Kilava poljoprivreda Srbije - vladajuća ekipa bez strategije
Ekstremno toplo leto drastično je umanjilo rod poljoprivrednih useva.
Foto: 021.rs
Kukuruza je manje za 22, suncokreta za 23, a soje čak za 35 odsto u odnosu na prinos poslednjih sezona. Bitno je manje povrća i voća, a i kvalitet je slabiji nego što je uobičajeno.
Nepogoda je uspela da smanji proizvodnju ratarskih useva kojom smo se decenijama dičili i koja čini ogromnu glavninu od otprilike 1,2 milijarde izvoznog suficita agrara Srbije.
Međutim, nepogoda je samo otkrila površinske slabosti srpske poljoprivrede - problemi su mnogo dublji i upečatljivo se ispoljavaju kroz statistiku ishrane građana u zemlji gde čak 534.000 porodica prihode stiče jedino bavljenjem agrarom.
Mesni post
Građanin Srbije godišnje konzumira tek 39 kilograma mesa svih vrsta, naspram 83 kilograma prosečnog Evropljanina. Istina, godine 1991. prosečan Srbin je godišnje trošio sasvim solidnih 65 kilograma mesa, ali od tada nailaze godine "mesnog posta".
Čak i svinjetine, kojom se toliko ponosimo i često ističemo kao lokalni brend, konzumiramo tek 15 kilograma godišnje. Trend je već dugo opadajući. Još pre tri decenije potrošnja nam je bila veća za tri, a pamtimo vremena kada je nadmašivala i 26 kilograma. Evropljanin u proseku troši 32 kilograma, prosečan Nemac čak 60, u Danskoj i više.
Možda je najnepovoljnije što nam uzgoj svinja nije dovoljan ni za umanjene sopstvene potrebe, pa smo lane uvezli 30.000 tona svinjskog mesa, ali i 300.000 svinja za klaničnu industriju, te 500.000 prasića. Naši paori u oborima jedva da imaju 2,2 miliona svinja, a ne tako davno bilo je preko tri miliona.
U srećnija vremena godišnji uzgoj svinja je premašivao četiri miliona, od kojih je otprilike milion tradicionalno otkupljivala slovenačka klanična industrija.
Prazni obori
Razlika u konzumaciji je još veća kada je u pitanju govedina, tri i po naspram 15 kilograma godišnje, dok iz domaćeg uzgoja živine uspevamo da podmirimo konzum od 19 kilograma živinskog mesa za dvanaest meseci.
Kod ribe je katastrofa, jedemo je tek tri kilograma godišnje (u Evropi 14 kilograma), a od 50.000 tona rečne i morske ribe koje su nam potrebne, proizvedemo manje od trećine. Kuburimo i sa mlečnim prerađevinama, prosečna godišnja potrošnja po glavi stanovnika Srbije je 180 litara mleka, dok je evropski prosek 300, s tim da je u Nemačkoj, Švedskoj ili Danskoj i preko 450 litara.
S druge strane, u Srbiji se tovi tek 650.000 goveda, mada je pre desetak godina bilo blizu 850.000, a pamtimo vremena i sa 1,1 milion goveda u tovu. Logično je da slabu domaću tržišnu potražnju mesa, mleka i prerađevina prati i sve slabije stočarstvo.
Poslednjih godina je toliko oslabilo da smo od tradicionalnog izvoznika i snabdevača ostalih republika nekadašnje države sirovinskom bazom postali uvoznici. Tako smo lane na uvoz svih kategorija mesa, mleka i prerađevina potrošili preko 600 miliona evra.
Pročitaj još
Posledice na dugi rok
Može se postaviti pitanje šta ima lošeg u uvozu, pa zar agrarne proizvode ne uvoze mnoge razvijene države u kojima je, takođe, potrošnja primetno iznad domaće proizvodnje? Jeste, ali to su države u kojima jedva tri, četiri odsto stanovništva egzistenciju nalazi u poljoprivredi.
Kod nas je takvih više od trećine, a njima treba pridodati još nekoliko stotina hiljada kojima agrar nije jedini izvor prihoda, ali čija bi egzistencija, bez dodatnog angažmana u agraru, takođe došla u pitanje.
Teško da ima preciznijeg pokazatelja skromnog dometa državne agrarne, pa i ekonomske politike u celini, od tako nepovoljnog statističkog izveštaja o osnovnim ljudskim potrebama kakva je ishrana. Daleko od toga da je aktuelna vlast odgovorna za sve teškoće agrara u Srbiji. Reč je o delatnosti u kojoj mnoge odluke imaju dugotrajno dejstvo.
Tako, na primer, sada dolaze na videlo slabosti zakonskog rešenja po kome nema ograničenja zemljišnog poseda, takozvanog maksimuma. A takvu stratešku orijentaciju nije osmislila sadašnja vladajuća ekipa. Ipak, za dvanaest godina vladavine, naprednjaci su mogli učiniti mnogo više za seljake i druge žitelje sela i ruralnih područja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Turska gradi fabriku municije na Kosovu
22.10.2025.•
7
Turska će izgraditi prvu fabriku municije na Kosovu, piše portal EU alajv (EUalive).
Udruženje naftnih kompanija: Nema razloga za strah od nestašice goriva
22.10.2025.•
2
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je danas da nema razloga za strah od nestašice goriva.
Zbog sankcija zaustavljena prodaja ćerki-firmi NIS-a u regionu
22.10.2025.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) pokrenula je, pre dve godine, prodaju svojih zavisnih preduzeća u regionu, ali je taj postupak zaustavljen zbog američkih sankcija.
Rezultati KUL projekta u Srbiji: Kreativno preduzetništvo u službi održivog razvoja
22.10.2025.•
0
Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada uspešno su sproveli niz aktivnosti koje su doprinele razvoju održivog, kreativnog i društveno odgovornog preduzetništva u Srbiji.
NIS isplaćuje akcionarima dividende za prošlu godinu
22.10.2025.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) isplatiće danas akcionarima dividende za 2024. u bruto iznosu od 28,18 dinara po akciji.
Stručnjak za energetiku: Srbiji neće biti problem cena gasa, nego to što ga neće biti
22.10.2025.•
25
Za Srbiju neće biti problem cena gasa, već ga jednostavno neće biti, nakon stava Saveta EU da uvoz ruskog gasa treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, kao i tranzit kroz EU u treće zemlje.
Živeti u prezaduženom svetu
21.10.2025.•
3
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Misija MMF-a od sutra u Beogradu: Priprema budžeta Srbije za narednu godinu
21.10.2025.•
1
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće od sutra u Beogradu.
Ruski ekspert: Nove sankcije EU neće ostaviti Srbiju bez ruskog gasa
21.10.2025.•
4
Izvršni direktor ruskog Instituta za ekonomski rast "P.A. Stolipin" Anton Sviridenko izjavio je za agenciju Tass da nove sankcije i ograničenja EU neće uticati na mogućnost isporuke gasa Srbiji.
Srbija u opasnosti da ostane i bez ruskog gasa: Može li i treba li EU ikako da pomogne?
21.10.2025.•
38
Iza posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu u vazduhu je ostala jedna rečenica koja bi, prema nekim analitičarima, trebalo da ulije poverenje Srbiji.
Dugovi NIS-a stari devet godina došli na naplatu: "Poverioci u strahu od njegove sudbine"
21.10.2025.•
20
Javna izvršiteljka Jasna Anđelić u ime poverilaca ponovo je aktivirala postupke izvršenja nad NIS-om stare devet godina.
Crna Gora i Albanija bez rominga u Evropskoj uniji od juna
20.10.2025.•
7
U junu sledeće godine Crna Gora i Albanija će se pridružiti zajedničkom tržištu Evropske unije kada je reč o troškovima telekomunikacija.
Glamočić: U novembru javni poziv za razvoj vinogradarstva i vinarstva
20.10.2025.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će u novembru biti raspisan novi javni poziv za investicije u vinogradarstvo i vinarstvo.
Savet EU: Od 1. januara 2026. zabraniti uvoz ruskog gasa, kao i tranzit
20.10.2025.•
5
Savet Evropske unije je danas zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.
Đedović Handanović: Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa ka Srbiji, situacija gotovo bezizlazna
20.10.2025.•
82
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da se Srbija nalazi u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.
Većina zemalja EU za zabranu uvoza ruskog gasa do 2028.
20.10.2025.•
7
Većina zemalja EU složila se danas da se do kraja 2027. zabrani uvoz ruskog prirodnog gasa u EU.
Frilenseri imaju još desetak dana da podnesu poresku prijavu
20.10.2025.•
0
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Srbiji mesečno potrebno 216.000 tona sirove nafte: "Nestašice goriva mogu se samo malo ublažiti"
20.10.2025.•
11
Za podmirenje tržišta u Srbiji potreban je uvoz 216.000 tona sirove nafte mesečno.
Putniković: NIS neće moći da funkcioniše ako poslovanje opadne dramatično
19.10.2025.•
8
Naftna industrija Srbije neće moći da funkcioniše ako njeno poslovanje opadne dramatično, izjavila je urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
21
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Komentari 9
Sale NS
Njihovim propadanjem dole idu i oni koji ih poslovno prate tako da je lanac predugačak!
Godinama unazad ministri poljoprivrede su kojekakvi partijski duduci, tu je i njihovo još gore okruženje... šta očekivati od toga osim ovoga što smo dobili!
Б
Glow
Baš da su u svakom selu "tajkunske" porodice, ne bih se složio. I ko misli da se od poljoprivrede živi tako što se sedi u fotelji i broje novčanice, taj je zlonamerna budala.
Poljoprivreda je na jako niskim granama i za to postoji niz razloga koje članak navodi. A tačno je da ima mnogo mladih porodica koje proizvode bobičasto voće visokog kvaliteta i nastoje da im to bude posao. Uz postojeću kaubojštinu na tržištu i smešno nisku vrednost evra prema dinaru, muče se da opstanu. Probajte da odgajite borovnicu u saksiji. Vrlo je poučno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar