Šta ćemo kad nestane struje?
Sredinom aprila vest pristigla iz Španije oduševila je ekologe, posebno poklonike "zelene energije".
Foto: 021.rs (AI/Sora)
Dana 16. aprila svi strujni konzumenti u ovoj zemlji sa 45 miliona stanovnika su sva 24 sata trošili isključivo električnu energiju proizvedenu u elektranama na vetar i sunce.
Žitelji Iberijskog poluostrva, čiji je jugozapadni deo "načičkan" helio i u nešto manjem broju eolskim elektranama, tada su se hvalisali kako je tokom istog meseca na njihovoj berzi cena struje nekoliko puta padala ispod nule, odnosno proizvođači su plaćali kupcu samo da bi preuzeo viškove energije.
Razlog je bio prevelika količina struje iz elektrana na sunce, što se na ovim prostorima često dešavalo tokom sunčanih aprilskih dana u poslepodnevnim časovima.
Šok sa Iberijskog poluostrva
Međutim, 28. aprila stigla je šokantna vest: U Španiji i Portugaliji je oko 12 časova i 33 minuta došlo do kolapsa i oko 60 miliona korisnika je ostalo bez struje. Iznenada, u roku od samo pet sekundi, dogodio se manjak od 8.000 megavata, otprilike 30 odsto trenutne potrošnje. Bez struje je ostala i Andora, kao i deo građana u Francuskoj, a potpuna nestašica je trajala više od 12 časova.
Nije radila telefonija, niti liftovi, nije bilo osvetljenja... bilo je to prvo mučenje. Uz velike napore, struja se pojavila narednog dana u jutarnjim časovima, mada su pojedine kategorije potrošača imale povremenih nestašica još 24 časa. Vlada Španije je obelodanila da će celokupnu analizu slučaja obaviti u propisanom roku od devet meseci.
Međutim, nije važno samo saznati uzrok naglog povećanja potrošnje, mnogo je važnije saznati zašto sistem nije mogao da brzo reaguje, a elektrane ostale u pogonu nisu mogle da povećaju proizvodnju, kako se to uobičajava u sličnim prilikama u drugim elektrodistributivnim sistemima.
Pročitaj još
.jpg "Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?")
Primer iz Srbije
Primer Srbije je u tom smislu poučan. Dana 25. aprila oko 17 časova u Srbiji se, u razmaku od osam minuta, dogodio ispad dva velika generatora. Jedan je u momentu incidenta proizvodio struju kapaciteta 520, drugi 360 megavata, što znači da su u trenutku ispada činili 24 odsto trenutne potrošnje u zemlji.
Ovdašnji operateri strujnog sistema reagovali su hitro i preko osam punktova za razmenu struje sa inostranstvom u roku od deset minuta uvoz je povećan za 410 megavata, dok su hidrolektrane proizvodnju uvećale za 280, a u narednih 10 minuta za 500 megavata. Time je ispad dva važna generatora prošao, a da kupci nisu ni znali za nedaću koja je zadesila proizvođača.
Jedan od razloga zašto je Srbija lako nadvladala nevolju sličnu onoj koja je Špance naterala u velike muke je u odličnoj povezanosti sa susednim strujnim sistemima, pa nam je uvoz brzo i mnogo pomogao. Podjednako je važna bila i uloga srpskih hidroelektrana sa, za evropske prilike, velikim proizvodnim potencijalom.
Povezivanje nacionalnih elektromreža
Španija je prilično skromno povezana jedino sa Francuskom i može da uvozi najviše 10 odsto ukupne potrošnje struje, dok je druga specifičnost španskog strujnog sistema velik udeo energije iz obnovljivih izvora. U momentu kraha čak 79 odsto struje je poticalo iz helio i vetroelektrana, oko 11,5 odsto struje iz nuklearne elektrane, tri odsto iz gasnih elektrana, pet odsto iz fosilnih.
U takvom sistemu nema dovoljno stabilnih izvora struje, odnosno onih čije turbine stvaraju inerciju koja takođe proizvodi struju. U incidentima se svi klasični elektrodistributivni sistemi oslanjaju upravo na struju inercije.
Drugim rečima, sistem koji je previše oslonjen na obnovljive izvore mora imati kapacitet elektromreže koja omogućava da uvozi veoma velike količine struje. Za Španiju to nije lako jer je geografski dosta nepovoljno locirana i strujno je povezana samo sa najmanje razvijenom regijom Francuske.
Takođe, sledeći evropski trend "nulte emisije CO₂" snažno se oslanja na obnovljive izvore energije, sve manje na tradicionalne, a naročito se, skladno evropskom trendu, ističe po smanjivanju potrošnje gasa, time i smanjenom osloncu na gasne elektrane.
Sa druge strane, upravo se ove elektrane najbrže uključuju i od najvećeg su značaja za zamenu pogona ispalih iz rada. Nije problem Španije u naglo smanjenoj proizvodnji, već u tome što nema sopstvene proizvodne kapacitete da nadoknadi iznenadnu potražnju, a nema niti mrežu preko koje može da uveze struje dovoljno da parira umanjenju nastalom usled većeg incidenta.
Cena struje
Koliko je problem Španije neugodan ilustruje činjenica da je u vreme incidenta cena struje na berzama u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji povremeno bila negativna. Drugim rečima, u ne malom broju evropskih zemalja bilo je znatnih viškova struje ali ona tehnološki nije mogla da se preusmeri ka Iberijskom poluostrvu.
Poludnevna nestašica struje na Iberijskom poluostrvu je poučna. Prelazak na obnovljive izvore je dragocen radi očuvanja životne sredine, ali ima svoje izazove, pa i ograničenja. Pokazalo se da strujni sistem oslonjen isključivo na helio i vetroelektrane može da funkcioniše samo ako ima rezervnu proizvodnju iz stabilnog sistema, dakle baterija, nuklearne elektrane ili gasnih elektrana.
Naravno da izgradnja dodatne infrastrukture utiče na cenu struje, pa se pokazalo neosnovanim struju dobijenu iz vetra ili sunca prikazivati kao jeftinu. Sa neophodnom izgradnjom rezervnih izvora je znatno skuplja čak i od struje iz klasičnih termoelektrana.
Značaj gasnih elektrana
Incident u Španiji nameće da se ponovo razmotri i pitanje gasnih elektrana.
Upravo su ovi pogoni najbrži i najbolji kao zamenski jer njihovo uključenje u rad traje najviše pola sata, ali se u Evropi ubrzano stavljaju van upotrebe u skladu sa evropskim trendom prekida uvoza gasa iz Rusije, dok je američki tečni gas, na koji se delom preorijentiše Evropska unija, preskup da bi se upotrebljavao za proizvodnju struje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada produžila uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500
07.12.2025.•
0
Vlada Srbije donela je Uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500.
EU odlučna da do 2027. zabrani uvoz ruskog gasa: Stručnjaci o tome da li je to novi problem za Srbiju
07.12.2025.•
27
U trenutku kada Naftna industrija Srbije trpi američke sankcije, a gasni aranžman s Rusijom visi u vazduhu, EU objavljuje da će do 2027. potpuno ukinuti uvoz ruskog gasa.
NIS kao poluga za uticaj - i Rusija ga se ne odriče lako
07.12.2025.•
17
Za probleme nastale zbog američkih sankcija NIS-u još se ne nazire rešenje.
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila: Tri razloga zašto su novi automobili sve skuplji
07.12.2025.•
6
Rastu cene novih automobila, a modeli koji su nekada bili pristupačni za kupovinu gotovo su nestali.
Bugari imaju problema da dođu do kovanica evra uoči promene valute
07.12.2025.•
3
Bugarska zaštitnica prava građana uputila je centralnoj banci pismo u kom je ukazala na probleme koje građani imaju sa nabavkom početnih paketića kovanica evra, neophodnih zato što zemlja od 1. januara ulazi u evrozonu.
Ministarstvo poljoprivrede uvelo nove subvencije
06.12.2025.•
0
Izmenama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku kvalitetnih priplodnih grla uvodi se nova vrsta podsticaja, za nabavku priplodne matice riba šarana i pastrmke.
Javni dug Srbije na kraju oktobra bio 43,1 odsto BDP-a
06.12.2025.•
5
Javni dug Srbije na kraju oktobra ove godine bio je 38,16 milijardi evra, odnosno 43,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Američki sud blokirao novac za plaćanje "Slobodi" iz Čačka zbog veze sa Slobodanom Tešićem
06.12.2025.•
27
Okružni sud u Vašingtonu presudio je da kompanija Calidus LLC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nema pravo na povraćaj 582.000 dolara, zaplenjenih tokom pokušaja plaćanja fabrici namenske industrije Sloboda iz Čačka.
Snabdevanje gorivom u Srbiji rekordno: Uvezeno više nego u 2023. i 2024. zajedno
06.12.2025.•
10
Srbija je u prvih osam meseci ove godine uvezla više benzina nego u celoj 2023. i 2024. godini.
Srbija pred energetskim zidom: Gas za ovu zimu izvestan, sve ostalo - nepoznato
06.12.2025.•
19
Srbija nije bila u težoj energetskoj krizi od devedesetih godina, a osim problema sa NIS-om, nije izvesno hoće li i kolikih problema imati sa gasom od koga zavisi veliki deo privrede, toplane i brojna domaćinstva.
Na meti EU i ruski tankeri za gas koji koriste evropske luke
05.12.2025.•
0
U sklopu nastojanja da konačno prekine veze sa ruskom flotom za transport, EU želi da spreči da ruski tankeri za gas koriste belgijsku luku za transport tog energenta koji nije ruski širom sveta.
Koliko će nas koštati gas?
05.12.2025.•
15
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici.
Direktor NIS-a: U toku pregovori o promeni vlasničke strukture, još ima šanse da dobijemo licencu
05.12.2025.•
22
Akcionari aktivno pregovaraju sa nekoliko zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukure NIS-a, naveo je generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev u internom pismu radnicima.
NIS danas isplaćuje zarade za decembar, očekuje se obraćanje direktora
05.12.2025.•
2
Naftna industrija Srbije isplatiće danas zarade za decembar.
Udruženje banaka Srbije: Blagi rast kredita u novembru
05.12.2025.•
1
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju novembra ove godine iznosili su oko 4.283 milijarde dinara, što je 1,6 odsto više nego u oktobru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Pojeftinio dizel u Srbiji, benzin na istom
05.12.2025.•
5
Dizel u Srbiji je pojeftinio za tri dinara, dok je cena benzina ostala ista kao i u prethodnih nedelju dana.
Hronika najavljenih sankcija: Vlast o NIS-u poslednjih nedelja govori mnogo, ali kontradiktorno
04.12.2025.•
13
Sve opcije su i dalje na stolu kada je reč o NIS-u, a kupovina vremena se nastavlja uz, kako su govorili sami predstavnici vlasti, ogromne rizike za celu državu zbog produžetka platnog prometa sa NIS-om do kraja nedelje.
Sindikat Rafinerije traži sastanak sa generalnim direktorom NIS-a
04.12.2025.•
6
Sindikat pančevačke Rafinerije zatražio je obraćanje generalnog direktora NIS-a, a upitao je i kadrovsku službu ima li strategiju u vezi sa statusom zaposlenih.
SAD produžile dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do aprila
04.12.2025.•
2
Sjedinjene Američke Države produžile su danas dozvolu za određene međunarodne operacije Lukoila do 29. aprila 2026.
Investicije EBRD u Srbiji premašile deset milijardi evra
04.12.2025.•
0
Investicije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji od 2001. premašile su deset milijardi evra u gotovo 400 projekata, saopštila je danas ta banka i najavila da će nastaviti da širi prisustvo u zemlji.
NBS: Nećemo dozvoliti da stabilnost finansijskog sistema bude ugrožena
04.12.2025.•
8
Narodna banka Srbije (NBS) danas je saopštila da "situaciju u kojoj je NIS prati sa punom pažnjom i da deluje u skladu sa svojim mandatom da očuva stabilnost domaćeg finansijskog sistema".
Komentari 7
Aleksej
Tihi
mamarjan
Ako saznanja nakon analize budu da je u odnosu na ranije nedostajao uređaj sa većim obrtnim momentom, takav uređaj se može dodati mreži (već sam viđao neka rešenja i mislim da se to radi). Ako je problem u osetljivosti kućnih elektrana, može se i to rešiti regulativom ili drugačijim pravilima.
Što se tiče cene struje, već plaćamo cenu zbog zagađenja životne sredine, i to se mora uračunati ako hoćemo realno da uporedimo opcije.
Tako da, nešto se mora promeniti, a da li smo krenuli u dobrom smeru, znaćemo uskoro.
Inače, po Vojvodini su neka sela bila bez struje po tri dana. A to nije bilo zbog ispada snabdevanja, već zbog nevremena, za čiji intenzitet je verovatno zaslužno zagađenje vazduha (i što su sva sela okićena banderama i kablovima umesto da iste ukopavamo).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar