Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Foto: Beta/AP
Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom mogu da je zakopaju u miru. Ukupni dug prema "savezničkim" kreditorima dostigao je skoro 115 milijardi dolara i nastavlja da raste, a time i problem kako će Ukrajina vratiti pozajmice svojim nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince da ginu, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca, piše magazin Biznis i finansije.
Uporedo sa najavama o mogućem okončanju rata s Rusijom, povećavaju se i procene o šteti koju je ovaj sukob naneo Ukrajini, ali i o ukupnim dugovanjima zemlje, koja već na samom početku može da uguši njen oporavak. Kada je reč o ljudskim životima, mir je neprocenjiv. Sa stanovišta geopolitičkih interesa zbog kojih je ovaj rat i započeo, a koji se u dobroj meri svode na novac, mir i te kako ima svoju cenu.
Svetska banka je nedavno objavila da će ukupna šteta koju su ruski napadi naneli Ukrajini biti znatno veća nego što se pretpostavljalo. Umesto prethodne procene da će ona iznositi oko 486 milijardi dolara, ta suma se uvećala na 524 milijarde, od kojih šteta na infrastrukturi dostiže barem 150,5 milijardi dolara.
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat, piše magazin Biznis i finansije. Inicijativa "Rusija će platiti", koja se oslanjala na zamrznutih 300 milijardi dolara rezervi Centralne banke Rusije, više nije tako sigurna opcija otkako je preduzetnik na čelu Bele kuće Donald Tramp preuzeo mirovne pregovore samo u svoje ruke.
Drug je drug, a dug je dug
Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom mogu da je zakopaju u miru. Ukupni javni dug Ukrajine porastao je sa nešto manje od 100 milijardi dolara pre rata, na 160 milijardi dolara do kraja 2024. godine. Domaći dug trenutno iznosi 45 milijardi dolara, dok se spoljni dug više nego udvostručio tokom poslednje tri godine, sa 56 milijardi dolara na gotovo 115 milijardi dolara.
Ukrajina duguje nešto manje od 50 milijardi dolara Evropskoj uniji, 20 milijardi dolara Svetskoj banci, 18 milijardi dolara Međunarodnom monetarnom fondu, 5,2 milijarde dolara Kanadi, 1,5 milijardi dolara Japanu, dok privatnim kreditorima na finansijskim tržištima duguje 20 milijardi dolara.
Krajem 2024. godine, spoljni dug Ukrajine je porastao na 87,9 odsto BDP-a, a najveći udeo (44 odsto) čine dugovanja prema Evropskoj uniji. Ukupni dug prema "savezničkim" kreditorima i dalje raste, a prema predviđanjima Međunarodnog monetarnog fonda, u 2025. premašiće 100 odsto BDP-a. Time raste i problem kako će Ukrajina otplatiti dug nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca.
Evropa velikodušnija u pozajmicama, nego u donacijama
Evropska unija je postala najznačajniji kreditor Ukrajine. Dug Ukrajine prema EU je porastao za dve godine više od osam puta, sa pet milijardi dolara početkom 2022. na 43 milijarde dolara do kraja 2024. Kada se uračunaju obaveze prema Evropskoj investicionoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj, koje sve više postaju glavni finansijeri Ukrajine, ukupan iznos dostiže 47 milijardi dolara.
Uprkos tome što većina evropskih čelnika sve vreme uverava Ukrajince da je njihova borba protiv ruskog agresora ujedno i odbrana demokratije na Starom kontinentu, EU je u svojoj novčanoj podršci bila mnogo velikodušnija u pozajmicama nego u donacijama, čime je produbila finansijsku zavisnost Ukrajine od zvaničnog Brisela.
Ukrajincima se iz prestonice EU šalju utešne poruke da evropski kreditori neće odmah tražiti svoj novac nazad, već nameravaju da otplatu duga iskoriste kao pedagoško sredstvo kako bi Ukrajina dosledno sprovela demokratske i tržišne reforme. To, naravno, podrazumeva i da ukrajinske vlasti po okončanju rata "asimetrično" prigrle saradnju sa velikim kompanijama iz EU koje su bacile oko na najunosnije sektore u Ukrajini, naročito na njeno poljoprivredno i rudno bogatstvo.
Kako je nezadužena država postala prezadužena
Bilo bi nepravedno da se ne oda priznanje i svetskim finansijskim institucijama pod američkim patronatom, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, za njihov doprinos dužničkoj omči koja visi nad Ukrajinom, pogotovo što ova "podrška" ima podužu istoriju. Nakon razvoda od Sovjetskog Saveza 1991. godine Ukrajina nije imala dugove. Kijev je tek 1994. počeo da se zadužuje kod Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, kada se zemlja zahuktala sa demokratskom tranzicijom i neoliberalnim reformama.
Tokom naredne tri decenije Ukrajina je sklopila 14 sporazuma o zajmu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je večito bio nezadovoljan i postavljao nove zahteve za odlučnijom privatizacijom, uz oštriju seču javnih usluga i plata. Oduševljenje neoliberalizmom je splasnulo pod dužničkim teretom, kada su nakon 2000. godine krediti počeli da dospevaju na naplatu. Između 2000. i 2007. godine, Ukrajina je otplatila četiri milijarde dolara kredita, dok je u istom periodu dobila samo 700 miliona dolara novih pozajmica.
Nakon izbijanja finansijske krize 2008. godine, koju su SAD nesebično prelile na ostatak sveta, Ukrajina je ponovo počela mahnito da se zadužuje. U naredne tri godine krediti uzeti samo od Međunarodnog monetarnog fonda narasli su na 14,3 milijarde dolara, dok je MMF u istom periodu Ukrajini milosrdno zatražio da vrati svega 800 miliona dolara.
Ali, posle ovog milosrđa došlo je do škripca. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su 2011. saopštile Ukrajincima da žele svoj novac nazad. Kijev je morao da izdvoji ogromnih 10 milijardi dolara za otplatu kredita u naredne tri godine, što je dovelo do duboke ekonomske krize i političkog prevrata 2014. godine. Od tada su ubrzano počele da se nagomilavaju tenzije između Ukrajine i Rusije, koje će 2022. godine eskalirati u ratni sukob.
Za samo dve godine rata Svetska banka je više nego utrostručila kreditiranje Ukrajine, sa 6,2 milijarde dolara na 20 milijardi dolara. Međunarodni Monetarni fond je takođe bio veoma aktivan, povećavši u istom periodu kreditne obaveze Ukrajine sa 14 milijardi dolara na 18 milijardi dolara.
Pročitaj još
Besramno čerupanje
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva finansija, u zamenu za stranu finansijsku pomoć, Ukrajina je prihvatila više od 320 reformskih obaveza koje su povezane sa preko 530 indikatora učinka, pri čemu finansijske isplate zavise od pridržavanja plana reformi. Ministarstvo saopštava i da "Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka pažljivo prate poštovanje ovih uslova".
Ukrajinski Centar za ekonomsku strategiju navodi da je država od početka rata sve budžetske prihode angažovala za finansiranje odbrane, dok je civilne izdatke izmirivala inostranim novcem, pri čemu je prošle godine za te svrhe bilo potrebno 38 milijardi dolara. U izveštaju se predviđa da će se Ukrajina i dalje oslanjati na stranu pomoć. Od partnera se očekuju 75 milijardi dolara u zajmovima i 18 milijardi dolara u grantovima za finansiranje budžeta od 2025. do 2027. godine. Istovremeno se ističe da je rast dugova premašio očekivanja i da će Ukrajina imati velikih problema sa obnovom zemlje ukoliko kreditori budu insistirali na otplati pozajmica odmah po okončanju rata.
Sa ponovnim dolaskom Donalda Trampa na vlast rukavice su skinute i postaje vrlo jasno da predstoji besramno čerupanje Ukrajine, gde je jedina dilema da li će Ukrajince više koštati neprijatelji ili takozvani prijatelji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
3
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
43
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
6
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
Komentari 6
Primus
Darko
dacic
vlast nikad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar