Više od 70 "fantomskih" preduzeća osnovano ove godine: Kako posluju i šta ih karakteriše?
Poreska policija je u prvoj polovini tekuće godine otkrila 74 "fantomska" preduzeća.
Foto: Pixabay
S druge strane, u isto vreme prošle godine bilo je 89 ovakvih preduzeća, kažu za Bloomberg Adriju u Poreskoj upravi Srbije.
Iako je broj "fantomskih" firmi ove godine smanjen za 16,85 odsto, poreznici naglašavaju da je uočen generalni trend porasta ovakvih, nezakonitih, privrednih subjekata.
U prethodnih pet godina najveći broj "fantomskih" preduzeća otkriven je 2021. godine - 320, da bi se taj broj neznatno smanjio u 2022. godini, na 283 i u 2023. na 278.
Nešto manji broj zabeležen je tokom pandemije korone, u 2020. godini, kada je poreska policija otkrila 232 "fantomska" preduzeća, dok je drastično manji broj zabeležen 2019. godine - 92 ovakve firme.
U Poreskoj upravi naglašavaju da se ovakvi privredni subjekti svrstavaju među glavne generatore sive ekonomije.
"Oni su osnovani sa namerom da drugim privrednim subjektima pomognu u izbegavanju plaćanja javnih prihoda. Zbog toga su u žargonu poznati kao 'fantom' preduzeća", objašnjavaju u Poreskoj upravi.
Šta rade "fantomska" preduzeća?
Osnovna aktivnost ovakvih privrednih subjekata, kako kažu, jeste sačinjavanje fiktivne dokumentacije (računi, otpremnice i slično), kao i korišćenje takvih papira za simuliranje pravnih poslova drugih privrednih subjekata, sa jasnim ciljem izbegavanja plaćanja poreza.
"Najčešće se na ovaj način izbegava plaćanje PDV-a, i to neosnovanim korišćenjem prethodnog poreza iz lažnih računa 'fantoma' i 'perača', poreza na dobit, odnosno neosnovano uvećanje troškova korišćenjem lažnih računa i poreza na dohodak građana i doprinosa i to izvlačenje gotovine preko 'fantoma' i 'perača' bez oporezivanja", navode oni.
Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, kaže za Bloomberg Adriju da su tzv. fantomske firme najprepoznatljivije po tome što nemaju nijednog ili samo jednog zaposlenog i da su najčešće u građevinarstvu i uslugama, ali da među njima ima i konsultantskih firmi i PR i marketinških agencija.
Obrću milione, a skoro otvorili firmu
Prema njegovim rečima, da li je neka firma fantomska ili posluje regularno, može da se vidi tek dubinskom proverom njenih papira.
"Prvo se pogledaju prometi firme. Ako iznose nekoliko miliona dinara, firma radi nekoliko godina i ima kontinuitet, onda se radi o regularnom poslovanju. Međutim, problem i sumnja postoje kada se uoče prometi od nekoliko desetina miliona dinara, a firma je tek nedavno osnovana", ističe Rajić.
Poreska uprava, dodaje Rajić, preko ukupnog prometa, prateći banke i prateći fakture, može da vidi koliki su prometi firmi i gde treba da naloži kontrolu.
I poreski savetnik Aleksandar Vasić smatra da Poreska uprava treba da ima sve neophodne mehanizme da spreči postojanje i poslovanje ovakvih firmi.
"Jasno je zašto se osnivaju takve firme. Preko njih se, uslovno rečeno, pere roba. Ali nije mi jasno kako danas, kada funkcionišu e-fakture i ceo sistem elektronskog fakturisanja, poreznicima može da promakne da neka firma ne plaća uredno porez", ističe Vasić za Bloomberg Adriju.
I on se čudi kako je moguće da opstaju firme koje su tek osnovane, a imaju milionske promete.
"Kako im niko ne zakuca na vrata da pita ko su i odakle im toliko prihoda", objašnjava Vasić.
Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, kaže za Bloomberg Adriju da ovakvim preduzećima nije tako teško ući u trag, ali se ne može utvrditi za koga rade, odnosno ko stoji iza takvih firmi.
"Ovakva preduzeća imaju svoju strukturu, imaju direktora, najčešće mali broj zaposlenih ili nemaju registrovane radnike, samo se ne vidi ko njima upravlja. I ovakve firme moraju da imaju knjigovođu koji, doduše, ne mora da bude zaposlen, ali očigledno zna da barata knjigama. Tu je ceo lanac razrađen, gde i dobavljači igraju važnu ulogu", ističe Bušatlija.
Svrha ovakvih firmi je da u njih ulazi novac, kako dodaje, ali da se i prilikom plaćanja nekih faktura te pare vrate u koferčetu ili kesi. I on kaže da su "fantomske" firme u Srbiji najčešće zastupljene u sektoru građevinarstva, gde se obrće jako mnogo novca.
Stručnjaci koji se bave ovim problemom naglašavaju da se vrlo često ovakve "fantom" firme međusobno uvezuju i omogućavaju regularnim privrednim subjektima da u znatnoj meri izbegavaju plaćanje javnih prihoda.
Pročitaj još
Budžet gubi milijarde evra
Inače, do zvaničnih podataka o ukupnoj vrednosti utaje poreza u Srbiji, kao i poreza koji "fantomske" firme ne plaćaju, teško je doći. Iako je Bloomberg Adria te podatke tražila od Poreske uprave Srbije pre nekoliko nedelja, odgovor nije stigao.
S druge strane, postoje nezvanične procene da budžet Srbije godišnje gubi od pet do šest milijardi evra zbog utaje poreza.
"U Srbiji nema ozbiljnog istraživanja o tome, a procene su da je vrednost utajenog poreza oko pet ili šest milijardi evra godišnje. Ali to je prilično aproksimativno uzeto. Pojedine procene stranih stručnjaka pokazuju da kada se uzmu u obzir siva ekonomija i njeno učešće u BDP-u, zatim godišnja utaju poreza, kao i nameštanje javnih nabavki, dobija se suma od oko 20 milijardi evra. To je novac koji se na godišnjem nivou negde izgubi", kaže Rajić.
S druge strane, u Poreskoj upravi Srbije objašnjavaju kakve poteze povlače kada njihovi inspektori utvrde da neka firma ima obeležja tzv. fantom ili peračkog preduzeća.
"Takva firma se službeno kvalifikuje kao rizični privredni subjekt, i preduzimaju se sve dalje propisane mere u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Suština takvih aktivnosti je da poreska policija ranim identifikovanjem tzv. fantom preduzeća, otkrije i procesuira privredni subjekat koji koristi usluge fiktivnih preduzeća za utaju poreza i tako umanji štetne posledice po celo društvo", objasnili su u Poreskoj upravi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
3
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
1
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
2
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
10
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
43
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Nvidia postala prva kompanija koja vredi pet biliona dolara
30.10.2025.•
0
Kompanija Nvidia postala je prva u istoriji sa berzanskom vrednošću većom od pet biliona dolara.
Vučić: Postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ne znam da li će Amerikanci to prihvatiti
30.10.2025.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ali da nije siguran da li će Amerikanci to prihvatiti ili ne.
Počinje izrada zakona o kritičnim sirovinama kojim se Srbija usklađuje sa EU
29.10.2025.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je započeta izrada Nacrta novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji će zameniti aktuelni zakon iz 2015. godine.
Komentari 9
Jes
Goran
Pera Ždera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar