Troše li ovako i svoje pare: Vlada Srbije izbegava konkurenciju, pa sve plaća skuplje
Nema šta, Fiskalni savet se poslednjih meseci baš ozbiljno pozabavio budžetom za narednu godinu.
Nakon što je obelodanjen krajnje komotan pristup srpske vlade kada je reč o korišćenju para iz stavke obavezna rezerva, pred ovim savetodavnim telom našlo se pitanje javnih projekata.
Dva sporna objekta
Neposredan povod je glasna kritika javnosti dva projekta koje Vlada Srbije promoviše bezmalo kao infrastrukturnu osnovu za budući razvoj Srbije. Reč je o nacionalnom stadionu i izgradnji novog sajamskog kompleksa.
Oba su locirana u Surčinu, jedan do drugog, a rok izgradnje je, praktično, dve-tri godine s obzirom na plan da se organizuje izložba EXPO 27, odnosno nameravane kandidature za domaćinstvo, zajedno sa još nekoliko prestonica obližnjih država, evropskog fudbalskog šampionata u različitim uzrastima.
Kada je pre nekoliko godina lansirana ideja o nacionalnom stadionu, prva procena izgradnje je iznosila 70 miliona evra. U međuvremenu je predsednik Vučić, najistaknutiji promoter projekta, više puta popularisao ideju, uvek povećavajući predviđene troškove, pa se stiglo do sume od otprilike 300 miliona evra.
U budžetu za 2024. godinu za ovu namenu je predviđeno 30 milijardi dinara, ali bez troškova izgradnje pruge od Zemuna do budućeg zdanja, koja bi ujedno i glavnu srpsku železničku magistralu povezivala sa aerodrumom "Nikola Tesla" i budućim sajamskim kompleksom.
Naravno i pruga košta, prema prvim procenama najmanje 28 milijardi. Za novi izložbeni kompleks ove, ali i dve naredne godine biće iz budžeta izdvajano po 23 milijradi dinara. Procenjeni zbirni troškovi dva sporna projekta i prateće pruge su 130 milijardi dinara, odnosno 1,1 miilijarda evra.
Kriterijum za izbor izvođača radova
Istina, predsednik Vučić je u nekoliko navrata najavio ulaganja od čak 12 milijardi evra samo u sajamski kompleks, ali je verovatno imao u vidu i buduća ulaganja privatnih investitora u pojedine segmente unutar kompleksa. Teško je zamisliti da bi i neka višestruko bogatija država, kamoli Srbija, bila spremna da uloži toliki novac poreskih obveznika u samo jedan objekat.
Kako skoro deceniju unazad država Srbija dosta ulaže, pre svega u izgradnju puteva, ali i u druge javne projekte, Fiskalni savet je u određenoj meri analizirao i izgradnju Moravskog koridora, autoputa kroz Frušku Goru, saobraćajnice prema Crnoj Gori, državne puteve Ruma-Šabac-Loznica, Valjevo-Iverak i Niš- Merdare, pruge Beograd-Novi Sad-Subotica, čija je zbirna vrednost oko 8,4 milijarde evra, koliko će biti uloženo iz državne kase u desetak sezona.
Čemu je služio Linijski zakon
Zajedno za sve ove objekte, kao i za nameravani kompleks u Surčinu, jeste da se izvođač određuje mimo postojećeg Zakona o javnim nabavkama, na osnovu posebne regulative. Do pre osam meseci to je bio takozvani Linijski zakon, a osnovna razlika između dve regulative je u proceduri izbora izvođača. Zakon o javnim nabavkama predviđa izbor na osnovu konkursa i veoma je strog po ovom pitanju.
Sa druge strane, po Linijskom zakonu srpska vlada određuje kriterijume za izbor izvođača radova i to ne mora biti konkurs. Svi pobrojani dosadašnji javni projekti su vođeni po Linijskom zakonu i ni u jednom slučaju nije bilo konkursa.
Fiskalni savet ističe da je u ovakvim prilikama veoma teško znati da li je odabran optimalan izvođač. Posebno je teško utvrditi da li je dogovorena cena realna ili se konkursom, na osnovu ponude više učesnika, mogla postići niža. Novom procedurom je izbegnuto upravo ono na čemu Zakon o javnim nabavkama striktno insistira - konkurencija pri izboru izvođača radova.
Pročitaj još
Koliko se moglo uštedeti
Evropska unija je imala oštre prigovore na ovakvo ponašane srpske vlade. U čak tri poslednja godišnja izveštaja iz Brisela u Beograd su upućivanje kritike upravo na proceduru izbora izvođača radova. Osnovna primedba je da je ovakvim ponašanjem srpska vlada praktično eliminisala Zakon o javnim nabavkama koji se u poslovnom svetu doživljava kao pouzdani i jedini zaštitnik fer konkurencije.
Napokon je država u maju mesecu ukinula takozvani Linijski zakon, ali svi projekti koji su započeti da se grade po njegovim odredbama biće nastavljeni po istoj regulativi.
U tvrdnjama pojedinih građevinaca koji su, suprotno očekivanjama, izostali u izvedbi javnih projekata, ističu da se principom konkurencije u velikom broj slučajeva mogla postići i do 35 odsto niža cena, a da se na svakom javnom projektu iz ove grupe moglo uštedeti između 20 i 30 odsto prihvaćene cene.
Drugim rečima, samo pri ovim ulaganjima od 8,4 milijarde evra moglo se ušparati između 2,1 i 3,2 miljarde. Za siromašnu Srbiju više nego velika svota iz koje se moglo izgraditi na desetine bolnica, škola, zabavišta, bitno poboljšati prenosna strujna i internet mreža Srbije...
Brat blizanac
Ono što je naročito zabrinulo Fiskalni savet jeste novi zakon koji je u Skupštini usvojen uporedo sa usvajanjem budžeta za narednu sezonu. Reč je o takozvanom bratu blizancu tek ukinutog Linijskog zakona, zapravo možda i o još komotnijoj regulativi.
Po novom zakonu, kriterijum izbora izvođača radova više ne određuje srpska vlada, već sama firma koje se osniva za realizaciju svakog pojedinačnog projekta svojim internim aktom određuje tako važnu stvar kao što je izbor izvođača.
Cilj je, očito, da se izbegne primena Zakona o javnim nabavkama, a sve pred novi investicioni ciklus u kome nacionalni stadion i novi sajamski kompleks nisu mala stavka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poslodavci do 15. januara mogu da se prijave za dualno obrazovanje
18.10.2025.•
0
Rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovnu politiku u Privrednoj komori Srbije Aleksandra Milić rekla je danas da do 15. januara svi zainteresovani poslodavci koji žele da se uključe u dualni model obrazovanja.
Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji prošle godine oko 98.000
18.10.2025.•
4
Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji prošle godine su iznosili 97.705 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju 98.165 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šoškić: Osećaćemo se u sopstvenoj zemlji kao najamna radna snaga za strance
18.10.2025.•
1
Politika u kojoj uz fiksni devizni kurs nema prirasta produktivnosti, a rastu plate, za posledicu ima kako prirast javnog duga, tako i rasprodaju naših resursa, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Poljoprivrednici: Neka Glamočić uzme pare od Ekspa i Nacionalnog stadiona za pomoć poljoprivredi
18.10.2025.•
15
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da će verovatno biti neminovna radikalizacija protesta u borbi za državnu pomoć poljoprivredi.
Za Fudbalski savez Srbije iz budžetske rezerve 2,5 miliona evra
18.10.2025.•
18
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 295 miliona dinara, odnosno više od 2,5 miliona evra, Fudbalskom savezu Srbije (FSS), piše Nova ekonomija.
Iz SAD stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja dina karticom na pumpama NIS-a
17.10.2025.•
25
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je iz SAD, koje su uvele sankcije NIS-u zbog ruskog udela, stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije i za "dina karticu" zbog plaćanja na pumpama.
Objavljene nove cene goriva
17.10.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Novac iz budžetske rezerve za parking na železničkoj stanici Prokop u Beogradu
16.10.2025.•
1
Upravi za zajedničke poslove republičkih organa prebačeno je nešto više od 14,4 miliona dinara preko tekuće budžetske rezerve za, između ostalog, 40 parking mesta u okviru Železničke stanice Beograd centar - Prokop.
Glamočić: Za pomoć zbog suše poljoprivrednicima treba 70 milijardi dinara, od koga uzeti taj novac
16.10.2025.•
47
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je danas da je za ispunjenje zahteva poljoprivrednika za isplatu pomoći zbog suše od 300 evra po hektaru potrebno 70 milijardi dinara.
Sistem par-nepar, aktiviranje rezerve: Država ima krizni plan u slučaju prekida snabdevanja naftom
16.10.2025.•
62
Iako se još čeka na detalje plana poslovanja NIS-a pod sankcijama, ispostavilo se da država ima akt na osnovu koga može da postupa ukoliko nastupi poremećaj na tržištu nafte i goriva.
Problem NIS-a treba da se reši do Nove godine: Koja je najrealnija opcija?
16.10.2025.•
11
Problem sa NIS-om zbog američkih sankcija trebalo bi da bude rešen najkasnije do Nove godine.
MMF: Globalni dug bi mogao da premaši 123 odsto globalnog BDP-a
16.10.2025.•
1
Svetski javni dug bi mogao da premaši 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije.
Najavljene evropske kvote i carine na čelik uticaće negativno na Železaru: Šta ove promene znače za Srbiju?
15.10.2025.•
8
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije.
Sijarto: MOL povećao isporuke nafte Srbiji
15.10.2025.•
5
Mađarska energetska kompanija MOL povećala je izvoz nafte u Srbiju u ime NIS-a, nakon što je hrvatski JANAF obustavio isporuke zbog američkih sankcija.
Vučić: Ne pregovaramo sa potencijalnim kupcima za NIS jer mi nismo vlasnici, niti komunisti
15.10.2025.•
22
Nemamo pregovore sa potencijalnim kupcem za NIS, jer mi nismo vlasnici, a nismo ni komunisti, i čekamo da se vlasnik, ako sankcije opstanu, a verovatno hoće, dogovori sa kim hoće.
Tramp: Zbog mojih carina svi odustaju od BRIKS-a
15.10.2025.•
10
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su sve zemlje koje su želele da budu deo BRIKS-a odustale od tih ambicija zbog američkih carinskih tarifa.
Vučić ponudio Rusima da Srbija od njih otkupi deo NIS-a
15.10.2025.•
68
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je ruskoj delegaciji da Srbija otkupi deo ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Dženeral motors imaće gubitak 1,6 milijardi dolara zbog Trampove politike prema električnim vozilima
15.10.2025.•
1
Najveći američki proizvođač automobila, Dženeral motors (GM), u sledećem kvartalu pretrpeće gubitak od 1,6 milijardi dolara.
Banke od danas u obavezi da omoguće olakšice u otplati kredita - ali ne svima: Evo na koga se to odnosi
15.10.2025.•
2
Banke su od danas, 15. oktobra u obavezi da građanima koji ne mogu da otplaćajuju kredite usled otežanih okolnosti omoguće lakšu otplatu.
Pod sankcijama i druga preduzeća u vlasništvu NIS-a: Kako će poslovati?
14.10.2025.•
1
Matično preduzeće NIS a.d. uvršteno je na listu specijalno označenih državljana i blokiranih lica Ministarstva finansija SAD-a.
Povećan uvoz derivata: Kako su se konkurenti pripremili za sankcije NIS-u?
14.10.2025.•
7
Naftne kompanije koje posluju u Srbiji pripremile su se za uvoz većih količina naftnih derivata zbog uvođenja sankcija NIS-u.
Komentari 8
Пеле
Zemlja čudesa
Naravno da ne, na svojim parama nema masne provizije.
V
Problem sa javnim nabavkama je što prateći te procedure do 2027. ne bi stigli da izgrade ni šupu, a kamoli objekte i infrastrukturu za expo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar