"Predizborni" budžet za 2024. godinu: Hoće li se isplatiti zaduživanje za Ekspo i Nacionalni stadion
Odbor za finansije usvojio je Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, koji, između ostalog, predviđa oko 600 milijardi dinara za kapitalne investicije.
Ipak, iako je Fiskalni savet izneo ocenu da je, pod određenim uslovima, predlog ekonomski dobar, mišljenja je da je bilo prostora za veće smanjenje deficita, piše Danas.
Iz Fiskalnog saveta takođe su naveli da je u planu zaduživanje Srbije sa dodatnih 6,5 milijardi evra, što je potvrdio i ministar finansija Siniša Mali.
"Mi planiramo za sve ove projekte, ako bude potrebno, da se zadužimo šest milijardi, tu su u pravu. Ali su zaboravili da kažu da ćemo u međuvremenu vratiti 4,5 milijarde, kao što je predviđeno budžetom", tvrdi ministar.
Osim toga, Mali ističe da, čak i kada se zadužimo, novac ide u kapitalne investicije, odnosno u ono od čega, prema njegovim rečima, građani Srbije imaju koristi.
Ipak, profesor na fakultetu Fefa Goran Radosavljević ocenjuje da mnogi projekti uračunati u budžet nisu važni za građane, te da bi sredstva mogla da budu racionalnije raspoređena.
"Budžet za 2024. je izborni budžet, u njega je stavljeno šta god, ali posle izbora ćemo videti kako će on zaista izgledati. Mnoge projekte treba uzeti sa rezervom", kaže on.
Dodaje i da su projekti Nacionalnog stadiona i Ekspo izložbi prioriteti za vlast, a ne za Srbiju.
"Postoji bitnijih projekata, počev od obrazovanja pa preko raznih drugih vrsta infrastrukture. Ipak, ostaje pitanje za vlast kuda ide njihova politika, i čemu investiranje u takve projekte – koji ne mogu biti isplativi", kaže Radosavljević.
Osvrćući se na izjavu ministra da će deo sredstava biti vraćen, profesor ističe da to nema veze sa deficitom, napominjući da je Fiskalni savet izneo opravdane opaske kada je reč o budućem budžetu.
"To što će 4,5 milijarde biti vraćeno nema veze sa visokim deficitom. To je skretanje pažnje sa onoga što je Fiskalni savet dobro primetio. Deficit će biti veliki, a on je visok već nekoliko godina. Da budžet nije predizborni, verovatno bi deficit bio manji", smatra sagovornik Danasa.
Radosavljević dodaje i da je teško govoriti o budžetu kada se rade izmene po nekoliko puta godišnje.
"Samo nedelju dana nakon prethodne izmene predsednik je rekao da će dati dodatni novac penzionerima, te u rebalans budžeta ti troškovi nisu ušli. Budžet se menja u skladu sa potrebama vlasti, a pretpostavljam da će, ukoliko ista koalicija bude formirala vlast i posle izbora, praviti budžet koji će biti drugačiji od ovog sada. Možda sa manjim, možda sa većim deficitom. Deluje da se u trenutnom planu nisu mnogo obazirali na deficit, javni dug i ostale stvari na koje je normalno obratiti pažnju prilikom izrade budžeta. Gledali su koje rupe je potrebno popuniti, i gde investirati prema svojim prioritetima", upozorava on.
Po pitanju mogućnosti ulaganja u rentabilnije grane privrede, sa Radosavljevićem je saglasan i ekonomista Saša Đogović, koji smatra da je u planu opredeljivanje značajnih sredstava za projekte za koje nije sigurno da će se isplatiti.
"Kada je u pitanju Nacionalni stadion, pametnije bi bilo da se izdvojilo za poljoprivredu, povećanje subvencija, podsticaj stočnog fonda, sistema za navodnjavanje i bilo koje druge vrste infrastrukturnih projekata", smatra on.
Đogović dodaje i da je trebalo da budu stimulisana javno-privatna partnerstva u domenu energetike, "gde bi se kapital oplođivao, umesto da se realizuje mrtav kapital kao što je stadion".
"Tačno je da će biti komercijalnog sadržaja, ali ako hoćemo da razvijamo i jug Srbije, to zahteva značajno ulaganje u poljoprivredu, turizam, energetiku, i to u saradnji sa lokalnom samoupravom. Svakako da postoje drugi privredni segmenti na kojima bi budžetska sredstva mogla bolje da se iskoriste, u funkciji razvoja privrede", kaže sagovornik Danasa.
Takođe, govoreći o projektima kao što je Ekspo, Đogović ističe da će on biti "bum" prve godine kada u toku bude izložba, u segmentima kao što su turizam i maloprodajni promet, ali da ostaje pitanje kako će se čitav prostor na duže staze koristiti.
Sa druge strane, komentarišući predstojeće prognoze zaduživanja, smatra da ćemo u narednom periodu imati skuplji dug, odnosno, da će kamatna stopa na nove zajmove biti veća.
"Fiskalni savet je rekao da nam je potrebno oko 4,8 milijardi evra za otplatu dela starih dugova, a 1,7 milijardi za finansiranje budžetskog deficita, što je oko 6,5 milijardi zaduženja u narednoj godini. Tih 4,8 milijardi zadužićemo se da otplatimo stare dugove, s tim što će kamatna stopa verovatno biti viša nego u prethodnom periodu kada su se uzimali krediti", poručuje Đogović.
Nasuprot tome, ekonomista Ivan Nikolić ističe da je jedno pitanje zaduživanja, a drugo deficita, i da nema realnih osnova za strepnju da će država imati veće obaveze u narednom periodu.
"Deficit je projektovan da bude niži nego, relativno posmatrano, u BDP-u, rebalansom za ovu godinu. Stoga, nema govora o neodgovornoj potrošnji, odnosno potrošnji koja širi deficit. Čak i prihodi i rashodi su planirani da rastu sporije od nominalnog BDP-a", navodi on.
Nikolić dodaje da je nominalni BDP 8,3, prihodi su planirani 7,2 a rashodi pet odsto.
"S tim u vezi, ne postoji osnov za tvrdnje da se većim deficitom traže veća zaduženja. Vratili smo se najviše na prošlogodišnji deficit, odnosno na deficit planiran za 2023. godinu od 2,8 odsto BDP-a. Veći deficit nije planiran, a takav je stav i MMF-a. Ni nagoveštaja nema sa njihove strane da postoji veća potrošnja države koja bi uzrokovala veće obaveze u budućnosti", tvrdi on.
Pročitaj još
Osim toga, naglašava da projekti čije se finansiranje predviđa budžetom, mogu samo doprineti rastu naše zemlje, te da su stoga potrebni, posebno sada, u uslovima recesije u Evropi.
"Ukupno posmatrano, infrastrukturni projekti nam omogućuju viši rast nego što je rast Evrozone i Evrope, čak i susednih zemalja, izuzev Hrvatske. To je nešto što nam je potrebno, u recesivnom okruženju u kom nas Evropa vuče naniže, ovo je kanal koji nas održava u pozitivnoj zoni rasta. Štaviše, predviđa se ubrzanje srpskog BDP-a na tri odsto. Iz tog razloga, projekti su potrebni. Ovo je način i jedina mogućnost da održavamo viši rast u odnosu na druge u ovom trenutku. Svako ulaganje u infrastrukturu je dobrodošlo", kaže Nikolić, dodajući da je ulaganje u, recimo Ekspo, pozitivna stvar.
Podsećamo, na predlog budžeta, Fiskalni savet izneo je ocenu da je smanjenje deficita moglo biti i veće, kako bi se osigurala makroekonomska stabilnost i lakše stiglo do deficita od 1,5 odsto BDP-a, koliko je maksimalno propisano fiskalnim pravilima.
Krajnji rezultat budžeta za 2024. godinu je deficit od 197 milijardi dinara ili oko 2,2 odsto BDP-a, što je smanjenje za 30 milijardi dinara ili 0,6 odsto BDP-a u odnosu na ovu godinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
0
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
8
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
8
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
8
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
7
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Komentari 13
Rumpelstiltskin
Инспектор Вишекруна
Вероватно и мој!
T
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar