.jpg "U Srbiji ima 10.000 indijskih radnika, u 2025. se očekuje još toliko: Plan da se dovedu i lekari")
Zašto radnici iz Indije u tolikom broju dolaze u Srbiju: Dobri uslovi ili odskočna daska za EU?
Naši radnici u inostranstvu, a strani radnici kod nas - ovo je šablon koji je sve prisutniji poslednjih godina u Srbiji.
Foto: 021.rs
Iz Srbije je na radu u inostranstvu više od 300.000 ljudi, pokazuju procene Republičkog zavoda za statistiku. Pored toga stanovništvo Srbije je sve starije i sve je manje radne snage, brojna zanimanja su deficitarna, pa su mnogi poslodavci pribegli zapošljavanju radnika iz inostranstva.
Tako su bolje plate, lakši život, veći standard ili neki drugi motivi bili razlog da više od 50.000 radnika iz drugih zemalja potraži posao na srpskom tržištu, sudeći prema izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje o broju izdatih radnih dozvola. Taj broj je verovatno daleko veći, jer mnogi stranci u Srbiji rade na crno. Prema izveštaju Inspektorata za rad za 2023, svaki deveti strani radnik radio je bez radne dozvole.
Među najbrojinijim strancima sa radnim dozvolama na našem tržištu rada su građani Kine, Egipta, Indije i Tadžikistana. U pogledu ljudi koji rade na crno, prema izveštaju Inspektorata, najviše je onih iz Turske, zatim iz Kine, Indije, Kube, Egipta, Uzbekistana.
Takođe, što se tiče onih koji dolaze u Srbiju kao gastarbajteri ima i visokoobrazovanih, menadžera, poslovnih ljudi, ali i vozača, dostavljača, zidara, kuvara...
Radnici iz Indije su među onima čija se brojnost u Srbiji povećava iz godine u godinu, a prema procenama Indijsko-srpske poslovne komore, oni će u narednim godinama biti sve zastupljeniji u Srbiji.
Kako predsednik Indijsko-srpske poslovne komore Savikes Goel ističe za NIN, radnici koji su iz Indije došli na rad u Srbiju sklapaju ugovor istovetan onom koji potpisuje i domaće stanovništvo, sa istim obavezama i odgovornostima koje dokument inače predviđa. Prema proceni koju iznosi, u Srbiji trenutno aktivno radi više od 5.000 Indijaca.
"Nije poznat tačan broj radnika, ali je oko 10.000 njih do sada došlo u Srbiju. Možda trenutno aktivno radi njih 5.000 ili 6.000, zato što se mnogi vrate kući kada im se posao završi. Ovde dolaze zbog različitih poslova, mada najviše zbog građevinskih. Srbija je rastuća ekonomija. U njoj se dosta gradi, pa su zato potrebni i radnici. Druga sfera su naravno vozači, pre svega autobusa i kamiona. Takođe su aktivni i u poljoprivredi. Radnici iz Indije postoje u praktično svakoj industriji - negde su zastupljeni više, negde manje, u pitanju je pravi miks", kaže Goel i dodaje da je u tom pogledu teže zaposliti doktore iz Indije zato što moraju da poznaju srpski jezik na nekom višem nivou, premda ima dosta Indijaca koji su došli na studije medicine i kojima se taj put onda znatno olakšava.
On navodi da su jednom angažovanom radniku obezbeđeni smeštaj i hrana, ili pak određena suma namenjena za kupovinu hrane i namirnica za samostalno spremanje. Plate su dosta više u odnosu na one koje bi u Indiji zaradili za isti posao, mada im zbog skupljeg života u Srbiji ne ostaje naročit prihod u novčanicima na kraju meseca.
"Potpisuju isti ugovor kao radnici iz Srbije, sa istim uslovima, koji mogu da produže ukoliko se dopadnu poslodavcu, ili mogu da se vrate nazad. Plata zavisi od njihovih veština. Ona može da ide od recimo 500 do 700 evra mesečno. Za neke specijalizovane poslove kao što su vozači, kuvar u hotelu, radnik u pekari, plate mogu biti i nešto veće, oko 800-850 evra. Naravno, plate za isti posao su ovde veće nego u Indiji, ali zbog većih troškova u Srbiji, njihov prihod često nije veliki. Ipak, u pitanju je privlačnost ka novoj državi, kulturi, kontinentu i učenju novih veština, što je podjednako važno za indijske radnike kao i sama plata", kaže Goel.
On objašnjava da je uprkos mnogobrojnim poslovima koje indijsko tržište nudi domaćem stanovništvu izuzetno teško pronaći posao koji bi kao takav odgovarao potrebama radnika, zbog čega Indijci često idu za boljim uslovima u druge zemlje.
"Očigledno je da Srbija pruža priliku za indijske radnike. Indija je velika zemlja sa mnogo stanovnika. Ona nudi mogućnosti, ali zbog velike populacije i taj broj mogućnosti postaje ograničen, pa se često za isti posao prijavi i po nekoliko hiljada ljudi. Uz to, populacija u Srbiji opada, stari, a i mnogo ljudi odavde takođe ide u druge zemlje da radi. Zato postoji potreba za radnicima, postoji potražnja i to je dobra prilika za radnike iz Indije", kaže sagovornik NIN-a.
Prema njegovim rečima, milioni indijskih radnika angažovani su u industrijskom sektoru na Bliskom istoku godinama unazad, iako mnogi žele upravo priliku da svoje veštine prošire i unovče u zemljama EU. Goel navodi da je Srbija na tom planu odličan početak.
"Srbija predstavlja dobar prolaz ka Evropi, dobru polaznu tačku. To su neki od glavnih razloga zašto indijski radnici dolaze ovde. Ekonomija raste kao jedna od malo takvih u Evropi, što znači da je otvorena za rad i za radnike koji bi hteli da steknu neko novo iskustvo, pored rada u Indiji i na Bliskom istoku. Za njih je Evropa atrakcija, mesto za istraživanje drugačijih kultura i sfera rada", objašnjava on.
Uzevši sve u obzir, Goel ipak smatra da u ovom momentu nije naročit broj indijskih radnika u Srbiji, iako veruje da će se ti podaci u narednim godinama u dobroj meri promeniti.
"Rekao bih da je broj radnika iz Indije ipak još uvek veoma mali, imajući u vidu zahteve i potrebe koje Srbija ima u ovom trenutku. Ipak, očekujem da će on porasti kroz dve-tri godine, jer se i same kompanije razvijaju. Ima mnogo međunarodnih, naročito evropskih kompanija koje otvaraju fabrike u Srbiji, čime pružaju mogućnost za srpske radnike, a ako nema dovoljno njih, mislim da indijski mogu da urade prilično dobar posao takođe", kaže predsednik komore koji smatra da se tu radi o obostranom benefitu.
I ekonomista Ljubodrag Savić misli da će broj stranih radnika u Srbiji rasti u narednom periodu, jer kao što radnici iz Srbije idu u Nemačku i druge zemlje za boljim uslovima, tako i stranci dolaze u Srbiju zato što su im bolji uslovi u odnosu na one u njihovoj zemlji.
"Rekao bih da je tendencija u svetu, ali i u Evropi, na našem Balkanu, da zapravo nema dovoljno radne snage. To je posledica dve činjenice - jedna je da smo sve starija nacija, a sa druge strane da ljudi ipak idu za boljim životom. Ko god može, otišao je u Zapadnu Evropu, tj. Nemačku, Francusku i to je tradicija koja traje od privredne reforme iz 1965. godine. S treće strane, naš prirodni priraštaj je prilično mršav, i da čak i nema tih stvari mi bismo malo oskudevali sa radnom snagom. Četvrto, možda čak i nije problem da li brojčano imamo dovoljno radne snage, već što nema pojedinih kvalifikacija, odnosno specijalnosti", kaže Savić za NIN i dodaje da određeni broj srpskog stanovništva ne želi da radi pojedine poslove.
"To su uglavnom majstorski i teški fizički poslovi i to je nešto što stanovnici države Srbije rade samo kada moraju. Ali iako u Evropi pripadamo siromašnijim narodima, ima i siromašnijih od nas - ljudi sa Bliskog i Dalekog istoka, iz azijskih zemalja gde su primanja na mesečnom nivou ispod 100 dolara, možda čak i niže. To je jedna migracija koja se dešava", objašnjava on.
Ceo tekst NIN-a možete čitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Licenca za rad NIS-a ističe 30. septembra, a i rok za pregovore sa MOL-om: Da li se nazire rešenje?
25.09.2026.•
7
Licenca za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. septembra.
Mali: Završena uplata 6.000 dinara na račune građana
25.09.2026.•
14
Ministar finansija Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali izjavio je da je danas završena isplata 6.000 dinara novčane naknade namenjena svim punoletnim građanima.
Prosečna zarada u Srbiji 121.346 dinara, medijalna 95.036 dinara
25.09.2026.•
3
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za jul ove godine iznosila je 167.402 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.346 dinara.
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
2
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
9
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
9
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
8
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
7
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Komentari 16
Коузи Пауел
Да не би губили време, а и од нечег мора да се живи, раде овде у међувремену. Чувени републички завод за статистику има само процене о броју радника, као и национална служба за запошљавање. Статистички завод је мобилисан за "регулисање" избора, тако да остале послове обављају левом ногом. А нисам чуо да је неког служба за запошљавање запослила.
rale
salvini?
Kritike o glasanju i o vlasti su mi jasne.
Međutim, kritike na račun Pakistanaca, Filipinaca i Indijaca baš i ne razumem. U Italiji ima mnogo više radnika iz vanevropskih zemalja nego u Srbiji. Čudi me kako ti uspeva da opstaneš sa takvim stavovima. Ili si se možda tu učlanio u pravu stranku.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar