Električni u EU, starudija u Srbiju - rešenja ima, ali glas je važniji
Polako se dostiže cilj Evropske unije o svođenju emisije ugljen-dioksida na nivo iz 1990. godine u čemu veoma važnu ulogu ima minimalizovanje emisije izduvnih gasova iz automobila.
Foto: Pixabay
Brisel ne samo da ne popušta ni za jotu, već uslovljavanjem izvoza na EU tržište primorava da sličan trend slede i zemlje van Starog kontinenta, a sa dinamičnom saradnjom sa ovom lukrativnom zajednicom.
Sve više e-vozila
Promene se ostvaruju sve ubrzanijim prelaskom na vozila sa modernijim pogonom, pre svega na električna vozila, dok se u perspektivi najavljuju i vozila čiji će pokretač biti gorivne baterije na vodonik. Ni činjenica da je nakon pandemije u Evropskoj uniji uočljivo opala prodaja automobila ne dovodi u pitanje prelazak, dok je ukidanje državnih subvencija u pojedinim zemljama samo u Nemačkoj vidljivo usporilo nagli rast prodaje e-vozila.
Tako je tekuće godine, zaključno sa avgustom mesecom, u svim zemljama EU ukupno prodato 7,2 miliona vozila od čega su čak 14 odsto električna, dok su 39 odsto hibridna. Benzinci čine trećinu ukupne prodaje, dok je tek svako deveto novoregistrovano vozilo u Uniji na dizel gorivo. Pre samo pet godina benzinci su činili 57,6, dizelaši čak 31,8 odsto svih novoregistrovanih automobila.
Pad prodaje
Prelazak na vozila sa modernijim, naravo i skupljim, pogonom ne prolazi bez zabrinutosti po autoindustriju. Naime, pandemija je ostavila uočljive posledice na svakodnevni život na Starom kontinentu. Stiče se utisak da je standard znatno opao, pa je i prodaja automobila znatno niža.
Tako je godine 2019. širom Evrope prodato 16,2 miliona, ali već sledeće tek 9,9 miliona automobila. Narednih godina nastavljen je minimalan pad prodaje, ali je lane potražnja povećana na 9,55 miliona. Na osnovu dosadašnje prodaje, očekuje se da će tekuće sezone broj novoregistrovanih automobila dostići brojku od deset miliona.
Mada rast kupovine posle dužeg perioda stagnacije raduje, ipak je to još uvek daleko od predpandemijske prodaje. Procenjuje se da pandemija nije jedini razlog manje prodaje automobila. Kako su električna vozila po ceni od 35 do 60 odsto iznad vozila iste klase na fosilni pogon, smatra se da su teže dostupna porodicama sa nižim primanjima.
Štednjom do automobila
Drugim rečima, pri kupovini e-vozila nije uputno baš celu svotu isplatiti iz kredita, pogotovo ne poslednjih sezona kada su kamate izrazito visoke. Stoga se srednje imućni i siromašniji kupci odlučuju da najmanje polovinu potrebne svote uštede i tako smanje izdatke na kamate. No, za štednju je potrebno vreme tokom koga nema novog automobila.
Upravo promenom načina kupovine objašnjava se i ne mali pad prodaje automobila; vozila na fosilni pogon nisu više privlačna porodicama koje već imaju vozilo, dok je za kupovinu električnog automobila potrebno da prođe izvesno vreme kako bi se uštedeo ne baš mali deo potrebne svote.
Rekorder u prelasku na električna vozila je Norveška u kojoj je tekuće sezone tek svaki pedeseti novokupljeni automobil na fosilni pogon. Transformaciju prate, istina nešto sporijim ritmom, i siromšnije članice Unije, pa i naši susedi. Mada ovogodišnja prodaja e-vozila sa udelom od pet-šest odsto u ukupnoj prodaji u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj ili Rumuniji na prvi pogled ne imponuje posebno, stvari postaju mnogo optimističnije kada se pogleda prodaja hibridnih automobila.
Hibridi najpopularniji
Tako je udeo "dvojnih automobila" u ukupnoj auto-prodaji 14 odsto u Sloveniji, 32 odsto u Hrvatskoj, po 55 odsto u Mađarskoj i Rumuniji. Sklonost kupaca ka nešto jeftinijim hibridima najviše se objašnjava još uvek nedovoljno razvijenom mrežom javnih punjača. Sa 538 javnih punjača na 100.000 stanovnika Norveška je evropski lider, ali i sami severnjaci ističu da i dalje moraju uvećavati broj mesta na kojima se strujom snabdevaju automobilske baterije.
I pored pada prodaje novih automobila, autoindustrija je i dalje od izuzetnog značaja za celu Uniju. U njoj je zaposleno čak 12,9 miliona ljudi, u budžete evropskih država godišnje ubacuju preko 392 milijarde evra i generiše 7,5 odsto ukupnog BDP. Godišnje spoljnotrgovinski suficit evrounijske autoindustrije premašuje 103 milijarde evra. Možda je još značajnije godišnje ulaganje u tehnološki razvoj otprilike 60 milijardi evra, što je trećina ulaganja u celokupnoj evropskoj industriji. Sa razvojem e-automobila i vozila na vodonični pogon ulaganja u razvoj biće i veća.
Nedostatak punjača
Srbija pokušava da uhvati evropski trend prelaska na vozila sa što manje emisije ugljen-dioksida. Ipak, brzina kojom na srpsko tržište stupaju električna vozila je smešna za evropska merila. Počelo je pre pet godina kada je na ovdašnjim drumovima bilo tridesetak vozila na moderan pogon i nešto više hibrida. Dostigli smo da tekuće sezone udeo e-vozila čini jedan odsto ukupnog boja novoregistrovanih automobila, ali poslednjih sezona naglo raste broj hibrida. U avgustu mesecu "dvojni automobili" su činili čak 30 odsto svih novoregistrovanih.
Kod nas se, dakle, godišnje registruje manje od 280 e-vozila, hibridnih, doduše, dvanaestak puta više, ali najveća slabost Srbije za ubrzaniju elektrifikaciju voznog parka je manjak javnih punjača, tek tri na 100.000 žitelja. Doduše, sa vrha države je stigla najava trostruko bržeg širenja mreže nego što se do sada predviđalo, a glavni razlog je želja da se održi trend razvoja turizma i uvećanja broja posetilaca iz inostranstva.
Pročitaj još
Starudija prebukirala Srbiju
Dosta spor prelazak na e-vozila nije najveći problem saobraćaja u Srbiji. Mnogo više brige zadaje ogroman uvoz polovnjaka i to onih najstarijih sa evropskog tržišta. Tako se u nas godišnje kupi ne više od 25.000 novih vozila, dok se po prvi put registruje i preko 130.000 polovnjaka. Rekordna je bila pretprošla godina kada smo uvezli preko 144.000 veća rabljenih automobila.
Međutim, najveća nevolja je uvoz ekstremne starudije. Oko 60 odsto uvezenih polovnjaka su vozila sa motorom EU2 ili EU3 standarda. To su vozila proizvedena do 2007. godine, čiji je uvoz zabranjen u svim evropskim državama sem Ukrajine i Srbije. Služimo kao tržište za evropsku starudiju i to je ono što emisiju ugljen-dioksida sa srpskih puteva čini neubičajeno visokom, gotovo dva i po puta većom nego sa evropskih drumova.
Glas važniji od zdravlja
Daleko od toga da problem nije uočen. Programom za zaštitu kvaliteta vazduha usvojenim krajem 2022. godine, aktuelna vlast najavila da će 1. januara 2024. obustaviti uvoz ove starudije, dok je datum zabrane uvoza vozila sa motorom EU5 standarda definisala za 1. januar 2025. godine.
No, kako Program nema zakonsku snagu ne primenjuje se automatski, a vlada ne čini ništa da bi praktično realizovala korisnu incijativu. Glasovi birača su nešto što za svaku vlast ima kultni status i u koji se ne dira čak i kada se zdravlje žitelja Srbije dovodi u pitanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
0
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
0
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
0
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
25
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
1
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
2
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
43
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Komentari 10
Куп је битан
Ево још једног распоређивача туђих пара.
Pera Ždera
CO2 koliko zagađuješ.
Težina koliko opterećuješ, odnosno učestvuješ u habanju puteva.
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar