Javne investicije nekada uticale na ekonomiju, sada sve manje: Kako je došlo do suprotnog efekta?
Novi državni projekti polako postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju, a stručnjaci kažu da ulaganja u obrazovanje, zaštita životne sredine mogu biti produktivnija.
Pre desetak dana država je izdvojila 3,5 miliona evra kako bi od vlasnika, mediji pišu da je reč o firmi Slobodana Petrovića, nekadašnjeg direktora Imleka, otkupila zemljište na kojem se nalazi kovid bolnica u Batajnici.
Bolnica građena tokom kovid krize, za hospitalizaciju obolelih i dalje je prazna, a nadležni tvrde da će joj se namena promeniti kada država stekne vlasništvo nad zemljištem na kom je nikla, piše Forbes Srbija.
I dok za izgradnju ovog objekta, pa i onog u kojem je trebalo da nastane fabrika vakcina, možda i postoji neko razložno opravdanje, za čitav niz infrastrukturnih projekata koje država, bez ikakvog plana, gradi poslednjih godina novcem poreskih obveznika, opravdanje je gotovo nemoguće naći.
Ilustrativan primer su stadioni u nekoliko gradova Srbije (Leskovac, Loznica, Zaječar), pa i onaj Nacionalni koji se gradi u Surčinu, uz objekte namenjene izložbi EXPO 2027.
Umesto da u vremenima pogoršanih uslova zaduživanja, jer se svi ovi projekti finansiraju iz kredita ili emitovanjem obveznica, država još opreznije bira prioritete prilikom izgradnje infrastrukturnih i kapitalnih objekata, ona se ponaša potpuno suprotno.
Sagrađeni stadioni, fabrika vakcina, pa i kovid bolnice, projekti u koje je uloženo više stotina miliona evra, i dalje nemaju svoju punu namenu i praktično su nefunkcionalni.
Tri faze zaduživanja
"Pogoršanje uslova zaduživanja za nove investicione projekte imaće ozbiljne budžetske implikacije. Generalno gledano, Srbija je prošla kroz tri faze uzimanja kredita za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata. Prva se oslanjala na institucionalne kreditore, poput EIB-a, EBRD-a ili IBRD-a i to je podrazumevalo striktno poštovanje regulative, odnosno rigoroznih procedura i nadzor po standardima ovih institucija", navodi u svojoj analizi Fiskalni savet dodajući da su kamatne stope za nove kredite bile povoljne.
Druga faza je bila sklapanje aranžmana sa bilateralnim kreditorima, što je podrazumevalo nešto brže procedure, ali i malo veće kamate.
"Do treće faze dolazi sada kada investicioni zamah države više ne mogu da isprate ni ti bilateralni aranžmani. Krediti za najnovije projekte sve više se uzimaju na otvorenom tržištu i oni su ubedljivo najskuplji", kaže Fiskalni savet a kao primer nudi finansiranje prvog dela projekta EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom.
Država je za to izdala osmogodišnje obveznice u vrednosti od 150 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra, sa kamatnom stopom od sedam odsto. To znači da će se samo na kamate dati oko 700 miliona evra, a pošto je ovo samo prva faza projekta očekuju se u iste svrhe i dodatna zaduživanja.
Osim toga što će imati ozbiljne posledice po budžet, odnosno količinu novca koja se mora izdvajati za servisiranje dugova države, novi državni projekti lagano postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju.
Drugim rečima, javna ulaganja koja se smatraju najkvalitenijim i najproduktivnijim načinom trošenja budžetskog novca, pošto imaju pozitivne efekte na celokupnu ekonomiju, na rast i zaposlenost, pretvaraju se u poslednje vreme u svoju suprotnost.
Uostalom, i novi predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović, nedavno je u intervjuu za Forbes Srbija rekao da to vidi kao najosetljiviji deo javnih finansija trenutno, odnosno da je u tom delu potreban poseban oprez.
Pozitivni i mogući negativni uticaju javnih ulaganja na ekonomiju
"Pored direktnog uticaja na poboljšanje dostupnosti i kvaliteta infrastrukture, pozitivan uticaj javnih investicija na ekonomski razvoj zemlje znatno je veći u odnosu na druge vidove budžetske potrošnje (plate u javnom sektoru, penzije, subvencije), ali i u odnosu na smanjenje poreza", stoji u analizi Fiskalnog saveta.
Oni, međutim, upozoravaju da taj uticaj slabi ukoliko se tim investicijama loše upravlja. Pojašnjenja radi, ukoliko se ne ulaže u produktivne sektore koji kojih se ostvaruje najveći multiplikativni efekat, ukoliko se ne ulaže u sektore gde je stanje infrastrukture zapušteno, ukoliko se ulaže u objekte upitne opravdanosti i isplativosti, poput stadiona, probijaju se rokovi za završetak ili se preterano angažuje inostrana radna snaga, njihove firme ili repromaterijal, efekti su mršavi.
"Preterano oslanjanje na strane izvođače smanjuje pozitivne efekte javnih ulaganja. Ukoliko, pritom, javne investicije sprovode strani izvođači, uz angažovanje svoje radne snage, opreme i dela materijala, efekti na privredu su osetno niži u poređenju sa situacijom kada se angažuje domaća privreda i radna snaga. Osim ovih kratkoročnih i neposrednih postoje i dugoročne negativne posledice preteranog oslanjanja na strane izvođače", navodi se u analizi.
Primera radi, kada je Srbija ili bivša SFRJ u ranijim periodima sprovodila investicione cikluse to je strateški korišćeno da se razvijaju domaći građevinski giganti. Oni su posle mogli da svoje usluge nude širom sveta donoseći profit u matičnu zemlju. To se sada ne dešava.
Povećanje javnih investicija od 2018. godine uticalo je na stopu privrednog rasta u Srbiji za oko 0,5 procentnih poena godišnje i bilo je glavni faktor za porast učešća ukupnih investicija u BDP-u sa 17,7 odsto iz 2017. na 24,2 odsto u 2022, a pozitivni efekti videli su se i kada je reč o zaposlenosti.
S druge strane, investicioni zamah iz 2018. godine nije negativno uticao na povećanje deficita i javnog duga.
"Produktivnost javnih investicija, međutim, sve više se umanjuje njihovom lošom sektorskom alokacijom. Pozitivni ekonomski efekti javnih investicija uveliko zavise od selekcije projekata. Međunarodna istraživanja pokazuju da su ulaganja u pojedine sektore koji su u Srbiji trenutno zapostavljeni (obrazovanje, zaštita životne sredine) izrazito produktivna. Stoga bi, posmatrano iz ekonomskog ugla, takvim sektorima svakako trebalo dati primat u odnosu na manje produktivna ulaganja u npr. fudbalske stadione ili nabavku naoružanja i opreme uvoznog porekla", pokazuje analiza FS.
Pročitaj još
U svom zaključku, Fiskalni savet kaže da je sadašnji model nestandardnog vođenja investicione politike države iscrpeo pozitivne efekte i trebalo bi kontrolisano i postepeno vratiti uređen sistem.
U suprotnom, ovaj model počeće da nanosi preteranu štetu državi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
13
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
49
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Komentari 17
Koja
Г
/
i na ilustraciji je zelena fasada.
pa ovi su bolesni.
eno na radnickom se nesto nisu primile one saksije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar