Šta ćemo kad nestane struje?
Sredinom aprila vest pristigla iz Španije oduševila je ekologe, posebno poklonike "zelene energije".
Foto: 021.rs (AI/Sora)
Dana 16. aprila svi strujni konzumenti u ovoj zemlji sa 45 miliona stanovnika su sva 24 sata trošili isključivo električnu energiju proizvedenu u elektranama na vetar i sunce.
Žitelji Iberijskog poluostrva, čiji je jugozapadni deo "načičkan" helio i u nešto manjem broju eolskim elektranama, tada su se hvalisali kako je tokom istog meseca na njihovoj berzi cena struje nekoliko puta padala ispod nule, odnosno proizvođači su plaćali kupcu samo da bi preuzeo viškove energije.
Razlog je bio prevelika količina struje iz elektrana na sunce, što se na ovim prostorima često dešavalo tokom sunčanih aprilskih dana u poslepodnevnim časovima.
Šok sa Iberijskog poluostrva
Međutim, 28. aprila stigla je šokantna vest: U Španiji i Portugaliji je oko 12 časova i 33 minuta došlo do kolapsa i oko 60 miliona korisnika je ostalo bez struje. Iznenada, u roku od samo pet sekundi, dogodio se manjak od 8.000 megavata, otprilike 30 odsto trenutne potrošnje. Bez struje je ostala i Andora, kao i deo građana u Francuskoj, a potpuna nestašica je trajala više od 12 časova.
Nije radila telefonija, niti liftovi, nije bilo osvetljenja... bilo je to prvo mučenje. Uz velike napore, struja se pojavila narednog dana u jutarnjim časovima, mada su pojedine kategorije potrošača imale povremenih nestašica još 24 časa. Vlada Španije je obelodanila da će celokupnu analizu slučaja obaviti u propisanom roku od devet meseci.
Međutim, nije važno samo saznati uzrok naglog povećanja potrošnje, mnogo je važnije saznati zašto sistem nije mogao da brzo reaguje, a elektrane ostale u pogonu nisu mogle da povećaju proizvodnju, kako se to uobičajava u sličnim prilikama u drugim elektrodistributivnim sistemima.
Pročitaj još
.jpg "Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?")
Primer iz Srbije
Primer Srbije je u tom smislu poučan. Dana 25. aprila oko 17 časova u Srbiji se, u razmaku od osam minuta, dogodio ispad dva velika generatora. Jedan je u momentu incidenta proizvodio struju kapaciteta 520, drugi 360 megavata, što znači da su u trenutku ispada činili 24 odsto trenutne potrošnje u zemlji.
Ovdašnji operateri strujnog sistema reagovali su hitro i preko osam punktova za razmenu struje sa inostranstvom u roku od deset minuta uvoz je povećan za 410 megavata, dok su hidrolektrane proizvodnju uvećale za 280, a u narednih 10 minuta za 500 megavata. Time je ispad dva važna generatora prošao, a da kupci nisu ni znali za nedaću koja je zadesila proizvođača.
Jedan od razloga zašto je Srbija lako nadvladala nevolju sličnu onoj koja je Špance naterala u velike muke je u odličnoj povezanosti sa susednim strujnim sistemima, pa nam je uvoz brzo i mnogo pomogao. Podjednako je važna bila i uloga srpskih hidroelektrana sa, za evropske prilike, velikim proizvodnim potencijalom.
Povezivanje nacionalnih elektromreža
Španija je prilično skromno povezana jedino sa Francuskom i može da uvozi najviše 10 odsto ukupne potrošnje struje, dok je druga specifičnost španskog strujnog sistema velik udeo energije iz obnovljivih izvora. U momentu kraha čak 79 odsto struje je poticalo iz helio i vetroelektrana, oko 11,5 odsto struje iz nuklearne elektrane, tri odsto iz gasnih elektrana, pet odsto iz fosilnih.
U takvom sistemu nema dovoljno stabilnih izvora struje, odnosno onih čije turbine stvaraju inerciju koja takođe proizvodi struju. U incidentima se svi klasični elektrodistributivni sistemi oslanjaju upravo na struju inercije.
Drugim rečima, sistem koji je previše oslonjen na obnovljive izvore mora imati kapacitet elektromreže koja omogućava da uvozi veoma velike količine struje. Za Španiju to nije lako jer je geografski dosta nepovoljno locirana i strujno je povezana samo sa najmanje razvijenom regijom Francuske.
Takođe, sledeći evropski trend "nulte emisije CO₂" snažno se oslanja na obnovljive izvore energije, sve manje na tradicionalne, a naročito se, skladno evropskom trendu, ističe po smanjivanju potrošnje gasa, time i smanjenom osloncu na gasne elektrane.
Sa druge strane, upravo se ove elektrane najbrže uključuju i od najvećeg su značaja za zamenu pogona ispalih iz rada. Nije problem Španije u naglo smanjenoj proizvodnji, već u tome što nema sopstvene proizvodne kapacitete da nadoknadi iznenadnu potražnju, a nema niti mrežu preko koje može da uveze struje dovoljno da parira umanjenju nastalom usled većeg incidenta.
Cena struje
Koliko je problem Španije neugodan ilustruje činjenica da je u vreme incidenta cena struje na berzama u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji povremeno bila negativna. Drugim rečima, u ne malom broju evropskih zemalja bilo je znatnih viškova struje ali ona tehnološki nije mogla da se preusmeri ka Iberijskom poluostrvu.
Poludnevna nestašica struje na Iberijskom poluostrvu je poučna. Prelazak na obnovljive izvore je dragocen radi očuvanja životne sredine, ali ima svoje izazove, pa i ograničenja. Pokazalo se da strujni sistem oslonjen isključivo na helio i vetroelektrane može da funkcioniše samo ako ima rezervnu proizvodnju iz stabilnog sistema, dakle baterija, nuklearne elektrane ili gasnih elektrana.
Naravno da izgradnja dodatne infrastrukture utiče na cenu struje, pa se pokazalo neosnovanim struju dobijenu iz vetra ili sunca prikazivati kao jeftinu. Sa neophodnom izgradnjom rezervnih izvora je znatno skuplja čak i od struje iz klasičnih termoelektrana.
Značaj gasnih elektrana
Incident u Španiji nameće da se ponovo razmotri i pitanje gasnih elektrana.
Upravo su ovi pogoni najbrži i najbolji kao zamenski jer njihovo uključenje u rad traje najviše pola sata, ali se u Evropi ubrzano stavljaju van upotrebe u skladu sa evropskim trendom prekida uvoza gasa iz Rusije, dok je američki tečni gas, na koji se delom preorijentiše Evropska unija, preskup da bi se upotrebljavao za proizvodnju struje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
39
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
7
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
13
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
6
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
9
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
Komentari 7
Aleksej
Tihi
mamarjan
Ako saznanja nakon analize budu da je u odnosu na ranije nedostajao uređaj sa većim obrtnim momentom, takav uređaj se može dodati mreži (već sam viđao neka rešenja i mislim da se to radi). Ako je problem u osetljivosti kućnih elektrana, može se i to rešiti regulativom ili drugačijim pravilima.
Što se tiče cene struje, već plaćamo cenu zbog zagađenja životne sredine, i to se mora uračunati ako hoćemo realno da uporedimo opcije.
Tako da, nešto se mora promeniti, a da li smo krenuli u dobrom smeru, znaćemo uskoro.
Inače, po Vojvodini su neka sela bila bez struje po tri dana. A to nije bilo zbog ispada snabdevanja, već zbog nevremena, za čiji intenzitet je verovatno zaslužno zagađenje vazduha (i što su sva sela okićena banderama i kablovima umesto da iste ukopavamo).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar