"Britiš ervejz" protiv Srbije pred Evropskim sudom: Tražena nadoknada štete zbog pada aviona 1976.
Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku na žalbu kompanije "Britiš ervejz" protiv Srbije zbog pada aviona 1976. godine.
Foto: Pixabay
Sud je proglasio neprihvatljivom predstavku koju je podnela britanska kompanija zbog nemogućnosti dobijanja pune nadoknade štete koja je nastala usled pada aviona, piše Nova ekonomija.
Evropski sud je, između ostalog, zaključio da ova kompanija nije mogla imati "legitimno očekivanje" da će nadoknaditi punu štetu u svom građanskom sporu protiv Srbije, piše u Odluci objavljenoj u Službenom glasniku.
Dana 10. septembra 1976. godine, avion kojim je upravljala kompanija "Britiš ervejz", sudario se u vazduhu sa drugim avionom kojim je upravljao avio-prevoznik "Adria ervejz".
Poginulo je svih 176 ljudi u oba aviona.
Kasnije je utvrđeno da je sudar rezultat greške kontrolora letenja u Zagrebu, glavnom gradu tadašnje Socijalističke Republike Hrvatske, jedne od šest konstitutivnih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Kompanija "Britiš ervejz" je 9. septembra 1979. godine podnela zahtev za naknadu materijalne štete protiv SFRJ tadašnjem Okružnom privrednom sudu u Beogradu.
S druge strane, osiguravajuće društvo, Dunav osiguranje, zahtevalo je naknadu štete u ime "Adria ervejza".
Privredni sud u Beogradu je 18. oktobra 2000. usvojio tužbu Dunav osiguranja za naknadu štete sa kamatama i troškovima. Relevantnu presudu potvrdili su Privredni apelacioni sud i Vrhovni sud Republike Srbije 17. decembra 2001. i 2. jula 2003. godine. Tužena strana je bila Savezna Republika Jugoslavija, kao jedini pravni sledbenik SFRJ.
Kada se radi o predmetu kompanije "Britiš ervejz", sud je u nekoliko navrata prekidao postupak, do rešavanja pitanja sukcesije koja su nastala raspadom SFRJ 1991. godine i kasnije raspadom državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine.
Konkretno, postupak je bio u prekidu od 20. oktobra 1995. do 2. juna 2004. godine, odnosno od 4. jula do 30. novembra 2006. godine i od 15. oktobra 2007. do 16. jula 2009. godine.
Privredni sud u Beogradu je 16. juna 2011. godine usvojio tužbeni zahtev "Britiš ervejza" dosuđujući odštetu, kamatu koja je tekla od 9. septembra 1979. i troškove koje je trebalo da plati Republika Srbija, koju je sud ocenio pravnim naslednikom SFRJ. Srbija je na ovo uložila žalbu.
Privredni apelacioni sud je 24. oktobra 2011. godine potvrdio presudu od 16. juna 2011. godine u vezi sa glavnicom, ali je preračunao kamatu na dan donošenja presude prvostepenog suda.
Obe stranke su podnele reviziju protiv drugostepene presude. Vrhovni kasacioni sud Srbije je 8. novembra 2012. godine odbacio reviziju koju je podnela kompanija "Britiš ervejz".
Sud je ispitao i osnovanost žalbe tužene države (Republike Srbije) i zaključio da se Srbija može smatrati odgovornom samo u vezi sa zahtevom kompanije podnosioca predstavke za naknadu štete koju je prouzrokovala SFRJ, sa udelom od 35,77 odsto, prema Sporazumu o pitanjima sukcesije koji je stupio na snagu 2. juna 2004. godine. Shodno tome su kompaniji "Britiš ervejz" dodeljeni umanjeni iznosi.
Nakon ovoga, kompanija "Britiš ervejz" je 30. jula 2013. godine podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije, navodeći povredu ustavnih prava na suđenje u razumnom roku, pravično suđenje, naknadu štete, imovinu i jednaku zaštitu prava i zabranu diskriminacije.
Ustavni sud Srbije je 3. juna 2016. godine utvrđuje povredu prava kompanije podnosioca predstavke na suđenje u razumnom roku, a odbija i odbacuje ostatak pritužbi.
Slučaj završava pred Evropskim sudom
"Britiš ervejz" je Evropskom sudu podneo pritužbu zbog nemogućnosti dobijanja pune nadoknade štete. Kompanija je podnela pritužbu da su odluke domaćih sudova da delimično udovolje njegovim zahtevima za naknadu štete bile proizvoljne, neadekvatno obrazložene i diskriminatorne.
Pročitaj još
Vlada Srbije je navela da kompanija podnosilac predstavke nije mogla imati legitimna očekivanja da će njen zahtev za naknadu štete biti u potpunosti zadovoljen.
Naime, država odgovorna za štetu koju je pretrpela kompanija, odnosno SFRJ, prestala je da postoji, a Republika Srbija nije bila jedina država naslednica koja je nastala nakon raspada SFRJ. Kompanija "Britiš ervejz" nije mogla očekivati da će Srbija platiti pun iznos naknade štete koju su prouzrokovali organi države prethodnice.
Ceo tekst Nove ekonomije o sporu možete čitati na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
2
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
4
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 15
Nikolica
Imre
I rudnik Rio Tinta koji ce nas potrovati,odmah tuzbu unapred jer se zna posledica.
Адвокат
(очекујмо да Хрватска буде сведок сарадник)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar