Kolaps srpske poljoprivrede
Poslednjih meseci o poljoprivredi se u ovdašnjoj javnosti govorilo znatno više nego ranije.
Foto: 021.rs
Čak i u izrazito agrarnoj državi kakva je Srbija, ova grana delatnosti je prilično marginalizovana, skrajnuta. U urbanim sredinama često se doživljava kao nešto zaostalo, prevaziđeno kao tema.
Mada se zna da je udeo agrara u srpskom BDP-u veoma visok, zavisno od metodologije kojom se meri ide i do 20 odsto, doživljavao se kao nešto sporedno, nešto od čega se valja što pre udaljiti.
Vapaji seljaka
Međutim, već nekoliko godina sve su češći i glasniji vapaji seljaka. Ne zna se kome je teže, ratarima, povrtarima, voćarima ili stočarima. U pojedinim granama velika većina paora nije uspela ni da vrati uloženo u proizvodnju, kamoli da zaradi za plaćanje obaveza ili za ulaganje u novi proizvodni ciklus.
Prošla godina bila je u svetu izrazito rodna, pa su cene, pogotovo ratarskih useva, na globalnim berzama niže nego decenijama unazad. Naravno, isti trend je, verovatno i izraženiji, na domaćem terenu. Čini se da su nedaće poljoprivrednika dosegle vrhunac.
Političke stranke su svakako uočile probleme. Mada većina tradicionalno izbegava da se ozbiljnije i kontinuirano bavi agrarom i drži se opšte populacije, ovoga puta nisu mogle ostati slepe i neme. Tim pre što je druga polovina prohujale sezone obeležena intenzivnom (pred)izbornom kampanjom.
Opšta propast
Iz opozicione grupacije najglasniji su bili iz Pokreta slobodnih građana. Dosta bombastično, ne ulazeći u argumentaciju, optužili su aktuelnu vlast da su "poljporivredu doveli u stanje opšte propasti". Reagovala je Ana Brnabić ukazujući da država, suprotno tvrdnjama opozicije, itekako vodi računa o agraru.
Pozvala se na činjenicu da se državne subvencije za agrar već nekoliko godina kontinuirano uvećavaja. Precizirala je da su lane dostigle sedam odsto ukupnog državog budžeta, znatno više nego ikada do sada, a u budžetu za 2024. godinu je predviđena još veća pomoć seljacima.
I zaista, za agrarni budžet biće izdvojeno milijardu evra, ranije se o ovolikoj svoti nije moglo ni razmišljati, ali... Premijerka kao da je prećutala prigovore da je način raspodele državne pomoći samo dodatno produbio jaz između pojedinih grupacija seljana.
Tačnije, put usmeravanja subvencija bio je previše partijski determinisan. Naravno, u pitanju su bogatiji seljaci koji se, po pravilu, približavaju svakoj stranci čim dođe na vlast. Tako je Srpska napredna stranka znatno uvećala članstvo na selu, ali samo među bogatijim paorima, po pravilu neuporedivo češćim korisnicima subvencija spram siromašnijih seljana.
Milijarda evra bogatima
Upečatljiv je primer bilo kreditiranje traktora, ključne mašine za agrarno domaćinstvo. Pomoć je išla i do polovine kupovne cene nove mašine. Teško da je u Srbiji ikada bilo veće pojedinačne podrške seljaku. Subvencije za pojedine kategorije su poticale većim delom iz evrounijskih fondova, dok je nabavka drugih tipova više podsticana domaćim novcem.
Međutim, efekat ove značajne mere je sporan. Razlog je u strukturi korisnika. Ispostavilo se da su mnogo češći korisnici paori koji već poseduju mašinu, čak i dve. Uz pomoć države, kupovali su i treću, potrebnu pre svega jer imaju u vlasništvu i nekoliko stotina hektara ili se, pak, intenzivno bave i pružanjem usluga pranja i drugih priprema zemljišta siromašnijim paorima.
Država je, doduše, pokušala da zabrani ovakve rabote, ali mehanizam zaobilaženja zabrane bio je trivijalno jednostavan: deo imanja se vlasnički prenese na sina ili suprugu koji se, formalno, i pojavljuju pri konkurisanju za subvencije.
Prihod četiri puta niži
Nije sporno da država poslednjih sezona izdvaja dosta za agrar, ali čini se da nije izgradila mehanizam raspodele koji bi novac usmerio tako da korist od pomoći bude optimalna i korektno raspoređena među paorima. Međutim, čini se da je ostao zapostavljen jači argument koji ilustruje pad srpske poljoprivrede, time i loš efekat tekuće ekonomske politike na agrar, selo i seljake.
Vrednost proizvodnje po hektaru poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je oko 1.650 dolara. Ako se podsetimo da se u poslednjoj deceniji jugoslovenske države ovaj pokazatelj kretao između 5.700 i 7.450 dolara, vidi se kakav je krah doživeo agrar u zemlji gde još uvek ima 550.000 agrarnih domaćinstava i gde blizu 1,6 miliona stanovništva jedini prihod ima od ove delatnosti.
Pročitaj još
Zemljišni maksimum
Naravno, da je korist od obrade zemlje neuporedivo manja nego kada je prihod bio tri, četiri puta veći. Posebno je važno pitanje kako je došlo do ovolikog pada, pravog kolapsa. Jedan od većih uzroka je pad udela stočarstva, koje zahteva znatno više rada, ali i donosi mnogo veću dobit od ratarstva.
Pitanje je i kakav je uticaj kolosalne promene u vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem. U nas ne postoji zemljišni maksimum, pa sada imamo tajkune sa više desetina hiljada hektara, ali i blizu 2.000 zemljoposednika sa po više stotina hektara u posedu. I jedni i drugi dominatno se bave biljnom proizvodnjom, gotovo i ne obraćajući pažnju na mnogo zahtevnije stočarstvo.
Posebno je pitanje zašto je prerada agrarnih proizvoda potpuno izdvojena iz matičnih kombinata i zadruga i privatizovani osamostaljeno. Time je agrar ostao bez ključne delatnosti koja je donosila gro prihoda i dobiti.
Tako skrajnuto selo je i država izbegavala, pa je ostalo potpuno nerazvijene infrastrukture. Preciznije kazano, poljoprivreda i selo su duže vreme van interesovanja šire javnosti i zaobiđeni su u državnim planovima.
Takav tretman započet je sa početkom raspada nekadašnje države, a, u manjoj ili većoj meri, sličan tretman su podsticale i sve stranke koje su se posle promena dvehiljaditih smenjivale na vlasti.
Potrebne korenite promene
Srpska napredna stranka je već dvanaestu sezonu kontinuirano na vlasti. Nije ispoljila nameru da učini korenitiji zaokret. Prvih godina vladavine je u ignorisanju agrara i nadmašivala prethodnike.
Tek poslednjih sezona, kada su seljačke nedaće kulminirale, pokušala je pojedinim potezima više da "gasi vatru" nego da radi na sistemskom poboljšanju položaja poljprivrede i sela. Iz takvog pristupa je i uvećanje subvencija, svakako neophodna mera, ali nedovoljna da, bez promene celokupne agrarne politike, reši makar i manje teškoće delatnosti od koje zavisi bezmalo dva miliona žitelja Srbije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
10
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 38
Dogodine u Botošu
Aca
Неко образован
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar