Šta ćemo kad nestane struje?
Sredinom aprila vest pristigla iz Španije oduševila je ekologe, posebno poklonike "zelene energije".
Foto: 021.rs (AI/Sora)
Dana 16. aprila svi strujni konzumenti u ovoj zemlji sa 45 miliona stanovnika su sva 24 sata trošili isključivo električnu energiju proizvedenu u elektranama na vetar i sunce.
Žitelji Iberijskog poluostrva, čiji je jugozapadni deo "načičkan" helio i u nešto manjem broju eolskim elektranama, tada su se hvalisali kako je tokom istog meseca na njihovoj berzi cena struje nekoliko puta padala ispod nule, odnosno proizvođači su plaćali kupcu samo da bi preuzeo viškove energije.
Razlog je bio prevelika količina struje iz elektrana na sunce, što se na ovim prostorima često dešavalo tokom sunčanih aprilskih dana u poslepodnevnim časovima.
Šok sa Iberijskog poluostrva
Međutim, 28. aprila stigla je šokantna vest: U Španiji i Portugaliji je oko 12 časova i 33 minuta došlo do kolapsa i oko 60 miliona korisnika je ostalo bez struje. Iznenada, u roku od samo pet sekundi, dogodio se manjak od 8.000 megavata, otprilike 30 odsto trenutne potrošnje. Bez struje je ostala i Andora, kao i deo građana u Francuskoj, a potpuna nestašica je trajala više od 12 časova.
Nije radila telefonija, niti liftovi, nije bilo osvetljenja... bilo je to prvo mučenje. Uz velike napore, struja se pojavila narednog dana u jutarnjim časovima, mada su pojedine kategorije potrošača imale povremenih nestašica još 24 časa. Vlada Španije je obelodanila da će celokupnu analizu slučaja obaviti u propisanom roku od devet meseci.
Međutim, nije važno samo saznati uzrok naglog povećanja potrošnje, mnogo je važnije saznati zašto sistem nije mogao da brzo reaguje, a elektrane ostale u pogonu nisu mogle da povećaju proizvodnju, kako se to uobičajava u sličnim prilikama u drugim elektrodistributivnim sistemima.
Pročitaj još
.jpg "Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?")
Primer iz Srbije
Primer Srbije je u tom smislu poučan. Dana 25. aprila oko 17 časova u Srbiji se, u razmaku od osam minuta, dogodio ispad dva velika generatora. Jedan je u momentu incidenta proizvodio struju kapaciteta 520, drugi 360 megavata, što znači da su u trenutku ispada činili 24 odsto trenutne potrošnje u zemlji.
Ovdašnji operateri strujnog sistema reagovali su hitro i preko osam punktova za razmenu struje sa inostranstvom u roku od deset minuta uvoz je povećan za 410 megavata, dok su hidrolektrane proizvodnju uvećale za 280, a u narednih 10 minuta za 500 megavata. Time je ispad dva važna generatora prošao, a da kupci nisu ni znali za nedaću koja je zadesila proizvođača.
Jedan od razloga zašto je Srbija lako nadvladala nevolju sličnu onoj koja je Špance naterala u velike muke je u odličnoj povezanosti sa susednim strujnim sistemima, pa nam je uvoz brzo i mnogo pomogao. Podjednako je važna bila i uloga srpskih hidroelektrana sa, za evropske prilike, velikim proizvodnim potencijalom.
Povezivanje nacionalnih elektromreža
Španija je prilično skromno povezana jedino sa Francuskom i može da uvozi najviše 10 odsto ukupne potrošnje struje, dok je druga specifičnost španskog strujnog sistema velik udeo energije iz obnovljivih izvora. U momentu kraha čak 79 odsto struje je poticalo iz helio i vetroelektrana, oko 11,5 odsto struje iz nuklearne elektrane, tri odsto iz gasnih elektrana, pet odsto iz fosilnih.
U takvom sistemu nema dovoljno stabilnih izvora struje, odnosno onih čije turbine stvaraju inerciju koja takođe proizvodi struju. U incidentima se svi klasični elektrodistributivni sistemi oslanjaju upravo na struju inercije.
Drugim rečima, sistem koji je previše oslonjen na obnovljive izvore mora imati kapacitet elektromreže koja omogućava da uvozi veoma velike količine struje. Za Španiju to nije lako jer je geografski dosta nepovoljno locirana i strujno je povezana samo sa najmanje razvijenom regijom Francuske.
Takođe, sledeći evropski trend "nulte emisije CO₂" snažno se oslanja na obnovljive izvore energije, sve manje na tradicionalne, a naročito se, skladno evropskom trendu, ističe po smanjivanju potrošnje gasa, time i smanjenom osloncu na gasne elektrane.
Sa druge strane, upravo se ove elektrane najbrže uključuju i od najvećeg su značaja za zamenu pogona ispalih iz rada. Nije problem Španije u naglo smanjenoj proizvodnji, već u tome što nema sopstvene proizvodne kapacitete da nadoknadi iznenadnu potražnju, a nema niti mrežu preko koje može da uveze struje dovoljno da parira umanjenju nastalom usled većeg incidenta.
Cena struje
Koliko je problem Španije neugodan ilustruje činjenica da je u vreme incidenta cena struje na berzama u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji povremeno bila negativna. Drugim rečima, u ne malom broju evropskih zemalja bilo je znatnih viškova struje ali ona tehnološki nije mogla da se preusmeri ka Iberijskom poluostrvu.
Poludnevna nestašica struje na Iberijskom poluostrvu je poučna. Prelazak na obnovljive izvore je dragocen radi očuvanja životne sredine, ali ima svoje izazove, pa i ograničenja. Pokazalo se da strujni sistem oslonjen isključivo na helio i vetroelektrane može da funkcioniše samo ako ima rezervnu proizvodnju iz stabilnog sistema, dakle baterija, nuklearne elektrane ili gasnih elektrana.
Naravno da izgradnja dodatne infrastrukture utiče na cenu struje, pa se pokazalo neosnovanim struju dobijenu iz vetra ili sunca prikazivati kao jeftinu. Sa neophodnom izgradnjom rezervnih izvora je znatno skuplja čak i od struje iz klasičnih termoelektrana.
Značaj gasnih elektrana
Incident u Španiji nameće da se ponovo razmotri i pitanje gasnih elektrana.
Upravo su ovi pogoni najbrži i najbolji kao zamenski jer njihovo uključenje u rad traje najviše pola sata, ali se u Evropi ubrzano stavljaju van upotrebe u skladu sa evropskim trendom prekida uvoza gasa iz Rusije, dok je američki tečni gas, na koji se delom preorijentiše Evropska unija, preskup da bi se upotrebljavao za proizvodnju struje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
12
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
0
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
5
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
5
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
32
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
6
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Komentari 7
Aleksej
Tihi
mamarjan
Ako saznanja nakon analize budu da je u odnosu na ranije nedostajao uređaj sa većim obrtnim momentom, takav uređaj se može dodati mreži (već sam viđao neka rešenja i mislim da se to radi). Ako je problem u osetljivosti kućnih elektrana, može se i to rešiti regulativom ili drugačijim pravilima.
Što se tiče cene struje, već plaćamo cenu zbog zagađenja životne sredine, i to se mora uračunati ako hoćemo realno da uporedimo opcije.
Tako da, nešto se mora promeniti, a da li smo krenuli u dobrom smeru, znaćemo uskoro.
Inače, po Vojvodini su neka sela bila bez struje po tri dana. A to nije bilo zbog ispada snabdevanja, već zbog nevremena, za čiji intenzitet je verovatno zaslužno zagađenje vazduha (i što su sva sela okićena banderama i kablovima umesto da iste ukopavamo).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar