Brzinsko donošenje leks specijalisa za Expo i nesreća u Novom Sadu: Ima neka ne tako tajna veza
U skupštinsku proceduru stigao je Predlog zakona kojim se menja ranije donet poseban zakon (leks specijalis) za izgradnju objekata u okviru izložbe "Expo 2027".
Dve izmene posebno su privukle pažnju javnosti.
Naime, ukoliko ovaj Predlog zakona izglasaju i poslanici, to znači da će objekti u okviru izložbe Expo moći da budu pušteni u rad bez upotrebne dozvole i bez procene uticaja na životnu sredinu. Razlog koji se navodi za donošenje izmena ovog posebnog zakona za Expo jesu kratki rokovi koje država žuri da sustigne, pre svega kada je u pitanju izdavanje dozvola.
Na pitanje Danasa da li su kratki rokovi opravdanje za ovakve izmene, sagovornici beogradskog lista kažu da ništa ne može biti važnije od bezbednosti građana, životne sredine i poštovanja pravnih i stručnih standarda. Ukazuju i da se ovim leks specijalisom krše već postojeći zakoni.
Sagovornici Danasa saglasni su i da predstavnici aktuelne vlasti ovim izmenama, a nakon nesreće u Novom Sadu, žele da se "pokriju zakonom".
Ukazuju da su se i ranije objekti puštali bez upotrebne dozvole i da to ništa nije novo, samo se sada "provlači i kroz zakon".
Inženjer geologije Zoran Đajić, koji je prvi u javnosti ukazao kako se radilo na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu i kakvi su sve propusti napravljeni, rekao je za Danas da kratki rokovi zbog kojih se menja poseban zakon o Expo "nemaju veze sa istinom".
Đajić je izjavio da je on očekivao da će predstavnici aktuelne vlasti doneti ovakve izmene zakona, zato što, kako kaže, nakon nesreće u Novom Sadu ne mogu da nađu nijedno ime od integriteta koje bi pristalo da potpiše bilo koji dokument u vezi sa Expo.
To i jeste bila jedna od briga predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon pada nadsrešnice u Novom Sadu. Nekoliko dana nakon nesreće predsednik je izjavio da se brine za projekat Expo, jer postoji opasnost da se više niko neće usuđivati da potpiše bilo kakav papir u vezi sa ovim projektom kako bi izbegao bilo kakvu odgovornost u budućnosti.
"Zbog toga su pribegli jedinom mogućem scenariju - da suspenduju sve zakone i donesu ovakav leks specijalis. Šta drugo da očekujemo od onih koji krše sve zakone, ne pridržavaju se ničega, a najmanje se pridržavaju pravila gradnje", rekao je Đajić.
Ističe da će ovakva odluka i te kako uticati na kvalitet gradnje, dodajući da su se zbog "kratkih rokova" desili i propusti na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
"Zbog kratkih rokova, zbog rada dan i noć, dešavali su se silni promašaji, a jedan od tih promašaja izazvao je ubistvo 15 naših građana. Ovo je samo još jedan dokaz da oni hoće pošto-poto da završe sve to, a suština celog Expo i Nacionalnog stadiona je pranje novca", rekao je Đajić.
Istakao je i da je dobijanje saglasnosti o očuvanju za životnu sredinu nakon izgradnje objekata još jedan apsurd i besmisao.
Đajić je izrazio zabrinutost i zbog toga što kineske kompanije koje su bile zadužene za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu izvode radove i na objektima za Expo i Nacionalni stadion.
Doskorašnji predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović rekao je za Danas da će nove promene u leks specijalisu otvoriti prostor za dodatnu nebezbednost ljudi koji će boraviti u tim objektima.
"Ništa tu nije novo, niti se ne uklapa u postojeći koncept, jer većina objekata koje su izgradili nema upotrebne dozvole, tako da je to sasvim normalno za njih. Zašto im je sada potrebno da to i kroz zakonsku proceduru sprovedu to sada oni znaju, verovatno zbog svega u Novom Sadu, kako oni to vide, pokriće se zakonom koji je protivzakonit onome što su opšta zakonska pravila", kaže Dobrašinović za Danas.
Pročitaj još
I Dobrašinović ističe da kratki rokovi nisu opravdani razlozi za izmene, zato što postoje stvari koje su prioritet, i u bezbednosnom smislu, i u smislu životne sredine, i u smislu zakonskih postojećih procedura.
"Njihova jedina ideja u ovom trenutku je da zakonom pokriju svoje protivzakonito delovanje i kada donesu zakon koji je leks specijalis, a koji je ništa drugo nego rušenje postojećih zakonskih normi i svih standarda struke, oni računaju da su time završili posao, a naravno da nisu", naveo je Dobrašinović.
Uveren je da predstavnici auktuelne vlasti ne bi ni donosili ove izmene posebnog zakona o Expo da nije bilo nesereće u Novom Sadu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
15
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
1
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Komentari 33
Kole
Šone
Cinjenica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar