Više od 70 "fantomskih" preduzeća osnovano ove godine: Kako posluju i šta ih karakteriše?
Poreska policija je u prvoj polovini tekuće godine otkrila 74 "fantomska" preduzeća.
Foto: Pixabay
S druge strane, u isto vreme prošle godine bilo je 89 ovakvih preduzeća, kažu za Bloomberg Adriju u Poreskoj upravi Srbije.
Iako je broj "fantomskih" firmi ove godine smanjen za 16,85 odsto, poreznici naglašavaju da je uočen generalni trend porasta ovakvih, nezakonitih, privrednih subjekata.
U prethodnih pet godina najveći broj "fantomskih" preduzeća otkriven je 2021. godine - 320, da bi se taj broj neznatno smanjio u 2022. godini, na 283 i u 2023. na 278.
Nešto manji broj zabeležen je tokom pandemije korone, u 2020. godini, kada je poreska policija otkrila 232 "fantomska" preduzeća, dok je drastično manji broj zabeležen 2019. godine - 92 ovakve firme.
U Poreskoj upravi naglašavaju da se ovakvi privredni subjekti svrstavaju među glavne generatore sive ekonomije.
"Oni su osnovani sa namerom da drugim privrednim subjektima pomognu u izbegavanju plaćanja javnih prihoda. Zbog toga su u žargonu poznati kao 'fantom' preduzeća", objašnjavaju u Poreskoj upravi.
Šta rade "fantomska" preduzeća?
Osnovna aktivnost ovakvih privrednih subjekata, kako kažu, jeste sačinjavanje fiktivne dokumentacije (računi, otpremnice i slično), kao i korišćenje takvih papira za simuliranje pravnih poslova drugih privrednih subjekata, sa jasnim ciljem izbegavanja plaćanja poreza.
"Najčešće se na ovaj način izbegava plaćanje PDV-a, i to neosnovanim korišćenjem prethodnog poreza iz lažnih računa 'fantoma' i 'perača', poreza na dobit, odnosno neosnovano uvećanje troškova korišćenjem lažnih računa i poreza na dohodak građana i doprinosa i to izvlačenje gotovine preko 'fantoma' i 'perača' bez oporezivanja", navode oni.
Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, kaže za Bloomberg Adriju da su tzv. fantomske firme najprepoznatljivije po tome što nemaju nijednog ili samo jednog zaposlenog i da su najčešće u građevinarstvu i uslugama, ali da među njima ima i konsultantskih firmi i PR i marketinških agencija.
Obrću milione, a skoro otvorili firmu
Prema njegovim rečima, da li je neka firma fantomska ili posluje regularno, može da se vidi tek dubinskom proverom njenih papira.
"Prvo se pogledaju prometi firme. Ako iznose nekoliko miliona dinara, firma radi nekoliko godina i ima kontinuitet, onda se radi o regularnom poslovanju. Međutim, problem i sumnja postoje kada se uoče prometi od nekoliko desetina miliona dinara, a firma je tek nedavno osnovana", ističe Rajić.
Poreska uprava, dodaje Rajić, preko ukupnog prometa, prateći banke i prateći fakture, može da vidi koliki su prometi firmi i gde treba da naloži kontrolu.
I poreski savetnik Aleksandar Vasić smatra da Poreska uprava treba da ima sve neophodne mehanizme da spreči postojanje i poslovanje ovakvih firmi.
"Jasno je zašto se osnivaju takve firme. Preko njih se, uslovno rečeno, pere roba. Ali nije mi jasno kako danas, kada funkcionišu e-fakture i ceo sistem elektronskog fakturisanja, poreznicima može da promakne da neka firma ne plaća uredno porez", ističe Vasić za Bloomberg Adriju.
I on se čudi kako je moguće da opstaju firme koje su tek osnovane, a imaju milionske promete.
"Kako im niko ne zakuca na vrata da pita ko su i odakle im toliko prihoda", objašnjava Vasić.
Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, kaže za Bloomberg Adriju da ovakvim preduzećima nije tako teško ući u trag, ali se ne može utvrditi za koga rade, odnosno ko stoji iza takvih firmi.
"Ovakva preduzeća imaju svoju strukturu, imaju direktora, najčešće mali broj zaposlenih ili nemaju registrovane radnike, samo se ne vidi ko njima upravlja. I ovakve firme moraju da imaju knjigovođu koji, doduše, ne mora da bude zaposlen, ali očigledno zna da barata knjigama. Tu je ceo lanac razrađen, gde i dobavljači igraju važnu ulogu", ističe Bušatlija.
Svrha ovakvih firmi je da u njih ulazi novac, kako dodaje, ali da se i prilikom plaćanja nekih faktura te pare vrate u koferčetu ili kesi. I on kaže da su "fantomske" firme u Srbiji najčešće zastupljene u sektoru građevinarstva, gde se obrće jako mnogo novca.
Stručnjaci koji se bave ovim problemom naglašavaju da se vrlo često ovakve "fantom" firme međusobno uvezuju i omogućavaju regularnim privrednim subjektima da u znatnoj meri izbegavaju plaćanje javnih prihoda.
Pročitaj još
Budžet gubi milijarde evra
Inače, do zvaničnih podataka o ukupnoj vrednosti utaje poreza u Srbiji, kao i poreza koji "fantomske" firme ne plaćaju, teško je doći. Iako je Bloomberg Adria te podatke tražila od Poreske uprave Srbije pre nekoliko nedelja, odgovor nije stigao.
S druge strane, postoje nezvanične procene da budžet Srbije godišnje gubi od pet do šest milijardi evra zbog utaje poreza.
"U Srbiji nema ozbiljnog istraživanja o tome, a procene su da je vrednost utajenog poreza oko pet ili šest milijardi evra godišnje. Ali to je prilično aproksimativno uzeto. Pojedine procene stranih stručnjaka pokazuju da kada se uzmu u obzir siva ekonomija i njeno učešće u BDP-u, zatim godišnja utaju poreza, kao i nameštanje javnih nabavki, dobija se suma od oko 20 milijardi evra. To je novac koji se na godišnjem nivou negde izgubi", kaže Rajić.
S druge strane, u Poreskoj upravi Srbije objašnjavaju kakve poteze povlače kada njihovi inspektori utvrde da neka firma ima obeležja tzv. fantom ili peračkog preduzeća.
"Takva firma se službeno kvalifikuje kao rizični privredni subjekt, i preduzimaju se sve dalje propisane mere u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Suština takvih aktivnosti je da poreska policija ranim identifikovanjem tzv. fantom preduzeća, otkrije i procesuira privredni subjekat koji koristi usluge fiktivnih preduzeća za utaju poreza i tako umanji štetne posledice po celo društvo", objasnili su u Poreskoj upravi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
12
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
0
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
5
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
5
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
32
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
6
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Komentari 9
Jes
Goran
Pera Ždera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar