Za više para manje slanine, mleka, sira: Srbija po inflaciji i dalje u evropskom vrhu
Umesto 18.869 dinara, koliko je bilo potrebno u maju 2021. za 100 proizvoda koji se najčešće kupuju, sada mora da se iskešira skoro 10.000 dinara više.
Foto: Pixabay
Tako se i za nominalno znatno veće prosečne plate sada može kupiti manje mleka, mesa i drugih osnovnih namirnica nego ranije, prenosi Radar.
Računica Radara, uostalom, pokazuje da je svaki zaposleni 2021. sa prosečnom neto zaradom od 65.864 dinara mogao da kupi skoro tri i po takve "korpe" sa po 100 proizvoda u jednom od ovdašnjih supermarketa. Iako je u međuvremenu prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine porasla na 95.625 dinara, ona sada nije dovoljna ni za te iste tri i po korpe, a kamoli za nešto više.
Samo za životni standard od pre tri godine, meren kupovinom 100 najprodavanijih artikala u samoposlugama, sada svakom građaninu sa prosečnom neto zaradom nedostaje 2.868 dinara.
Prosečne plate, iako nominalno rastu, već godinama kaskaju za cenama hrane
Ništa čudno ako se ima u vidu da je "korpa" napunjena sa 100 najprodavanijih proizvoda u međuvremenu poskupela za 49,2 odsto, a taman toliko povećane su i maloprodajne cene 50 artikala koji se najčešće pazare u drugom velikom trgovinskom lancu, koji je Radaru, za ovo istraživanje, takođe dostavio svoje maloprodajne cene proizvoda koje njihove mušterije najčešće pazare. Istovremeno, prema zvaničnim podacima, prosečna neto zarada u prva četiri meseca ove godine veća je za 45,2 odsto nego što je bila u 2021.
To drugim rečima znači da je njihova realna kupovna moć za oko četiri procentna poena manja nego što je bila pre tri godine. Pri tome, nominalni rast prosečne neto plate kaska čak i za zvaničnim rastom cena hrane, jer je od maja 2021. do maja ove godine hrana u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupela 45,7 odsto, s tim što su u poslednjih 12 meseci te cene porasle samo 0,7 odsto.
Nešto bolje od zaposlenih prošli su penzioneri, s obzirom na to da su im u proseku primanja između aprila 2021. i 2024. povećana za 53,8 odsto, sa 29.374 na 45.731 dinar. Međutim, ni oni se nisu previše usrećili. Pre tri godine mogli su za prosečnu penziju da pazare 1,557 "korpi" sa 100 najprodavanijih proizvoda, a sada bi im nakon iste kupovine u novčaniku ostalo tek 1.915 dinara za ceo mesec ili oko 60 dinara dnevno. I to je mera njihovog rasta standarda.
Za više para manje slanine, viršli, mleka, sira, pavlake, krompira…
Bar do 2027, za kada su im predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali obećali prosečnu penziju od 650 evra. Samo nisu obećali šta će njome moći da kupe. Kao što ni danas o tome ne govore, već uporno ponavljaju da je u poslednje tri godine prosečna penzija povećana sa 250 na 390 evra. Uprkos tome, oni danas u jednom trgovinskom lancu za prosečnu penziju mogu da kupe 25,4 kilograma suve pančete domaćeg proizvođača, a pre tri godine mogli su, sa znatno nižim penzijama, da kupe četiri kilograma više.
Za zvaničnike svakako ne bi bilo zgodno da najstariji shvate da su sa manjim penzijama u maju 2021. mogli da kupe 12 kilograma pilećih viršli, 8,4 kilograma trapista i gaude, 1,1 kilogram dimljene pečenice, 1,6 kilograma tirolske kobasice, 18 pakovanja dugotrajnog mleka od litar i po, pet kantica pavlake od 700 grama, 40 balona negazirane vode od po šest litara, 283 pakovanja od 50 grama svežeg kvasca, četiri kilograma domaće dimljene slanine… više nego što mogu da kupe sada.
Još manje je za vlast zgodna računica koja pokazuje da je u drugom trgovinskom lancu penzioner pre tri godine, čak i sa 16.357 dinara manje na raspolaganju nego što ih ima sada, mogao za prosečnu penziju u maju 2021. da kupi 93 kilograma krompira, 50 kilograma krastavaca, 24 kilograma limuna, 11 litara probiotik jogurta, 41 čašicu pavlake od 180 grama… više nego što može sada u istoj prodavnici.
Ne jedu se evri
Džaba, dakle, što plate i penzije rastu u evrima, kad građani ne mogu da jedu evre, već osnovne životne namirnice, čije cene dramatično rastu ne samo u domaćoj, već i u stranoj valuti, prenosi Radar. I to za nijansu brže, jer evro danas vredi pola dinara manje nego pre tri godine, kada je srednji prosečan kurs bio 117,57 dinara.
U moru loših, moglo bi zvučati kao dobra vest to što je Narodna banka Srbije prošlog meseca, prvi put još od leta 2021, godišnju inflaciju oborila na gornju granicu svog cilja od tri plus-minus 1,5 odsto. Od maja prošle do istog meseca ove godine, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u Srbiji povećane su u proseku tačno 4,5 odsto. Nekome bi sam ovaj podatak mogao zvučati još bolje ako se ima u vidu da su pre samo godinu dana, u maju 2023. cene kod nas rasle tri puta bržim tempom od 14,8 odsto godišnje.
Za guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković to je potvrda da je inflacija u prethodnih godinu dana "bila na snažnoj opadajućoj putanji", a uz to očekuje "njeno dalje usporavanje", tako da bi u toku 2025. trebalo da bude oko tri odsto.
Pa, šta onda sad nije u redu? Pre godinu dana, sa tri puta većom inflacijom Srbija je bila peta u Evropi po tempu rasta potrošačkih cena, odmah iza Turske, u kojoj su u to vreme cene rasle 39,6 odsto godišnje, Mađarske (21,5), Moldavije (16,3) i ratom zahvaćene Ukrajine (15,3 odsto). Godinu dana kasnije moglo bi se reći – ista meta, isto odstojanje.
Pročitaj još
Od 14 evropskih zemalja, koje su pre tačno godinu dana kuburile sa dvocifrenim rastom cena, sada veću inflaciju od Srbije, osim neprikosnovenog evropskog rekordera Turske, u kojoj su u poslednjih 12 meseci cene porasle čak 75,5 odsto, imaju još samo Moldavija (7,8 procenata) i Rumunija (5,1 odsto), dok u Severnoj Makedoniji cene rastu istim tempom kao i kod nas, 4,5 odsto godišnje. Sve ostale sa te liste spustile su je prošlog meseca ispod četiri odsto. Pri tome su dve pribaltičke zemlje, Letonija i Litvanija, svele godišnji rast cena na samo 0,1 odnosno 0,5 odsto.
Od prošlog leta konstantno nižu inflaciju od Srbije ima čak i Ukrajina. Uprkos ratnim razaranjima, započetim ruskom invazijom u februaru 2022, godišnji rast cena u toj zemlji se u poslednja tri meseca stabilizovao na nivou između 3,2 i 3,3 odsto, tako da je kod nas praktično za 50 odsto veća.
Analizu u celosti čitajte na sajtu Radara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
3
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
3
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
43
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
6
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
Komentari 28
Doca
Jovan
NN
I nije tačno da se ne može raditi i zaraditi, makar malo, pa neće biti samo jedna plata! S jednom platom se nikada baš nije moglo komotno živeti, naročito porodica.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar