nisu dobre", kaže Grunauer.
Pročitaj još
Porez na poljoprivredno zemljište u zemljama okruženja i EU
Republika Srpska oporezuje poljoprivredno zemljište po stopi od 0,2%, ali se taj porez ne plaća ako se to zemljište koristi za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju. Zakon u Federaciji BiH uopšte ne oporezuje zemljište kao vrstu nepokretnosti.
U Hrvatskoj se porez na poljoprivredno zemljište plaća samo kod prometa po stopi od 0,3%, dok su obaveze za građevisnko i neizgrađeno zemljište obuhvaćene komunalnom naknadom koju naplaćuje jedinica lokalne samouprave po određenim koeficijentima.
Grčka, kao i Srbija oporezuje zemljište, s tim što se za poljoprivredno zemljište vrednosti preko 200.000 evra ne plaća dodatni porez, koji se za objekte plaća. Takođe, u Grčkoj su poljoprivrednici oslobođeni poreza na prenos vlasništva kada kupuju ili razmenjuju poljoprivredna dobra.
U razvijenim zemljama poput Holandije i Nemačke gde je najveći udeo zemljišta namenjen poljoprivredi, zemljište se oporezuje, ali poljoprivrednici imaju razne olakšice, poput smanjenja stope na prenos apsolutnih prava, umanjenje taksi za energetiku ili neplaćanja poreza za registraciju poljoprivrednih vozila.
U Francuskoj se, takođe, naplaćuje porez za zemljište, ali poljoprivrednici imaju pravo na umenjenje do 20% , kao i dodatna prava na umenjanja ukoliko prikažu gubitke na svojim gazdinstvima - elementarne nepogode, bolesti životinja...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
40
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
0
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
13
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
7
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
5
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
6
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Komentari 20
Kuzman
Zebra
Uroš
A zašto da nadoknade? Zar ne može smanjenjem činovnika da se postigne isti i bolji efekat? Ili je potrebno dobro državno uhlebljenje ostaviti deci?
Svi imovinski porezi u Srbiji su na maksimalnoj granici, niko nije u "zlatnoj sredini". Svaka vlast halapljiva.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar