Za više para manje slanine, mleka, sira: Srbija po inflaciji i dalje u evropskom vrhu
Umesto 18.869 dinara, koliko je bilo potrebno u maju 2021. za 100 proizvoda koji se najčešće kupuju, sada mora da se iskešira skoro 10.000 dinara više.
Tako se i za nominalno znatno veće prosečne plate sada može kupiti manje mleka, mesa i drugih osnovnih namirnica nego ranije, prenosi Radar.
Računica Radara, uostalom, pokazuje da je svaki zaposleni 2021. sa prosečnom neto zaradom od 65.864 dinara mogao da kupi skoro tri i po takve "korpe" sa po 100 proizvoda u jednom od ovdašnjih supermarketa. Iako je u međuvremenu prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine porasla na 95.625 dinara, ona sada nije dovoljna ni za te iste tri i po korpe, a kamoli za nešto više.
Samo za životni standard od pre tri godine, meren kupovinom 100 najprodavanijih artikala u samoposlugama, sada svakom građaninu sa prosečnom neto zaradom nedostaje 2.868 dinara.
Prosečne plate, iako nominalno rastu, već godinama kaskaju za cenama hrane
Ništa čudno ako se ima u vidu da je "korpa" napunjena sa 100 najprodavanijih proizvoda u međuvremenu poskupela za 49,2 odsto, a taman toliko povećane su i maloprodajne cene 50 artikala koji se najčešće pazare u drugom velikom trgovinskom lancu, koji je Radaru, za ovo istraživanje, takođe dostavio svoje maloprodajne cene proizvoda koje njihove mušterije najčešće pazare. Istovremeno, prema zvaničnim podacima, prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine veća je za 45,2 odsto nego što je bila u 2021.
To drugim rečima znači da je njihova realna kupovna moć za oko četiri procentna poena manja nego što je bila pre tri godine. Pri tome, nominalni rast prosečne neto plate kaska čak i za zvaničnim rastom cena hrane, jer je od maja 2021. do maja ove godine hrana u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupela 45,7 odsto, s tim što su u poslednjih 12 meseci te cene porasle samo 0,7 odsto.
Nešto bolje od zaposlenih prošli su penzioneri, s obzirom na to da su im u proseku primanja između aprila 2021. i 2024. povećana za 53,8 odsto, sa 29.374 na 45.731 dinar. Međutim, ni oni se nisu previše usrećili. Pre tri godine mogli su za prosečnu penziju da pazare 1,557 "korpi" sa 100 najprodavanijih proizvoda, a sada bi im nakon iste kupovine u novčaniku ostalo tek 1.915 dinara za ceo mesec ili oko 60 dinara dnevno. I to je mera njihovog rasta standarda.
Za više para manje slanine, viršli, mleka, sira, pavlake, krompira…
Bar do 2027, za kada su im predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali obećali prosečnu penziju od 650 evra. Samo nisu obećali šta će njome moći da kupe. Kao što ni danas o tome ne govore, već uporno ponavljaju da je u poslednje tri godine prosečna penzija povećana sa 250 na 390 evra. Uprkos tome, oni danas u jednom trgovinskom lancu za prosečnu penziju mogu da kupe 25,4 kilograma suve pančete domaćeg proizvođača, a pre tri godine mogli su, sa znatno nižim penzijama, da kupe četiri kilograma više.
Za zvaničnike svakako ne bi bilo zgodno da najstariji shvate da su sa manjim penzijama u maju 2021. mogli da kupe 12 kilograma pilećih viršli, 8,4 kilograma trapista i gaude, 1,1 kilogram dimljene pečenice, 1,6 kilograma tirolske kobasice, 18 pakovanja dugotrajnog mleka od litar i po, pet kantica pavlake od 700 grama, 40 balona negazirane vode od po šest litara, 283 pakovanja od 50 grama svežeg kvasca, četiri kilograma domaće dimljene slanine… više nego što mogu da kupe sada.
Još manje je za vlast zgodna računica koja pokazuje da je u drugom trgovinskom lancu penzioner pre tri godine, čak i sa 16.357 dinara manje na raspolaganju nego što ih ima sada, mogao za prosečnu penziju u maju 2021. da kupi 93 kilograma krompira, 50 kilograma krastavaca, 24 kilograma limuna, 11 litara probiotik jogurta, 41 čašicu pavlake od 180 grama… više nego što može sada u istoj prodavnici.
Ne jedu se evri
Džaba, dakle, što plate i penzije rastu u evrima, kad građani ne mogu da jedu evre, već osnovne životne namirnice, čije cene dramatično rastu ne samo u domaćoj, već i u stranoj valuti, prenosi Radar. I to za nijansu brže, jer evro danas vredi pola dinara manje nego pre tri godine, kada je srednji prosečan kurs bio 117,57 dinara.
U moru loših, moglo bi zvučati kao dobra vest to što je Narodna banka Srbije prošlog meseca, prvi put još od leta 2021, godišnju inflaciju oborila na gornju granicu svog cilja od tri plus-minus 1,5 odsto. Od maja prošle do istog meseca ove godine, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u Srbiji povećane su u proseku tačno 4,5 odsto. Nekome bi sam ovaj podatak mogao zvučati još bolje ako se ima u vidu da su pre samo godinu dana, u maju 2023. cene kod nas rasle tri puta bržim tempom od 14,8 odsto godišnje.
Za guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković to je potvrda da je inflacija u prethodnih godinu dana "bila na snažnoj opadajućoj putanji", a uz to očekuje "njeno dalje usporavanje", tako da bi u toku 2025. trebalo da bude oko tri odsto.
Pa, šta onda sad nije u redu? Pre godinu dana, sa tri puta većom inflacijom Srbija je bila peta u Evropi po tempu rasta potrošačkih cena, odmah iza Turske, u kojoj su u to vreme cene rasle 39,6 odsto godišnje, Mađarske (21,5), Moldavije (16,3) i ratom zahvaćene Ukrajine (15,3 odsto). Godinu dana kasnije moglo bi se reći – ista meta, isto odstojanje.
Pročitaj još
Od 14 evropskih zemalja, koje su pre tačno godinu dana kuburile sa dvocifrenim rastom cena, sada veću inflaciju od Srbije, osim neprikosnovenog evropskog rekordera Turske, u kojoj su u poslednjih 12 meseci cene porasle čak 75,5 odsto, imaju još samo Moldavija (7,8 procenata) i Rumunija (5,1 odsto), dok u Severnoj Makedoniji cene rastu istim tempom kao i kod nas, 4,5 odsto godišnje. Sve ostale sa te liste spustile su je prošlog meseca ispod četiri odsto. Pri tome su dve pribaltičke zemlje, Letonija i Litvanija, svele godišnji rast cena na samo 0,1 odnosno 0,5 odsto.
Od prošlog leta konstantno nižu inflaciju od Srbije ima čak i Ukrajina. Uprkos ratnim razaranjima, započetim ruskom invazijom u februaru 2022, godišnji rast cena u toj zemlji se u poslednja tri meseca stabilizovao na nivou između 3,2 i 3,3 odsto, tako da je kod nas praktično za 50 odsto veća.
Analizu u celosti čitajte na sajtu Radara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
20
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
10
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
5
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
32
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Komentari 28
Doca
Jovan
NN
I nije tačno da se ne može raditi i zaraditi, makar malo, pa neće biti samo jedna plata! S jednom platom se nikada baš nije moglo komotno živeti, naročito porodica.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar