Planom rasta EU za Srbiju predvidela 125 miliona evra: Koje uslove moramo da ispunimo?
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će Srbiji uskoro pristići prvih 125 miliona evra u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ali ovo nije bezuslovna donacija iz Evropske unije, već sredstva za koja će naša zemlja morati da ispuni određene standarde.
Kako piše Danas, kako bi dobile finansijsku podršku u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, države treba da sprovedu reforme koje će građanima obezbediti bolje uslove života, a Srbija u odnosu na region ima i zadatak više, koji se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Ekonomista Libeka Mihailo Gajić kaže za Danas da je Plan finansijski instrument Evropske unije čiji je cilj da ubrza ekonomski rast na Balkanu, i da taj prostor više približi Evropi povezivanjem zemalja unutar regiona, ali i celog regiona sa EU.
On pojašnjava da se ovaj Plan razlikuje od prethodnih po tome što novac ne prolazi kroz postojeće mehanizme kao IPA ili IBRD, već se izdvaja direktno iz budžeta Evropske unije. Takođe, novitet je i to da, ako preduslovi za podršku nisu ispunjeni, EU može odlučiti da obustavi oslobađanje sredstava.
"Novac je namenjen prvenstveno izgradnji infrastrukture u regionu. Takođe, najavljeno je da će sredstva iz ovog fonda moći da se blokiraju ukoliko države kandidati ne budu poštovale određene minimalne standarde koji se tiču slobode medija, demokratije, vladavine prava… IPA koja je do sada bila glavni instrument EU i EBRD nisu imali takve mogućnosti uslovljavanja. Ukoliko se ispune tehnički kapaciteti, ti projekti bi prolazili, i nije sledila provera političkih kriterijuma, kao što će sada biti slučaj", kaže Gajić.
Sagovornik Danasa ističe da nikako ne treba zaboraviti činjenicu da novac koji je predviđen nije besplatna pomoć ili donacija, već da najveći deo čine krediti koji se moraju vratiti.
"To nisu neke velike besplatne pare koje padaju sa neba. Krediti su povoljni, jer će kamatna stopa biti niža od one po kojoj se Srbija zadužuje na slobodnom finansijskom tržištu, a dobro je i što će oni biti upareni sa već postojećim infrastrukturnim prioritetima država. Drugim rečima, Srbija planira da izgradi brzu prugu od Beograda do Niša, a to je moguće delimično finansirati i kroz ovakav finansijski instrument. Ne postoji uslovljavanje u smislu da EU daje novac samo za nešto što nam možda ne treba, već postoji koordinacija i usaglašavanje toga šta su zajednički prioriteti", objašnjava ovaj ekonomista.
Sa druge strane, govoreći o uslovima za prikupljanje novca, Gajić podvlači da još uvek nije jasno definisano koje tehničke osnove zemlja treba da ispoštuje da bi dobila pare, već postoje samo široke političke poruke o važnosti slobode medija, institucionalnih kapaciteta i drugo.
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj inovacija saglasan je sa Gajićem da su uslovi za finansiranje pre političke, nego ekonomske prirode, posebno u smislu da je potrebno ispuniti i ubrzati pregovore ka pristupu Evropskoj uniji.
"Ovu vrstu aranžmana ne treba mešati sa nekadašnjim aranžmanima koje smo imali sa MMF-om, kada se zahteva da se ispuni reforma određenog javnog preduzeća, smanji javni dug i slično. Drugim rečima, plan nije vezan za jasne ekonomske parametre, već za usklađivanje sa politikama i pravcem kretanja ka Evropskoj uniji", kaže Jevtović za Danas.
Sagovornik Danasa mišljenja je da, kada je reč o ekonomskim kretanjima u naredne tri godine, rastu plata, penzija i životnog standarda, ovaj instrument neće biti dominantan faktor, već će najveći uticaj imati geopolitička kretanja.
Pročitaj još
"Ona će formirati cene energenata i druge odnose i lance kreiranja vrednosti u ekonomiji. Na standard će uticati i kretanje inflacije i kamatne stope u svetu, a samim tim i kod nas. A osim toga i privredna delatnost u Srbiji uz uticaj Ekspa. Tek posle svega toga možemo navesti Plan rasta i povlačenje sredstava koja su kroz njega namenjene za nas i region", pojašnjava on.
Kako Danas podseća, isplate u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan biće dva puta godišnje, pod uslovom da zemlje ispune kvalitativne i kvantitativne korake koji su već navedeni u Reformskim agendama predatim EU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
0
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
2
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
7
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Komentari 25
/
sta si tek kinezu radio pre dva dana.
ni dva dana ti pamcenje ne traje
Lila
pajo patak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar