Električni u EU, starudija u Srbiju - rešenja ima, ali glas je važniji
Polako se dostiže cilj Evropske unije o svođenju emisije ugljen-dioksida na nivo iz 1990. godine u čemu veoma važnu ulogu ima minimalizovanje emisije izduvnih gasova iz automobila.
Foto: Pixabay
Brisel ne samo da ne popušta ni za jotu, već uslovljavanjem izvoza na EU tržište primorava da sličan trend slede i zemlje van Starog kontinenta, a sa dinamičnom saradnjom sa ovom lukrativnom zajednicom.
Sve više e-vozila
Promene se ostvaruju sve ubrzanijim prelaskom na vozila sa modernijim pogonom, pre svega na električna vozila, dok se u perspektivi najavljuju i vozila čiji će pokretač biti gorivne baterije na vodonik. Ni činjenica da je nakon pandemije u Evropskoj uniji uočljivo opala prodaja automobila ne dovodi u pitanje prelazak, dok je ukidanje državnih subvencija u pojedinim zemljama samo u Nemačkoj vidljivo usporilo nagli rast prodaje e-vozila.
Tako je tekuće godine, zaključno sa avgustom mesecom, u svim zemljama EU ukupno prodato 7,2 miliona vozila od čega su čak 14 odsto električna, dok su 39 odsto hibridna. Benzinci čine trećinu ukupne prodaje, dok je tek svako deveto novoregistrovano vozilo u Uniji na dizel gorivo. Pre samo pet godina benzinci su činili 57,6, dizelaši čak 31,8 odsto svih novoregistrovanih automobila.
Pad prodaje
Prelazak na vozila sa modernijim, naravo i skupljim, pogonom ne prolazi bez zabrinutosti po autoindustriju. Naime, pandemija je ostavila uočljive posledice na svakodnevni život na Starom kontinentu. Stiče se utisak da je standard znatno opao, pa je i prodaja automobila znatno niža.
Tako je godine 2019. širom Evrope prodato 16,2 miliona, ali već sledeće tek 9,9 miliona automobila. Narednih godina nastavljen je minimalan pad prodaje, ali je lane potražnja povećana na 9,55 miliona. Na osnovu dosadašnje prodaje, očekuje se da će tekuće sezone broj novoregistrovanih automobila dostići brojku od deset miliona.
Mada rast kupovine posle dužeg perioda stagnacije raduje, ipak je to još uvek daleko od predpandemijske prodaje. Procenjuje se da pandemija nije jedini razlog manje prodaje automobila. Kako su električna vozila po ceni od 35 do 60 odsto iznad vozila iste klase na fosilni pogon, smatra se da su teže dostupna porodicama sa nižim primanjima.
Štednjom do automobila
Drugim rečima, pri kupovini e-vozila nije uputno baš celu svotu isplatiti iz kredita, pogotovo ne poslednjih sezona kada su kamate izrazito visoke. Stoga se srednje imućni i siromašniji kupci odlučuju da najmanje polovinu potrebne svote uštede i tako smanje izdatke na kamate. No, za štednju je potrebno vreme tokom koga nema novog automobila.
Upravo promenom načina kupovine objašnjava se i ne mali pad prodaje automobila; vozila na fosilni pogon nisu više privlačna porodicama koje već imaju vozilo, dok je za kupovinu električnog automobila potrebno da prođe izvesno vreme kako bi se uštedeo ne baš mali deo potrebne svote.
Rekorder u prelasku na električna vozila je Norveška u kojoj je tekuće sezone tek svaki pedeseti novokupljeni automobil na fosilni pogon. Transformaciju prate, istina nešto sporijim ritmom, i siromšnije članice Unije, pa i naši susedi. Mada ovogodišnja prodaja e-vozila sa udelom od pet-šest odsto u ukupnoj prodaji u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj ili Rumuniji na prvi pogled ne imponuje posebno, stvari postaju mnogo optimističnije kada se pogleda prodaja hibridnih automobila.
Hibridi najpopularniji
Tako je udeo "dvojnih automobila" u ukupnoj auto-prodaji 14 odsto u Sloveniji, 32 odsto u Hrvatskoj, po 55 odsto u Mađarskoj i Rumuniji. Sklonost kupaca ka nešto jeftinijim hibridima najviše se objašnjava još uvek nedovoljno razvijenom mrežom javnih punjača. Sa 538 javnih punjača na 100.000 stanovnika Norveška je evropski lider, ali i sami severnjaci ističu da i dalje moraju uvećavati broj mesta na kojima se strujom snabdevaju automobilske baterije.
I pored pada prodaje novih automobila, autoindustrija je i dalje od izuzetnog značaja za celu Uniju. U njoj je zaposleno čak 12,9 miliona ljudi, u budžete evropskih država godišnje ubacuju preko 392 milijarde evra i generiše 7,5 odsto ukupnog BDP. Godišnje spoljnotrgovinski suficit evrounijske autoindustrije premašuje 103 milijarde evra. Možda je još značajnije godišnje ulaganje u tehnološki razvoj otprilike 60 milijardi evra, što je trećina ulaganja u celokupnoj evropskoj industriji. Sa razvojem e-automobila i vozila na vodonični pogon ulaganja u razvoj biće i veća.
Nedostatak punjača
Srbija pokušava da uhvati evropski trend prelaska na vozila sa što manje emisije ugljen-dioksida. Ipak, brzina kojom na srpsko tržište stupaju električna vozila je smešna za evropska merila. Počelo je pre pet godina kada je na ovdašnjim drumovima bilo tridesetak vozila na moderan pogon i nešto više hibrida. Dostigli smo da tekuće sezone udeo e-vozila čini jedan odsto ukupnog boja novoregistrovanih automobila, ali poslednjih sezona naglo raste broj hibrida. U avgustu mesecu "dvojni automobili" su činili čak 30 odsto svih novoregistrovanih.
Kod nas se, dakle, godišnje registruje manje od 280 e-vozila, hibridnih, doduše, dvanaestak puta više, ali najveća slabost Srbije za ubrzaniju elektrifikaciju voznog parka je manjak javnih punjača, tek tri na 100.000 žitelja. Doduše, sa vrha države je stigla najava trostruko bržeg širenja mreže nego što se do sada predviđalo, a glavni razlog je želja da se održi trend razvoja turizma i uvećanja broja posetilaca iz inostranstva.
Pročitaj još
Starudija prebukirala Srbiju
Dosta spor prelazak na e-vozila nije najveći problem saobraćaja u Srbiji. Mnogo više brige zadaje ogroman uvoz polovnjaka i to onih najstarijih sa evropskog tržišta. Tako se u nas godišnje kupi ne više od 25.000 novih vozila, dok se po prvi put registruje i preko 130.000 polovnjaka. Rekordna je bila pretprošla godina kada smo uvezli preko 144.000 veća rabljenih automobila.
Međutim, najveća nevolja je uvoz ekstremne starudije. Oko 60 odsto uvezenih polovnjaka su vozila sa motorom EU2 ili EU3 standarda. To su vozila proizvedena do 2007. godine, čiji je uvoz zabranjen u svim evropskim državama sem Ukrajine i Srbije. Služimo kao tržište za evropsku starudiju i to je ono što emisiju ugljen-dioksida sa srpskih puteva čini neubičajeno visokom, gotovo dva i po puta većom nego sa evropskih drumova.
Glas važniji od zdravlja
Daleko od toga da problem nije uočen. Programom za zaštitu kvaliteta vazduha usvojenim krajem 2022. godine, aktuelna vlast najavila da će 1. januara 2024. obustaviti uvoz ove starudije, dok je datum zabrane uvoza vozila sa motorom EU5 standarda definisala za 1. januar 2025. godine.
No, kako Program nema zakonsku snagu ne primenjuje se automatski, a vlada ne čini ništa da bi praktično realizovala korisnu incijativu. Glasovi birača su nešto što za svaku vlast ima kultni status i u koji se ne dira čak i kada se zdravlje žitelja Srbije dovodi u pitanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
0
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 10
Куп је битан
Ево још једног распоређивача туђих пара.
Pera Ždera
CO2 koliko zagađuješ.
Težina koliko opterećuješ, odnosno učestvuješ u habanju puteva.
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar