Tabaković: Ograničiće se kamantne stope na skoro sve kredite
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju kamatne stope na skoro sve vrste kredita.
Foto: 021.rs
To uključuje stambene kredite, potrošačke i gotovinske kredita, uključujući i kreditne kartice, kao i dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje.
"Novim zakonom predloženo je ograničenje kamatnih stopa koji imaju za cilj da spreče banke da naplaćuju previsoke kametne stope, popout kamarta na kreditne kartice, dozvoljna i nedozvoljena prekoračenje i gotovinske kredite, kao i da u u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, poput onog u 2022. i 2023. godini, taj rast bude usporen za korisnike i da im ostavi više vremena za prilagođavanje na novu stopu", kazala je Tabaković na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije na kojoj je obrazlagala predloge četiri zakona koje je podnela NBS.
Cilj je, kako je dodala, i da se banke podstaknu da odobravaju, a korisnici da uzimaju stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom.
"Maksimalan stopa koju smo predložili za stambene kredite je prosečna ponderisana stopa na stanje tih kredita uvećana za jednu četvrtinu te stope. Pri tom, uvećanje prosečne ponderisane stope će se primenjivati tek od 2028. godine, a do tada postoje dve prelazna perioda. Prvi traje tokom 2025. kada će maksimalna stopa iznositi pet procenata na sve postojeće i na novoodobrene stambene kredite sa promenjivom stopom, kao i na one odobrene sa fiksnom stopom", kazala je guvernerka.
Ona je dodala da će drugi prelazni period važiti tokom 2026. i 2027. godine "kada će maksimalna stopa biti jednaka prosečnoj ponderisanoj stopi na postjeće stanje kredita za promenjivu stopu i novoodobrene za fiksnu stopu, uvećane za jednu petinu".
"Smatramo da se na ovaj način obezbeđuje da ograničenje stope kredita ne dovodi u pitanje funkcionisanje tržišnih mehanizama, a da se istovremeno obezbeđuje postepenio prilagođavanje tržišnim stopama uz predviđena ograničenja", rekla je Tabaković.
Ona je podsetila da su zbog isteka prethodne privremene mere NBS, a u nastojanju da se nastavi pomoć građanima Srbije, ova ograničenja već u primeni od 1. januara ove godine.
"Predložili smo i ograničenje kamatnih stopa na kreditne kartice, dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje. Za kreditne kartice će do sledeće promene referentne stope NBS ona iznositi 17,75 odsto, a za dozvoljeno i nedozvoljeno prekorčenje 19,75 odsto. S obzirom na prosečnu tržišnu stopu na ove proizvode, već od 1. januara je došlo do smanjenja kamatne stope na kreditne kartice za više od 4,58 procentnih poena, kod dozvoljenog prekoračenja za više od 8,17 nprocentnih poena, a kod nedozvolenog prekoračenja za vše od 6,3 procentna poena", kazala je guvernerka.
Dodala je da je uvedeno i ograničenje koje se odnos i na gorovinske i potrošačke kredite, pa bi tako maksimalna stopa za ove kredite iznosila 14,75 odsto, dok bi efektivna stopa bila ograničena na 15,75 odsto.
"Ova ogničenja će posebno uticati na određene korisnike ovih kredta gde su kamatne stope znatno iznad prosečne stope na tržištu, poput kredita za penzinere, i uopšte manjih iznosa kredita sa veoma kratkim rokovima dospeća", kazala je Tabaković.
Ona je podsetila da su i ove stope već u primeni.
"Jedna od ključnih novina predlođenog zakona je i obaveza banke da korisnicima koji imaju problem u otplati kredita ponude olakšice, posebno korisnicima stambenih kredita kojima banka mora da ponudi najmanje dve opscije, i to da korisnik u roku od najmanje 60 dana sam može da proda nekretninu i iz kupoprodajne cene izmiri dug prema banci i, pod dva, da prenese pravo svojine na banku čime se smatra da je izmirio dug prema banci", objasnila je guvernerka.
Kako je istakla, na ovaj način će se sprečiti da zbog niskih cena po kojima se hipotekovane nekretnine uobičajeno prodaju u izvršnom postupku, korisnici ostaju bez stana, a da i dalje duguju banci.
Dodala je da druga zakonska unapređenja uljučuju bolje i efikasnije informisanje korisnika usluga, kao i unapređenje po prigovoru i pritužbi korisnika.
Predlogom zakona o izmena i dopuna Zakona o bankama, kako je navela, želi se dodatno unapređenje te oblasti.
"Predloženim rešenjima pokušali smo da stvorimo pravne pretpostavke za unapređenje i osavremenjavanje poslovanja banaka u celini, kao i usklađivanje regulatornog i supervizorskog okvira za banke sa propisima EU", kazala je Tabaković.
Naglasila je da se jedna od najvažnijih novina odnosi na obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS.
"Tim fondom se obezbeđuje dodatana zaštita zavnih sredstava, s obzirom na to da eventualno spasavanje banaka u cilju zaštite finansijske stabilnosti i interesa deponenata ne treba da padne na terest poreskih obveznika, već na one koji prouzrokuju ovakvu situaciju, odnosno na same banke", navela je guvernerka.
Ona je rekla da se ovim predlogom zakona pojačavaju supervizorska ovlašćenja NBS.
"Uvedeni su i novi mehanizmi kontrole i dužnosti banke, naročito u oblasti koroprativnog upravljanja, uključujući i obavezu identifikovanja ključnih funkcija i nosilaca tih funkcija u bankama od kojih će neki biti u obavezi da pribave prethodnu saglasnost NBS. Predloženim rešenjima se pojačavaju i obaveze banaka u oblasti upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa međunarodnom preporukama", kazala je Tabaković.
Govoreći o Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, ona je navela da je osnovni cilj zakona usmeren ka "daljem razvoju savremenih rešenja u vršenju funkcije centralne banke, kako bi bile još efikasnije u odgovoru na novine na finansijskim tržištima".
Tabaković je istakla da je jedna od novina pravo preča kupovine NBS zlata koje je dobijeno eksploatacijim u Srbiji.
"Učvršćivanjem zakonskog prava preče kupovine zlata prirodni resursi Srbije se na najbolji način čuvaju i korste za naše potrebe, za uvećanje deviznih rezervi, umesto da se koriste za potrebe drugih zemalja. Predloženo je da se ovo pravo ostvaruje na tržišnim principima, pa će se uzimati u obzir cena zlata na svetskom tržištu, čime se obezbeđuje poštovanje pravila konkurencije, a privredna društa koja se bave eksploatacijom zlata stavljaju se u jednak položaj", ukazala je guvernerka.
Prema njenim rečima, tim predloženim zakonskim rešenjem se unapređuje i rad Saveta guvernera NBS.
"Pri izboru članova ovog Saveta vodiće se računa o postojanju znanja i iskustava u oblasti koje su u novije vreme dobile na značaju, kao što su upravljanje rizicima, usklađeanost poslovanja i bezbednost IKT sistema", rekla je Tabaković.
Navela je i da se predloženim zakom stvara i pravni osnov da NBS izdaje dinar u digitalnom obliku, ukoliko okolnosti to budu iziskivale u budućnosti, i propisuje da je to isključivo pravo centralne banke.
"Predlogom zakona se vrši i dalje usklađivanje sa pravniom tekovinama EU u okviru pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonmsku i mopnetarnu politika", kazala je Tabaković.
Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, navela je da su razlozi za njegovo donošenje zasnovani na potrebi za daljim unapređenjem pravnog okvra za kontrolu deviznog i menjačkog poslovanja i jačanje nadzornih ovlaščenja NBS, koje su 2019. vraćena od Poreske uprave u centralnu banku.
"Mogućnost izricanja ozbiljnih i odvarćajućih administrativnih kazni u postupku kontrole menjačkog poslovanja je izmena u odnosu na postojeće stanje prema kome je NBS mogla samo da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ovlašćenog menjača u slučaju utvršene nepravilnosti", rekla je guvernerka, dodajući da u praksi nisu donošene kazne adekvatne prekršajima.
Ona je objasnila da će sada NBS moći neposredno da utiče na postupanje ovlaščenog menjača, čime će doprineti dodatnoj finansijskoj discipline u ovom segment pružanja finansijskih usluga.
"Ovim segmentom zakona predviđeno je ovlašćenje NBS da u postupcima kontrole neovlašćenog obavljanja menjačkih poslova, odnosno kontrole kupovine ili prodaje deviza suprotno zakonu, može da izrekne novčane kazne licima koja neovlašćeno obavljaju ove poslove, kao i da pokrene postupak prinudne likvidacije, odnosno brisanje iz APR-a", kazala je Tabaković.
Pročitaj još
Poslanici su na današnjoj sednici Odbora za finasije usvojili te predloge zakona, kao i predloge još četiri zakona koji se odnose na davanje finansijskih garancija "Srbijagasu" za nekolko projekata, koje je podnela Vlada Srbije.
Usvojeni su predlozi zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Inteza za izmirivanje obaveza "Srbijagasa", po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, kao i zakona o davanju garancije Srbije u korist OTP banke Srbija i banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza "Srbijagasa" po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje primopredajnih stanica Horgoš, Podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Loznica.
Takođe, usvojeni su i Predlog zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Inteza i Banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza "Srbijagasa" po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, kao i Predloga zakona o davanju garancije Srbije u korist Banke Poštanska štedionice za izmirivanje obaveza "Srbijagasa" za finansiranje razvoja distributivne mreže, uključujući merne stanice, kao i rehabilitaciju gasovodnog sistema i jačanje transportnih i skladišnih kapaciteta gasovoda u Srbiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
1
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
24
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
9
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
6
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
5
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Ziđin Koper: Narodnoj banci Srbije za sedam godina prodali smo 17 tona zlata
28.07.2026.•
19
Kompanija Ziđin Koper Srbija objavila je da je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države.
Tehnološke kompanije otpustile 140.000 radnika zbog veštačke inteligencije
28.07.2026.•
0
Američki tehnološki giganti su od početka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Shein zabeležio pad prodaje i gubitak od 99 miliona dolara zbog Trampovih carina
28.07.2026.•
0
Kompanija Shein zabeležila je kvartalni gubitak od 99 miliona dolara nakon usporavanja prodaje, izazvanog odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da ukine izuzeće od uvoznih dažbina na robu male vrednosti.
Afera "dizelgejt" se nastavlja: Reno optužen za prevaru sa dizel motorima
28.07.2026.•
4
Francuski proizvođač automobila Reno suočiće se sa krivičnim postupkom zbog optužbi za prevaru u vezi sa emisijama izduvnih gasova u okviru afere "dizelgejt", saopštilo je tužilaštvo u Parizu.
NIS podneo novi zahtev za licencu za rad
27.07.2026.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada kompanije, prenosi Radio televizija Srbije (RTS).
Moreuz, nafta i strepnje Evropljana
27.07.2026.•
2
Nije sporno da je Bliski istok najveći svetski proizvođač i izvoznik nafte i gasa.
Kako banke u Srbiji gledaju na kreditiranje verskih organizacija i sveštenika?
27.07.2026.•
3
Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika.
Komentari 2
Dejan
Баба Перса
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar