Srbija nema analizu bankarskog sektora: Da li je to uopšte i potrebno kad alternative nema?
Bankarski sektor u Srbiji je u vreme povišenih kamatnih stopa zabeležio rekordne profiite, a građani i privreda su zbog nedostatka alternative prinuđeni da svoj novac plasiraju kod banaka.
Foto: Pixabay
Svaki sektor bi barem u teoriji trebalo da prođe opsežnu analizu, naročito onaj koji je i koncentracija skoro celokupne finansijske aktive u zemlji. Naime bankarski sektor Srbije je činio oko 91 odsto aktive finansijskog sektora, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) za prošlu godinu, piše Nova ekonomija.
Na pitanje instituciji nadležnoj za stanje u ovom sektoru, Agenciji za zaštitu konkurencije, Nova ekonomija je dobila odgovor da presek u ovoj industriji nije nikada ni urađen. Transformacija bankarskog sektora u Srbiji kao i dolazak inostranih banaka počeo je pre više od 20 godina.
"Komisija nije do sada sprovodila sektorsku analizu stanja konkurencije bankarskog sektora, a kontrolnu ulogu poslovanja banaka ima NBS. Komisija je nadležna nad svim tržištima u Republici Srbiji u skladu sa čl. 21 Zakona o zaštiti konkurencije", odgovor je iz Agencije, a u kojem se ne pominje da li će se tako nešto i desiti u budućnosti.
Ono što može da se uradi je da se sektor koji već dobro posluje poboljša na osnovu izveštaja i preseka koje nude nadležne institucije.
"Agencija za zaštitu konkurencije je vrlo pasivna, retko se pojavljuju i poslednjih godina kao da ne postoje. Iako postoje sumnje na nekoliko tržišta da postoje dogovori, kartelizacija ili čak i monopol. NBS bi trebalo takav presek da radi i postoji potreba za time", kaže za Novu ekonomiju Milojko Arsić, prefosor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Da nam je potreban presek konkurencije u bankarstvu, mišljenja je i Milko Štimac, konsultant za organizaciju tržišta kapitala.
"Svakako da je potrebna jedna takva analiza. Time bi se poboljšala i konkurencija kada bi se napravio jedan takav presek. Na sajtu Udruženja banaka Srbije (UBS) i NBS možete naći koliki je tržišni udeo banaka i onda i ukupno, a i sektorski. Mi smo malo tržište. Vrlo je lako doći do značajnog udela na tržištu, a i svakako smo bankocentrično tržište, zato što tržištu kapitala nije bilo dozvoljeno da se razvije", kaže Štimac.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić je stava da nam sektorska analiza ni ne treba kada alternative ionako nema.
"Mi suštinski nemamo alternativu, jer 90 odsto svega se nalazi u bankama, kada pogledate novac koji kruži tu vam je tih 90 odsto, a ostatak je u penzijskim i investicionim fondovima. Sa tim nema potrebe raditi analizu pošto je već očigledno", kaže Vasić.
S obzirom na visoku zaradu banaka u poslednje dve godine, postavlja se pitanje da li je sve bilo samo zbog visokih kamata, a više zbog toga što alternativa ne postoji, a za šta bi analiza sektora onda i bila značajna dajući uvid u to šta se zaista dešava na tržištu.
Štimac kaže da što se tiče konkurencije u bankarskom sektoru, najlakše bi bilo sada da kaže da bi država to morala da podstiče, ali time nismo dobili suštinski odgovor. Prema njegovim rečima, na finansijskom tržištu banke moraju da daju stabilnost, a tržište kapitala dinamiku. NBS ne može drugačije kao centralna bankarska institucija nego da se trudi da obezbedi stabilnost i smanjene rizike poslovanja.
Prema izveštaju o poslovanu banka u prošloj godini, od 30 banaka ostalo je 20, a sada 19 s obzirom na to da je AIK banka kupila Eurobank Direktnu.
Pročitaj još
.jpg "NBS: Devizne rezerve na kraju jula najviše od 2000. do danas")
Najveću aktivu i tržišno učešće imale su tokom 2023. godine banka Inteza od 7,9 milijardi evra i učešće od 15,6 odsto, potom sledi mađarska OTP sa sedam milijardi evra i tržišnim učešćem od 14 odsto. Na trećem mestu su AIK banka i Eurobank Direktna koje su zajedno imale aktivu od 6,6 milijardi evra, što je 13,1 odsto tržišnog učešća. Rajfajzen banka je četvrta sa 5,7 milijardi evra aktive i 11,1 odsto učešća, peta Unikredit banka sa 5,4 milijardi evra i 10,7 odsto učešća, i NLB Komercijalna sa pet miijardi evra i 9,9 odsto tržišta.
U rukama ovih šest banaka je 74,5 odsto bankarskog tržišta, prema podacima za prošlu godinu.
Ceo tekst čitajte na sajtu Nove ekonomije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Neka Glamočić uzme pare od Ekspa i Nacionalnog stadiona za pomoć poljoprivredi
18.10.2025.•
0
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da će verovatno biti neminovna radikalizacija protesta u borbi za državnu pomoć poljoprivredi.
Za Fudbalski savez Srbije iz budžetske rezerve 2,5 miliona evra
18.10.2025.•
1
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 295 miliona dinara, odnosno više od 2,5 miliona evra, Fudbalskom savezu Srbije (FSS), piše Nova ekonomija.
Iz SAD stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja dina karticom na pumpama NIS-a
17.10.2025.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je iz SAD, koje su uvele sankcije NIS-u zbog ruskog udela, stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije i za "dina karticu" zbog plaćanja na pumpama.
Objavljene nove cene goriva
17.10.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Novac iz budžetske rezerve za parking na železničkoj stanici Prokop u Beogradu
16.10.2025.•
1
Upravi za zajedničke poslove republičkih organa prebačeno je nešto više od 14,4 miliona dinara preko tekuće budžetske rezerve za, između ostalog, 40 parking mesta u okviru Železničke stanice Beograd centar - Prokop.
Glamočić: Za pomoć zbog suše poljoprivrednicima treba 70 milijardi dinara, od koga uzeti taj novac
16.10.2025.•
47
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je danas da je za ispunjenje zahteva poljoprivrednika za isplatu pomoći zbog suše od 300 evra po hektaru potrebno 70 milijardi dinara.
Sistem par-nepar, aktiviranje rezerve: Država ima krizni plan u slučaju prekida snabdevanja naftom
16.10.2025.•
61
Iako se još čeka na detalje plana poslovanja NIS-a pod sankcijama, ispostavilo se da država ima akt na osnovu koga može da postupa ukoliko nastupi poremećaj na tržištu nafte i goriva.
Problem NIS-a treba da se reši do Nove godine: Koja je najrealnija opcija?
16.10.2025.•
11
Problem sa NIS-om zbog američkih sankcija trebalo bi da bude rešen najkasnije do Nove godine.
MMF: Globalni dug bi mogao da premaši 123 odsto globalnog BDP-a
16.10.2025.•
1
Svetski javni dug bi mogao da premaši 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije.
Najavljene evropske kvote i carine na čelik uticaće negativno na Železaru: Šta ove promene znače za Srbiju?
15.10.2025.•
8
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije.
Sijarto: MOL povećao isporuke nafte Srbiji
15.10.2025.•
5
Mađarska energetska kompanija MOL povećala je izvoz nafte u Srbiju u ime NIS-a, nakon što je hrvatski JANAF obustavio isporuke zbog američkih sankcija.
Vučić: Ne pregovaramo sa potencijalnim kupcima za NIS jer mi nismo vlasnici, niti komunisti
15.10.2025.•
22
Nemamo pregovore sa potencijalnim kupcem za NIS, jer mi nismo vlasnici, a nismo ni komunisti, i čekamo da se vlasnik, ako sankcije opstanu, a verovatno hoće, dogovori sa kim hoće.
Tramp: Zbog mojih carina svi odustaju od BRIKS-a
15.10.2025.•
10
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su sve zemlje koje su želele da budu deo BRIKS-a odustale od tih ambicija zbog američkih carinskih tarifa.
Vučić ponudio Rusima da Srbija od njih otkupi deo NIS-a
15.10.2025.•
68
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je ruskoj delegaciji da Srbija otkupi deo ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Dženeral motors imaće gubitak 1,6 milijardi dolara zbog Trampove politike prema električnim vozilima
15.10.2025.•
1
Najveći američki proizvođač automobila, Dženeral motors (GM), u sledećem kvartalu pretrpeće gubitak od 1,6 milijardi dolara.
Banke od danas u obavezi da omoguće olakšice u otplati kredita - ali ne svima: Evo na koga se to odnosi
15.10.2025.•
2
Banke su od danas, 15. oktobra u obavezi da građanima koji ne mogu da otplaćajuju kredite usled otežanih okolnosti omoguće lakšu otplatu.
Pod sankcijama i druga preduzeća u vlasništvu NIS-a: Kako će poslovati?
14.10.2025.•
1
Matično preduzeće NIS a.d. uvršteno je na listu specijalno označenih državljana i blokiranih lica Ministarstva finansija SAD-a.
Povećan uvoz derivata: Kako su se konkurenti pripremili za sankcije NIS-u?
14.10.2025.•
7
Naftne kompanije koje posluju u Srbiji pripremile su se za uvoz većih količina naftnih derivata zbog uvođenja sankcija NIS-u.
Kina uzvraća udarac: Uvela lučke takse američkim brodovima
14.10.2025.•
2
Kinesko Ministarstvo saobraćaja objavilo je detaljan dokument kojim se propisuju posebne lučke takse za brodove u vlasništvu ili pod upravom američkih preduzeća, organizacija i pojedinaca.
Đedović Handanović: NIS neće biti nacionalizovan, to smo rekli i Rusima
14.10.2025.•
61
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da će razgovori srpske i ruske strane o američkim sankcijama NIS-u zbog većinskog ruskog udela biti nastavljeni.
NBS: Devizne rezerve na kraju septembra 29 milijardi evra
13.10.2025.•
2
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju septembra ove godine bile 29 milijardi evra i u odnosu na prethodni mesec veće su za 441 milion evra, objavila je danas NBS.
Komentari 4
znamo se odavno
/
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar