Koliko su zarađivali građani, a koliko trgovci na maržama u 2023. godini?
Prosečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa, prošle godine je iznosila 86.000 dinara.
Foto: 021.rs
U odnosu na godinu pre toga, zarada je nominalno viša za 14,8 odsto, a realno, tek za 2,4 odsto, pokazuje publikacija Republičkog zavoda za statistiku.
Prosečna zarada, prema podacima RZS, beleži trend rasta i u decembru 2023. godine, što je i uobičajeno za ovaj mesec. Sa iznosom od 95.093 dinara, prosečna zarada dostiže međugodišnji rast od skoro 13 odsto nominalno, a realno manje od pet odsto. Na rast zarada uticala je i odluka o povećanju minimalne cene rada sa 201 na 230 dinara po satu.
U javnom sektoru su najviše prosečne zarade bez poreza i doprinosa bile u javnim državnim preduzećima i iznosile su skoro 99 hiljada dinara, dok su zaposleni u lokalnim preduzećima zarađivali manje od 80 hiljada.
Najniža prosečna plata u javnom sektoru bila je u obrazovanju i kulturi i iznosila je oko 81 hiljadu dinara. Sledi zdravstvo i socijalni rad sa 86,7 hiljada dinara.
Kada se zarade uporede po sektorima, zapaža se da je najveći realan rast u odnosu na 2022. godinu ostvaren u trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila (3,2 odsto).
Najviše zarade bez poreza i doprinosa u 2023. godini ostvarene su u programiranju (264 hiljade dinara) i u vazdušnom saobraćaju (193 hiljade dinara).
S druge strane zaposleni u pripremanju i posluživanju hrane u proseku su zarađivali oko 47 hiljada dinara mesečno.
Posmatrano po regionima, najviša prosečna zarada u 2023. godini zabeležena je u beogradskom regionu (109,4 hiljade dinara), dok su Vojvođani u proseku zarađivali 81,3 hiljade mesečno.
Prosečna zarada pokrivala je prosečnu potrošačku korpu samo u Beogradu, dok su Novosađani skoro "dobacivali" do prosečne korpe, sa odnosom prosečne korpe i zarade od 1,06.
U svim ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, sem u Nišu, prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu.
Treba, ipak, imati u vidu da prosečne zarade ne oslikavaju realno stanje. U realnosti, većina građana Srbije zarađivala je manje od 70 hiljada dinara.
Podsetimo i da je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine početkom godine objavilo izveštaj o kupovnoj moći stanovništva u kome se navodi da je prošlogodišnja prosečna potrošačka korpa bila više od 100 hiljada dinara, a minimalna oko 52.000. Prema strukturi trošenja, moglo se videti da porodice koje kupuju minimalnu potrošačku korpu štede na nekim važnim namirnicama za zdravlje i ishranu.
Kroz sagledavanje razlika u prosečnim platama i kupovnoj moći, moguće je primetiti i neujednačen ekonomski rast u Srbiji. Osim beogradskog regiona, koji nema nijednu nerazvijenu opštinu, u ostala tri regiona (Vojvodina, Južna i Istočna Srbija i Šumadija i Zapadna Srbija), broj i veličina nerazvijenih opština variraju.
Od ukupno 46 opština, u Vojvodini je samo jedna nedovoljno razvijena, a nijedna opština nije devastirana, odnosno sa stepenom razvijenosti ispod 50 odsto od republičkog proseka.
Iza Beograda je po učešću u bruto domaćem proizvodu Vojvodina. Primetan je i trend odlaska lokalnog stanovništva iz manjih opština u Vojvodini, pa je tako u osam gradova pokrajine koncentrisano više od polovine njenog stanovništva.
Pročitaj još
Republički zavod za statistiku istraživao je i marže u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na inflaciju cena hrane u Srbiji.
Kako se ističe u publikaciji RZS, posebno zabrinjava to da se hrana izdvojila kao vodeća u rastu cena, čime je udar na životni standard snažniji, pogotovo u Srbiji, gde izdaci za hranu imaju visok udeo u ukupnim troškovima domaćinstava. Ovome su, u velikom, doprinele i trgovačke marže.
Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda pokazalo je da je prosečna stopa bruto marže za sve posmatrane subjekte u trgovini iznosila skoro 15 odsto. Male specijalizovane trgovine imale su više marže. Najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, nasuprot minimalnoj od devet odsto. Generalno, proizvodi kod kojih veliki trgovinski lanci ostvaruju više marže od ostalih prodavnica su bili maslac i kafa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Antonijević: Utvrđeno kako osobe u zatvoru mogu da podnesu zahtev za legalizaciju
04.02.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević saopštio je da je utvrđen mehanizam da lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne neposredno pokrenu postupak evidentiranja i upisa prava, bez dodatnih ograničenja.
Država se zadužila za još skoro 16 milijardi dinara i tu ne staje
04.02.2026.•
12
Uprava za javni dug u utorak je okončala drugu aukciju petogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, koje dospevaju 30. jula 2030. godine.
Ministarka Đedović: U toku pregovori MOL-a i ADNOC-a o preuzimanju NIS-a, i Srbija uključena u razgovore
04.02.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović da su u toku pregovori između mađarskog MOL-a i državne naftne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC sa Gaspromnjeftom o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Kad januar ogoli sistem
04.02.2026.•
5
Srbija se dugo hvalisala da je proizvođač sa znatnim viškovima električne energije.
Cene polovnih automobila ostaju visoke i ove godine
04.02.2026.•
2
Prema prognozama stručnjaka, u ovoj godini cene polovnih automobila neće biti niže, što je posledica ne samo promenljivih zakona već i globalnih događaja.
Ilon Mask postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara
04.02.2026.•
6
Američki preduzetnik Ilon Mask je postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara nakon što je njegova firma SpaceX kupila njegovu kompaniju za veštačku inteligenciju xAI.
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
9
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
2
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
28
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
9
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Komentari 3
Statistika
Statističar ne može da gleda u pasulj niti da ide kod gatare da mu ona otkrije koji radnici dobijaju novac u koverti mimo zakona i koliko dobijaju, te je stoga nepošteno i bezobrazno tvrditi da statističar laže. Možemo zato reći da statistika nije precizna jer ne radi sa preciznim podacima koje je nemoguće dobiti te da je prava prosečna plata značajno veća od one koja je javno objavljena.
njonjo
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar