Deca bogataša - oporezuje li Srbija išta?
Svake godine u Srbiji je sve više bogatih ljudi.
Foto: Pexels (Karolina Grabowska)
Stariji se još sećaju kakvo je iznenađenje bilo kada je u poslednjoj deceniji postojanja jugoslovenske države u novinama prvi put oglašena prodaja vile na Dedinju po ceni od milion dolara.
Danima se nagađalo ko je vlasnik tako skupe imovine. Zaista, za stil i vrednosni sistem u socijalističkom društvu bila je to nedostižna svota.
Prva generacija umire
Danas su prilike sasvim drugačije, možda i dijametralno suprotne. Srbija, tačnije ceo istočnoevropski blok, vratila se u kapitalizam. Samim tim vratila se i mogućnost posedovanja neobično vredne, u nekim slučajevima i basnoslovne, imovine.
Istina, reč je o izuzetno retkim pojedincima, dok je način sticanja pravog blaga različit, najčešće u vezi sa privatizacijom nekadašnje društvene imovine. Prva generacija novih srpskih kapitalista sve češće okončava radni vek. Po zakonima prirode, polako i napušta ovaj svet.
Iza ovako bogatih ljudi ostaje velika imovina, a tu su i potomci. Naravno, kada dođe vreme postavlja se i pitanje nasleđivanja. No, izgleda da, za evropske prilike izuzetno siromašno, srpsko društvo kani da bogate i superbogate još jednom nagradi - putem zakonske regulative o nasleđivanju. Reč je o pravnoj materiji manje-više nasleđenoj iz socijalističkih vremena, mada su druge bivše socijalističke države u ovoj sferi učinile bitne promene.
Granica iznad koje se oporezuje
Ukratko, u nas naslednici nasleđuju svu imovinu, a za naslednike prvog reda poreska stopa je nula. Bez obzira na vrednost imovine koja se nasleđuje. Drugim rečima, deca srpskih milijardera naslediće celokupnu imovinu roditelja, a da pri tome neće platiti ni paru poreza.
U svetu nije tako, propisi o nasleđivanju itekako imaju u vidu vrednost imovine koja se nasleđuje. I to što je zemlja "kapitalističkija", oporezivanje je oštrije.
Pogledajmo kakva je situacija u Velikoj Britaniji čije je nasledno pravo često uzor drugim zemljama kako da regulišu ovu pravnu materiju. Predmet oporezivanja je sve u posedu pokojnika, a što ima tržišnu vrednost - novac, stanovi, druga fizička imovina, obveznice, hartije od vrednosti, slike, umetnine, firme, udeli u preduzećima, kolekcionarski vredni predmeti, pod uslovom da je vrednije od 325.000 funti. Ukoliko je nasledstvo manje vrednosti, nije predmet oporezivanja.
Suviše siromašni da bi bili oporezovani
Ako se zna da je vrednost imovine polovine porodica u Velikoj Britaniji ispod 300.000 funti, vidi se da gro stanovnika Ostrva prilikom nasleđivanja neće biti pod udarom zakona. To je i logično, cilj je oporezovati bogate, posebno najbogatije, a sprečavanje dodatnog socijalnog raslojavanja je samo jedan od ciljeva britanske nasledne regulative. Podjednako je važno da bogati novac ulažu u obrazovanje dece i drugih naslednika, a ne da podstiče naviku življenja od rentiranja nasleđenog.
Poreska stopa je ista, bez obzira ko nasleđuje i iznosi 40 odsto. Pola miliona funti je vrednost nasleđa oslobođenog oporezivanja. Primer radi, ako je nasledna imovina procenjena na 4,5 miliona funti, porez na nasleđivanje iznosiće 1.6 miliona funti, 40 odsto od četiri miliona (vrednost imovine umanjene za svotu koja se oslobađa oporezivanja).
Poklanjanje imovine
Izuzeci su ako imovinu nasleđuje bračni partner, od pre petnaestak godina i vanbračni partner, koji ne plaćaju ovaj zakon. Porez se ne plaća i u slučaju da se imovina pokloni dobrotvornoj ustanovi, lokalnoj zajednici, amaterskom sportskom društvu ili za nabavku muzealija u državnim muzejima.
Postoje izuzeci u čijoj osnovi je sama struktura nasledne imovine. Tako se u slučaju kada se nasleđuje firma ili akcije u kompaniji vodi računa da naslednik nasledi iste uslove za vođenje biznisa. Oporezivanjem ne sme da se vrednost nasleđenih akcija umanji toliko da naslednik izgubi većinsko pravo odlučivanja, jer bi time izgubio najvažniji osnov za donošenje važnih poslovnih odluka.
U osnovi britanske nasledne regulative je cilj da se ulaže u obrazovanje naslednika i u povećanje produktivnosti firme, a ne u podsticanje rentijerstva. Tako, primera radi, mašine ili zgrade unutar nasledne imovine biće izuzete od oporezivanja ako su bitne za funkcionisanje firme, ali stan u kome je pokojnik stanovao neće, čak i ako se vodi na firmu, što je u Britaniji običaj čest koliko i u Srbiji.
Pročitaj još
Primer za ugled
Zanimljivo je da se u naslednu imovinu uračunava i sve ono što je pokojnik eventualno poklonio tokom poslednjih sedam godina života. Razlog je jasan, ovakvim pristupom sprečava se davanje imovine radi izbegavanja oprezivanja.
Britanska regulativa je upečatljiv primer kako država može uspešno da uskladi društveno prihvaćeni princip nasleđivanja od strane najbližih srodnika sa humanim načelom da bogatiji pomažu siromašnijim zarad razvoja cele zajednice. Očito da Srbija ima na šta da se ugleda kako bi donela efikasniju i društveno prihvatljiviju regulativu nasleđivanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
0
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
1
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
1
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
32
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Komentari 22
Пантелија
Sve će to...
Fuj49
Da, ali ogromnoj većini su u pitanju lopine i bizMismeni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar