Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Foto: 021.rs
Uostalom, u poljoprivrednom kalendaru naznačava se kao veljača. Kako su prethodne tri sezone bile rekordno tople, ovogodišnja zima, pogotovo februar, sa maksimalnom dnevnom temperaturom između dva i sedam stepeni Celzijusa u čak dvadeset dana i u tri dana ispod nule, podsetila nas je kako i na našim prostorima može biti hladno.
Visoka dnevna potrošnja
Mada stariji mogu primetiti da je sve to gotovo blago spram zima koje pamtimo iz sedme i osme decenije prošlog veka, a povremeno i kasnije, već i blago zahlađenje februara pokazalo je da nam preti veliki minus u snabdevanju električnom energijom iz domaćih izvora.
Tim više što smo već započeli neophodnu preorijentaciju na obnovljive izvore čiji su maksimalni kapaciteti u Srbiji bitno manji nego što su rezerve uglja na koji se tradicionalno oslanjamo.
Tokom februara smo po pravilu premašivali dnevnu potrošnju od 5.000, neretko i 5.500 megavata. Od toga cirka 2.000 je pristizalo od naših hidroelektrana, što je sasvim blizu njihovog zimskog maksimuma.
Naravno, osim u slučajevima kada su nivoi voda i zimi izuzetno visoki, a što se događa najviše dva, tri puta u pola veka. Iz gasnih elektrana je pristizalo oko 400 megavata, minimalno iz obnovljivih izvora, dok smo 3.000, povremeno i 3.500, megavata dobijali iz termoelektrana.
Dakle, već sada moramo računati na dnevni potrošnju od 6.000 megavata, no, kako usled prelaska na električna vozila sledi znatno uvećanje, nema spora da će potrošnja u narednih četvrt veka neprekidno rasti, a procene su da će se i udvostručiti.
Skromni baterijski kapaciteti
Uporedo se odvija, predviđa se i intenziviranje, prelazak na obnovljive izvore energije. U našem slučaju to su sunce i vetar. Srbija se, sa manjim kašnjenjem, priključila sveevropskom preobražaju proizvodnje struje, pa već ima nemali broj eolskih i solarnih postrojenja.
Međutim, u startu valja se i suočiti sa ograničavajućom preprekom kada je reč o maksimalnim kapacitetima ekološki poželjnih izvora energije. Godišnje Srbija ima oko 1.250 sunčanih i 2.500 sati sa vetrom, kada rade solarne, odnosno eolske elektrane.
Takođe, nemali broj dana ima i sunca i vetra, a kako Srbija godišnje ima 8.760 sati, jedva da mogu snabdevati trećinu vremena. Blizu dve trećine dana ovi izvori u Srbiji praktično nisu u funkciji, pa se potrošnja oslanja na takozvane rezervne kapacitete stalnih izvora.
Baterijski kapaciteti za skladištenje i potonje korišćenje obnovljive energije su neobično mali. Najavljena izgradnja solarnog parka kapaciteta 1.000 MV i baterijskih kapaciteta 200 MV znači da će se moći uskladištiti samo 200 MV električne energije, što je dovoljno da srpsku potrošnju zadovolji tek dva sata.
Najteže zimi
Najveći problemi se mogu očekivati zimi. Praktično, u tom periodu solarke ne rade, a i vetra ima manje nego, recimo, u jesenjim mesecima. Stoga planeri razvoja energetskog sistema u prvi plan ističu pitanje proizvodnje i snabdevanja strujom tokom januara i februara, naročito u predvečerje.
Pre svega zbog učestalih oscilacija cena struje, a što je posledica relativno velike proizvodnje iz obnovljivih izvora tokom dana, dok tokom noći solarke ne rade, a dešava se i da vetar ne duva. Tako smo ovog februara u Evropi nekoliko dana imali slučaj da je cena struje na berzi oko podneva negativna (kupac dobija novac za preuzimanje viška struje), dok u predvečerje nadmašuje i 800 evra za megavat. Poređenja radi, obično se kreće između 45 i 120 evra.
Za sada imamo sigurnih 2.000 MV iz hidrosektora i cirka 400 MV iz gasnih elektrana. Razliku dopunjuje struja iz termalki, ali je poznato da smo se obavezali da pređemo na ekološki prihvatljive izvore. Rezerve u hidrosektoru su male, na Drini, i većim delom zavise od dogovora sa BiH. "Bistrica" je predviđena da bude reverzibilna, slično postojećoj u Bajinoj Bašti, a i sličnog je kapaciteta, 650 MV.
Pročitaj još
Dani bez sunca i vetra
Druga mogućnost je da se, slično Nemačkoj i Danskoj, okrenemo gasu i gasnim elektranama. Međutim, sopstvenog gasa nemamo, a uvozni je relativno skup za proizvodnju struje, čak i kada ga iz Rusije nabavljamo po veoma povoljnoj ceni.
Takođe, bilo bi neophodno izgraditi veći broj skladišta gasa, što nije ni jednostavno, ni jeftino. Treća mogućnost je oslonac na struju proizvedenu u nuklearki, na šta se u Evropi najviše oslanja Francuska, ali i mnoge manje države poput Švedske, Češke, Rumunije, Litvanije. Izgradnja nuklearne elektrane je dug proces, između deset i petnaest godina.
Poseban problem su dani kada, najčešće zbog prirodnih uslova, kapaciteti pojedinih izvora naglo padaju. Neretko se dešava, naročito zimi, da iz naših hidroelektrana ne možemo dobiti više od 700 megavata, što zahteva postojanje dodatnih zamenskih kapaciteta. Tu su reverzibilne elektrane nezamenjive. Stoga se "Bistrica" i "Đerdap 3" u startu i planiraju kao reverzibilne.
Nebrojano mnogo solarki ne pomaže
Ovogodišnji februar, mada je tek naznačio kako zime mogu biti hladne, pokazao nam je da ćemo se već u relativno bliskoj budućnosti morati oslanjati na različite izvore energije. Prelazak na obnovljive izvore energije je neophodan, ali u srpskim uslovima solarke i eolke mogu samo ograničeno da pomognu. Čak i kada bismo ih izgradili nebrojano mnogo.
Druga pouka hladnjikavog februara je da će se Srbija još dugo morati oslanjati na termalke. Izgradnja drugih kapaciteta nije samo skuplja nego i posao čija realizacija zahteva znatno duže vreme.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
1
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
6
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
39
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
2
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
9
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
43
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
47
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
17
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
3
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
15
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Komentari 10
Fotinija
Paneli
Solarni paneli na krovovima, ima logike, s tim što treba imati u vidu njihov vek od 20-25 godina i reciklažu.
Solarni parkovi na plodnom zemljištu su veća šteta, nego korist. Slično važi i za vetroparkove
Struja
Mađarima su hteli da daju ne 6, nego 11 naših hidroelektrana. Sada se o tome ćuti.
Koja pamet? Da daju svoje hidroelektrane, a da uvoze struju.
Ako za "strane investitore" uvoze struju, neka oni tu struju i plate po odgovarajućim cenama. Pitanje je kako oni uopšte plaćaju i struju i ostale komunalije.
Inače, uglja ima dovoljno za više decenija. Uvozi se verovatno zbog loših planova i pre svega jer to tako nekom više odgovara.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar