Javne investicije nekada uticale na ekonomiju, sada sve manje: Kako je došlo do suprotnog efekta?
Novi državni projekti polako postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju, a stručnjaci kažu da ulaganja u obrazovanje, zaštita životne sredine mogu biti produktivnija.
Pre desetak dana država je izdvojila 3,5 miliona evra kako bi od vlasnika, mediji pišu da je reč o firmi Slobodana Petrovića, nekadašnjeg direktora Imleka, otkupila zemljište na kojem se nalazi kovid bolnica u Batajnici.
Bolnica građena tokom kovid krize, za hospitalizaciju obolelih i dalje je prazna, a nadležni tvrde da će joj se namena promeniti kada država stekne vlasništvo nad zemljištem na kom je nikla, piše Forbes Srbija.
I dok za izgradnju ovog objekta, pa i onog u kojem je trebalo da nastane fabrika vakcina, možda i postoji neko razložno opravdanje, za čitav niz infrastrukturnih projekata koje država, bez ikakvog plana, gradi poslednjih godina novcem poreskih obveznika, opravdanje je gotovo nemoguće naći.
Ilustrativan primer su stadioni u nekoliko gradova Srbije (Leskovac, Loznica, Zaječar), pa i onaj Nacionalni koji se gradi u Surčinu, uz objekte namenjene izložbi EXPO 2027.
Umesto da u vremenima pogoršanih uslova zaduživanja, jer se svi ovi projekti finansiraju iz kredita ili emitovanjem obveznica, država još opreznije bira prioritete prilikom izgradnje infrastrukturnih i kapitalnih objekata, ona se ponaša potpuno suprotno.
Sagrađeni stadioni, fabrika vakcina, pa i kovid bolnice, projekti u koje je uloženo više stotina miliona evra, i dalje nemaju svoju punu namenu i praktično su nefunkcionalni.
Tri faze zaduživanja
"Pogoršanje uslova zaduživanja za nove investicione projekte imaće ozbiljne budžetske implikacije. Generalno gledano, Srbija je prošla kroz tri faze uzimanja kredita za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata. Prva se oslanjala na institucionalne kreditore, poput EIB-a, EBRD-a ili IBRD-a i to je podrazumevalo striktno poštovanje regulative, odnosno rigoroznih procedura i nadzor po standardima ovih institucija", navodi u svojoj analizi Fiskalni savet dodajući da su kamatne stope za nove kredite bile povoljne.
Druga faza je bila sklapanje aranžmana sa bilateralnim kreditorima, što je podrazumevalo nešto brže procedure, ali i malo veće kamate.
"Do treće faze dolazi sada kada investicioni zamah države više ne mogu da isprate ni ti bilateralni aranžmani. Krediti za najnovije projekte sve više se uzimaju na otvorenom tržištu i oni su ubedljivo najskuplji", kaže Fiskalni savet a kao primer nudi finansiranje prvog dela projekta EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom.
Država je za to izdala osmogodišnje obveznice u vrednosti od 150 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra, sa kamatnom stopom od sedam odsto. To znači da će se samo na kamate dati oko 700 miliona evra, a pošto je ovo samo prva faza projekta očekuju se u iste svrhe i dodatna zaduživanja.
Osim toga što će imati ozbiljne posledice po budžet, odnosno količinu novca koja se mora izdvajati za servisiranje dugova države, novi državni projekti lagano postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju.
Drugim rečima, javna ulaganja koja se smatraju najkvalitenijim i najproduktivnijim načinom trošenja budžetskog novca, pošto imaju pozitivne efekte na celokupnu ekonomiju, na rast i zaposlenost, pretvaraju se u poslednje vreme u svoju suprotnost.
Uostalom, i novi predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović, nedavno je u intervjuu za Forbes Srbija rekao da to vidi kao najosetljiviji deo javnih finansija trenutno, odnosno da je u tom delu potreban poseban oprez.
Pozitivni i mogući negativni uticaju javnih ulaganja na ekonomiju
"Pored direktnog uticaja na poboljšanje dostupnosti i kvaliteta infrastrukture, pozitivan uticaj javnih investicija na ekonomski razvoj zemlje znatno je veći u odnosu na druge vidove budžetske potrošnje (plate u javnom sektoru, penzije, subvencije), ali i u odnosu na smanjenje poreza", stoji u analizi Fiskalnog saveta.
Oni, međutim, upozoravaju da taj uticaj slabi ukoliko se tim investicijama loše upravlja. Pojašnjenja radi, ukoliko se ne ulaže u produktivne sektore koji kojih se ostvaruje najveći multiplikativni efekat, ukoliko se ne ulaže u sektore gde je stanje infrastrukture zapušteno, ukoliko se ulaže u objekte upitne opravdanosti i isplativosti, poput stadiona, probijaju se rokovi za završetak ili se preterano angažuje inostrana radna snaga, njihove firme ili repromaterijal, efekti su mršavi.
"Preterano oslanjanje na strane izvođače smanjuje pozitivne efekte javnih ulaganja. Ukoliko, pritom, javne investicije sprovode strani izvođači, uz angažovanje svoje radne snage, opreme i dela materijala, efekti na privredu su osetno niži u poređenju sa situacijom kada se angažuje domaća privreda i radna snaga. Osim ovih kratkoročnih i neposrednih postoje i dugoročne negativne posledice preteranog oslanjanja na strane izvođače", navodi se u analizi.
Primera radi, kada je Srbija ili bivša SFRJ u ranijim periodima sprovodila investicione cikluse to je strateški korišćeno da se razvijaju domaći građevinski giganti. Oni su posle mogli da svoje usluge nude širom sveta donoseći profit u matičnu zemlju. To se sada ne dešava.
Povećanje javnih investicija od 2018. godine uticalo je na stopu privrednog rasta u Srbiji za oko 0,5 procentnih poena godišnje i bilo je glavni faktor za porast učešća ukupnih investicija u BDP-u sa 17,7 odsto iz 2017. na 24,2 odsto u 2022, a pozitivni efekti videli su se i kada je reč o zaposlenosti.
S druge strane, investicioni zamah iz 2018. godine nije negativno uticao na povećanje deficita i javnog duga.
"Produktivnost javnih investicija, međutim, sve više se umanjuje njihovom lošom sektorskom alokacijom. Pozitivni ekonomski efekti javnih investicija uveliko zavise od selekcije projekata. Međunarodna istraživanja pokazuju da su ulaganja u pojedine sektore koji su u Srbiji trenutno zapostavljeni (obrazovanje, zaštita životne sredine) izrazito produktivna. Stoga bi, posmatrano iz ekonomskog ugla, takvim sektorima svakako trebalo dati primat u odnosu na manje produktivna ulaganja u npr. fudbalske stadione ili nabavku naoružanja i opreme uvoznog porekla", pokazuje analiza FS.
Pročitaj još
U svom zaključku, Fiskalni savet kaže da je sadašnji model nestandardnog vođenja investicione politike države iscrpeo pozitivne efekte i trebalo bi kontrolisano i postepeno vratiti uređen sistem.
U suprotnom, ovaj model počeće da nanosi preteranu štetu državi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
0
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
0
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
6
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Lukoil pristao da proda većinu svoje strane imovine
29.01.2026.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji Karlajl Grup, uz odobrenje američke vlade.
Mađarski list: Mol bi mogao za NIS da plati 1,4 milijarde evra
29.01.2026.•
6
Mol bi 56,15 odsto NIS-a od ruskog Gasproma mogao da kupi za blizu 1,4 milijarde evra, piše mađarski list Népszava.
Mlekar iz Mačvanskog okruga: Velike farme uništavaju porodična gazdinstva
28.01.2026.•
6
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, izjavio je da velike farme guše porodična gazdinstva, tako što ravnopravno sa njima dobijaju premiju za mleko i subvencije za krave i junice.
Proširena lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca: Evo ko je dodat
28.01.2026.•
5
Proširena je lista građana koji mogu da steknu status energetski ugroženog kupca.
Amazon otpušta 16.000 radnika
28.01.2026.•
1
Multinacionalna američki tehnološka i trgovinska firma Amazon je potvrdila da će ukinuti još 16.000 radnih mesta, uz 14.000 radnih mesta ukinutih u oktobru, objavio je BBC.
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom
28.01.2026.•
3
Hrvatska planira izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom kojoj bi se tako omogućio pristup LNG terminalu na Krku i dodatno ojačala energetska bezbednost regiona, izjavio je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.
Država daje do 20.000 evra za stan ili kuću po rođenju deteta
27.01.2026.•
29
Vlada Srbije utvrdila je iznos sredstava za 2026. godinu namenjenih bespovratnoj pomoći za izgradnju ili kupovinu porodične kuće ili stana po osnovu rođenja deteta.
Akcije MOL-a skočile 26 odsto nakon najave preuzimanja većinskog udela u NIS-u
27.01.2026.•
4
Akcije mađarske energetske kompanije MOL su od početka godine porasle za čak 26 odsto nakon vesti da kompanija preuzima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
MK grupa kupuje zrenjaninski Dijamant
27.01.2026.•
9
MK grupa, u vlasništvu porodice Kostić, kupiće od Fortenova grupe zrenjaninski Dijamant.
Brokeri: Ako je MOL dao za NIS oko milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti
26.01.2026.•
30
Stručnjaci za berzansko trgovanje kažu da ukoliko je tačna informacija da će MOL za udeo od 56,15 odsto Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije platiti 900 miliona do milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti.
Evropski savet odobrio zabranu uvoza ruskog gasa u EU
26.01.2026.•
3
Danas je 27 država članica EU zvanično usvojilo uredbu koja vodi ukidanju uvoza gasa iz Rusije u EU, saopštio je Evropski savet.
Za koliko je prodat NIS: Vučić o ceni
26.01.2026.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra.
Saga sa očitavanjem brojila se nastavlja: Opet obustavljen posao od 2,8 milijardi
26.01.2026.•
17
Nastavlja se saga u vezi sa dodelom posla očitavanja brojila u Srbiji. Nakon što su izabrane firme za posao od 2,8 milijardi, uložena je žalba.
Cena zlata prvi put prešla 5.000 dolara
26.01.2026.•
0
Cene zlata danas su porasle na više od 5.000 dolara (4.215 evra) po unci, čime je postignut novi rekord, prenosi BBC.
Macut traži produženje roka za upis nelegalnih objekata
25.01.2026.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da treba da bude produžen rok za podnošenje prijava po osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.
Vlada Srbije produžila ograničenje cena goriva
25.01.2026.•
5
Vlada Srbije donela je Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95.
Komentari 17
Koja
Г
/
i na ilustraciji je zelena fasada.
pa ovi su bolesni.
eno na radnickom se nesto nisu primile one saksije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar