Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad kompanijom Tranšped - Beograd, čuvenim preduzećem koje je osamdesetih godina zapošljavalo 1.800 ljudi u svim jugoslovenskim republikama.
Foto: Pixabay
Kako piše Biznis.rs, razlog za otvaranje stečaja je, kako je navedeno u sudskoj dokumentaciji, "trajnija nesposobnost plaćanja", a prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, računi Tranšpeda su u blokadi ukupno 2.835 dana, odnosno neprestano najmanje od 2022. godine.
Stečajni postupak pokrenut je na predlog poverioca - kompanije Grand Star, koja je, prema podacima Privrednog suda, otkupila potraživanje ranije Tranšpedovog poverioca u iznosu od 12 miliona dinara, koliko i potražuje od bivšeg giganta.
Prvo poverilačko ročište održaće se 18. septembra, dok je za 14. novembar zakazano ispitno ročište.
Od zaprega preko "Kamiondžija" do aviona
Da nisu slučajno Paja i Jare, čije su likove u seriji i filmovima dočarali legendarni Pavle Vuisić i Miodrag Petrović Čkalja, deo svoje kamiondžijske karijere proveli u Tranšpedu, potvrđuje u razgovoru za Biznis.rs i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović, poznavalac aktuelnih logističkih trendova, ali i istorije ovog sektora u Srbiji.
"Tranšped je bio ključna špediterska kuća u bivšoj Jugoslaviji - za špediciju i transport bio je ono što je Genex bio za spoljnu trgovinu. Posao koji bi Genex ugovorio, on bi realizovao, tako da ako nekoj kompaniji priliči titula giganta - to je Tranšped", objašnjava Aćimović.
On podseća da je beogradska kompanija, pored drumskog i železničkog, imala i odeljenje za vazdušni transport, pa ne čudi da je bio fokusiran na poslovanje širom sveta, odnosno na međunarodnu špediciju i transport robe.
Početak Tranšpeda svakako nije bio glamurozan - ta radna organizacija je daleke 1950. godine posedovala konjske zaprege i dva stara kamiona, da bi četiri godine kasnije zaprege bile poslate u penziju, a kupljeni novi kamioni Škoda i Dajc, da bi kasnije u vozni park stigli i Lejlandi i Mercedesi.
Početkom osamdesetih, kada je poslovala na vrhuncu, firma je zapošljavala 1.800 radnika širom Jugoslavije, a najviše u Beogradu, a njihova vozila prevalila su 1980. godine 20 miliona kilometara. Ukupan prihod premašio je tri milijarde tadašnjih dinara, stoji u monografiji Srbijatransporta, izdatoj 1981. povodom 30. godišnjice osnivanja tog i danas uglednog i aktivnog udruženja.
Sunovrat poslovanja i privatizacija
Problemi u poslovanju nastaju devedesetih godina prošlog veka, sa raspadom SFRJ i uvođenjem sankcija nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Bolji dani za Tranšped nisu došli ni sa 2000. godinom i pokretanjem novog kruga privatizacije. Akcije Tranšpeda je 2003. na Beogradskoj berzi kupilo preduzeće Novoline iz Slovenije čiji je vlasnik, prema pisanju domaćim medija, bio Dušan Plut.
Već sledeće godine pokušana je prodaja Tranšpedove zgrade u samom centru Beograda, u ulici Kralja Petra 45. Uvid u javne podatke katastra, međutim, ne govori ništa o toj transakciji, već se Tranšped i dalje vodi kao vlasnik poslovnih prostora i stana u zgradi od oko tri hiljade kvadrata koja od 2017. nosi oznaku da ima svojstvo kulturnog dobra.
Slovenački Novoline je i danas većinski vlasnik kompanije Tranšped - Beograd d.o.o, ali se njegovim akcijama više ne trguje na Beogradskoj berzi - isključene su još 2009. godine, kada je promenio pravnu formu i postao društvo sa ograničenom odgovornošću.
Od marta ove godine, kada je Grand Star otkupio potraživanje Tranšpedovog poverioca i pokrenuo stečajnu proceduru, u katastru stoji i zabeležba zabrane otuđenja zgrade i njenih posebnih delova.
Se raspao pre 15-20 god. Nastala je privatna firma Proteam ( vlasnici bivsi direktori) koja je povukla skoro sve zaposlene. Patrljak koji je ostao bio je neprimetan
Da te pitam,evo trazis subvencije,dobijes 300 hiljada evra i zaposlis,jos 20 ljudi i na njih dobijes po 10 hiljada eura,sta bi radio,proizvodio,izvozio…jer trebas biti koliko toliko,produktivan bar +1 od dobijene pomoci na 4 godine,eto neka bude i 5 godina.
Subvencije domacim preduzecima, ovom nasem gazdi svega u Srbiji , ne padaju na pamet! Iskljucivo strancima. Na poklon strancima desetine i stotine miliona evra, a oni sve rasprodaju i smugnu cim potrose te subvencije. Domace firme, ni dinara subvencije, nego u bankrot, a onda provjereni prijatelji kupe stecajnu firmu,i za taj novac dobiju nekretnine i zemljiste koji vrijede deset do 20 puta vise. Onda se grade stanovi i prodaje..Mozda se nesto i pokloni zasluznim.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Sve opcije su i dalje na stolu kada je reč o NIS-u, a kupovina vremena se nastavlja uz, kako su govorili sami predstavnici vlasti, ogromne rizike za celu državu zbog produžetka platnog prometa sa NIS-om do kraja nedelje.
Sindikat pančevačke Rafinerije zatražio je obraćanje generalnog direktora NIS-a, a upitao je i kadrovsku službu ima li strategiju u vezi sa statusom zaposlenih.
Investicije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji od 2001. premašile su deset milijardi evra u gotovo 400 projekata, saopštila je danas ta banka i najavila da će nastaviti da širi prisustvo u zemlji.
Narodna banka Srbije (NBS) danas je saopštila da "situaciju u kojoj je NIS prati sa punom pažnjom i da deluje u skladu sa svojim mandatom da očuva stabilnost domaćeg finansijskog sistema".
Postoje trenuci kada vam je novac potreban brzo – da pokrijete neplanirane troškove, refinansirate postojeće obaveze ili sebi priuštite nešto što dugo želite.
Vanredna inspekcijska kontrola u tri kompanije za proizvodnju mleka pokazala je da nema zloupotreba mleka u prahu u UHT mleku, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.
Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata se čuvaju na teritoriji Srbije i u inostranstvu (tiketi), navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za Forbes Srbija.
Četiri firme čiji su suvlasnici direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić i njegov sin Nikša kreću u gradnju četiri solarne fotonaponske elektrane u Borkovcu, u blizini Rume, na zemljištu površine od skoro sedam hektara.
Rešenja za ekonomsku krizu pred nama čini se da nema, sa radom su stale i pančevačka Rafinerija i Petrohemija, a predsednik države narod ubeđuje građane da nema mesta za paniku.
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da su sve korporativne kartice funkcionalne i da kompanija "nastavlja da ispunjava ugovorne obaveze prema korporativnim klijentima".
Pored NIS-a, američke sankcije pogodile su i druge kompanije u evropskim zemljama u kojima udeo u vlasništvu imaju ruski Lukoil i Rosnjeft. Ipak, reakcije drugih države bile su nešto drugačije nego u slučaju Srbije.
Kancelarija SAD-a za kontrolu strane imovine, u Srbiji poznatija kao OFAC, nije dala licencu za snabdevanje Srbije naftom, zbog čega je Rafinerija u Pančevu zaustavila rad.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče tokom obraćanja javnosti povodom sankcija NIS-u, postavio i ultimatum Rusiji u vezi sa gasnim ugovorom - ali imamo li mi alternativu za ruski gas?
Pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) direktno je pod ličnom kontrolom predsednika Rusije Vladimira Putina i zato vrlo mali broj ljudi zna šta se dešava.
Obustava rada Rafinerije u Pančevu i prekid platnog prometa ugrozili bi snabdevanje domaćeg tržišta gorivom, javne finansije, ali i više od 13.000 radnih mesta, tvrde stručnjaci.
_imamo_li_alternativu_za_ruski_gas.jpg "Imamo li alternativu ruskom gasu?")
Komentari 4
Biljana
Ty
Gradjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar