Uvoz Srbije raste sedam puta brže nego izvoz
U prvom kvartalu 2025. godine, srpski uvoz je rastao sedam puta brže nego izvoz.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Ako se taj trend nastavi Srbija bi mogla dospeti u situaciju sličnu onoj koju prolaze Grčka, Argentina i Turska — platnobilansnu krizu, piše Danas.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvom tromesečju ove godine izvezeno je robe u vrednosti 7,35 milijardi evra, što je povećanje od 1,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz uvećan 12,4 odsto, na 10,24 milijardi evra.
Deficit je iznosio oko 2,9 milijardi evra i veći je za 52,8 odsto u poređenju sa prva tri meseca prošle godine.
Stručnjaci ukazuju da izvoz opada zbog slabe tražnje u Evropi, koje je glavno izvozno tržište Srbije, dok uvoz raste zbog i dalje jake domaće tražnje, ali i jeftinije robe iz uvoza.
Ova neravnoteža nije zapažena samo u prvom kvartalu ove godine, već postoji nekoliko godina, jer Srbija godinama više uvozi nego što izvozi.
Deficit delom pokriva Narodna banka Srbije (NBS) koja od početka godine interveniše na deviznom tržištu prodajom deviza.
Prethodnih godina, deficit tekućeg računa bio je pokriven prilivom stranih direktnih investicija (SDI). Međutim, situacija se pogoršava, pa je u prva dva meseca ove godine neto priliv SDI iznosio 340 miliona evra, što je za 604 miliona evra ili za 64 odsto manje nego u istom periodu lane.
Situacija je još lošija sa platnobilansnog stanovišta ako se uzme u obzir odliv kapitala po osnovu ranijih stranih direktnih investicija.
Čist neto priliv po osnovu stranih direktnih investicija iznosio je svega 13,9 miliona evra što je za 97,9 odsto manje u odnosu na period januar–februar 2024. godine.
Iako, kako piše Danas, trenutna situacija nije alarmantna, ovo je još jedan pokazatelj da je Srbiji potreban novi model privrednog rasta kako bi se izbegla ozbiljna kriza u budućnosti.
Privredni rast trebalo bi, ocenili su stručnjaci, da bude baziran na kvalitetnim domaćim proizvodima, umesto na stranim direktnim investicijama, jer ako je suditi po količini povlačenja stranih direktnih investicija, to pokazuje da se njihov ciklus u Srbiji bliži kraju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da Srbija još nije blizu platnobilansne krize, ali da bi pasivan pristup postojećim problemima mogao da odvede u tom smeru.
"Deficit tekućeg platnog bilansa i trgovinski deficit nisu bili veliki u prvoj polovini prošle godine, nakon toga značajno rastu i to pogoršanje se nastavlja i ove godine", rekao je Arsić.
Kao krajnji rezultat, kako je naveo, može da se javi i platnobilansna kriza, ali je Srbija, kako je ocenio, još daleko od toga, između ostalog zato što ima velike devizne rezerve.
"Mi bar nekoliko godina možemo da finansiramo visok deficit trgovine sa svetom. Ne bi bilo dobro da se naše devizne rezerve značajno smanjuju u dužem vremenskom periodu", upozorio je Arsić.
Dodao je da je veliki odliv sredstava i po osnovu kamata, jer se Srbija prethodnih godina značajno zadužila, kao i po osnovu isplate dividendi.
Naveo je da je pad izvoza u Srbiji posledica smanjene tražnje u Evropi, ali i pada cenovne konkurentnosti domaće privrede.
"Naše cene se približavaju evropskim, znatno više nego što se naša proizvodnja i produktivnost približavaju evropskim, i to traje nekoliko godina. Tako da jednostavno neki naši proizvodi više nisu konkurentni proizvodima u Evropi", objasnio je Arsić.
Pogoršanje cenovne konkurentnosti, objašnjava Arsić, povezano je i sa kursnom politikom i sa visokim rastom plata u evrima.
Tražnja u Srbiji, prema njegovim rečima, raste zbog ekspanzivne fiskalne politike u ovoj godini.
Arsić je rekao da je važno da se deluje preventivno i da Srbija ne bi trebalo pasivno da čeka da joj se dogodi platnobilanska kriza.
"Kad je cenovna konkurentnost pogoršana, postoje dva načina – ili da se popravi kvalitet naših proizvoda i da odgovaraju zaradama i kursu kakav je u Srbiji, ili da se smanje zarade i depresira kurs", rekao je Arsić.
Bolje je, kako je naveo, da se pokuša, ako ima vremena, "ovo prvo – da se promeni struktura naše privrede, da počnemo da pravimo proizvode koji mogu da finansiraju plate koje su sada u Srbiji i koji odgovaraju ovom kursu".
"Deficit kratkorično održiv, dugoročno postaje izazov", rekao je Arsić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
11
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog povećanog rizika od sudara
19.10.2025.•
0
Proizvođač automobila Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog problema sa sistemom kamere za vožnju unazad.
Nestle otpušta 16.000 radnika
19.10.2025.•
1
Prehrambeni gigant Nestle planira smanjenje broja zaposlenih širom sveta u naredne dve godine, delom zbog automatizacije procesa.
Bernar Arno u samo jednom danu postao bogatiji za 19 milijardi dolara
19.10.2025.•
1
Milijarder i direktor luksuznog konglomerata LVMH Bernar Arno zabeležio je ogroman rast bogatstva nakon objave kvartalnih rezultata kompanije - njegovo lično bogatstvo uvećano je za 19 milijardi dolara u jednom danu.
Poslodavci do 15. januara mogu da se prijave za dualno obrazovanje
18.10.2025.•
0
Rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovnu politiku u Privrednoj komori Srbije Aleksandra Milić rekla je danas da do 15. januara svi zainteresovani poslodavci koji žele da se uključe u dualni model obrazovanja.
Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji prošle godine oko 98.000
18.10.2025.•
10
Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji prošle godine su iznosili 97.705 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju 98.165 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šoškić: Osećaćemo se u sopstvenoj zemlji kao najamna radna snaga za strance
18.10.2025.•
4
Politika u kojoj uz fiksni devizni kurs nema prirasta produktivnosti, a rastu plate, za posledicu ima kako prirast javnog duga, tako i rasprodaju naših resursa, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Poljoprivrednici: Neka Glamočić uzme pare od Ekspa i Nacionalnog stadiona za pomoć poljoprivredi
18.10.2025.•
20
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da će verovatno biti neminovna radikalizacija protesta u borbi za državnu pomoć poljoprivredi.
Za Fudbalski savez Srbije iz budžetske rezerve 2,5 miliona evra
18.10.2025.•
20
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 295 miliona dinara, odnosno više od 2,5 miliona evra, Fudbalskom savezu Srbije (FSS), piše Nova ekonomija.
Iz SAD stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja dina karticom na pumpama NIS-a
17.10.2025.•
28
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je iz SAD, koje su uvele sankcije NIS-u zbog ruskog udela, stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije i za "dina karticu" zbog plaćanja na pumpama.
Objavljene nove cene goriva
17.10.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Novac iz budžetske rezerve za parking na železničkoj stanici Prokop u Beogradu
16.10.2025.•
1
Upravi za zajedničke poslove republičkih organa prebačeno je nešto više od 14,4 miliona dinara preko tekuće budžetske rezerve za, između ostalog, 40 parking mesta u okviru Železničke stanice Beograd centar - Prokop.
Glamočić: Za pomoć zbog suše poljoprivrednicima treba 70 milijardi dinara, od koga uzeti taj novac
16.10.2025.•
47
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je danas da je za ispunjenje zahteva poljoprivrednika za isplatu pomoći zbog suše od 300 evra po hektaru potrebno 70 milijardi dinara.
Sistem par-nepar, aktiviranje rezerve: Država ima krizni plan u slučaju prekida snabdevanja naftom
16.10.2025.•
62
Iako se još čeka na detalje plana poslovanja NIS-a pod sankcijama, ispostavilo se da država ima akt na osnovu koga može da postupa ukoliko nastupi poremećaj na tržištu nafte i goriva.
Problem NIS-a treba da se reši do Nove godine: Koja je najrealnija opcija?
16.10.2025.•
11
Problem sa NIS-om zbog američkih sankcija trebalo bi da bude rešen najkasnije do Nove godine.
MMF: Globalni dug bi mogao da premaši 123 odsto globalnog BDP-a
16.10.2025.•
1
Svetski javni dug bi mogao da premaši 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije.
Najavljene evropske kvote i carine na čelik uticaće negativno na Železaru: Šta ove promene znače za Srbiju?
15.10.2025.•
8
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije.
Sijarto: MOL povećao isporuke nafte Srbiji
15.10.2025.•
5
Mađarska energetska kompanija MOL povećala je izvoz nafte u Srbiju u ime NIS-a, nakon što je hrvatski JANAF obustavio isporuke zbog američkih sankcija.
Vučić: Ne pregovaramo sa potencijalnim kupcima za NIS jer mi nismo vlasnici, niti komunisti
15.10.2025.•
22
Nemamo pregovore sa potencijalnim kupcem za NIS, jer mi nismo vlasnici, a nismo ni komunisti, i čekamo da se vlasnik, ako sankcije opstanu, a verovatno hoće, dogovori sa kim hoće.
Tramp: Zbog mojih carina svi odustaju od BRIKS-a
15.10.2025.•
10
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da su sve zemlje koje su želele da budu deo BRIKS-a odustale od tih ambicija zbog američkih carinskih tarifa.
Komentari 8
Dzoni
Sabahudin
dacic
eee to nece niko da kupi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar