Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Foto: 021.rs
Uostalom, u poljoprivrednom kalendaru naznačava se kao veljača. Kako su prethodne tri sezone bile rekordno tople, ovogodišnja zima, pogotovo februar, sa maksimalnom dnevnom temperaturom između dva i sedam stepeni Celzijusa u čak dvadeset dana i u tri dana ispod nule, podsetila nas je kako i na našim prostorima može biti hladno.
Visoka dnevna potrošnja
Mada stariji mogu primetiti da je sve to gotovo blago spram zima koje pamtimo iz sedme i osme decenije prošlog veka, a povremeno i kasnije, već i blago zahlađenje februara pokazalo je da nam preti veliki minus u snabdevanju električnom energijom iz domaćih izvora.
Tim više što smo već započeli neophodnu preorijentaciju na obnovljive izvore čiji su maksimalni kapaciteti u Srbiji bitno manji nego što su rezerve uglja na koji se tradicionalno oslanjamo.
Tokom februara smo po pravilu premašivali dnevnu potrošnju od 5.000, neretko i 5.500 megavata. Od toga cirka 2.000 je pristizalo od naših hidroelektrana, što je sasvim blizu njihovog zimskog maksimuma.
Naravno, osim u slučajevima kada su nivoi voda i zimi izuzetno visoki, a što se događa najviše dva, tri puta u pola veka. Iz gasnih elektrana je pristizalo oko 400 megavata, minimalno iz obnovljivih izvora, dok smo 3.000, povremeno i 3.500, megavata dobijali iz termoelektrana.
Dakle, već sada moramo računati na dnevni potrošnju od 6.000 megavata, no, kako usled prelaska na električna vozila sledi znatno uvećanje, nema spora da će potrošnja u narednih četvrt veka neprekidno rasti, a procene su da će se i udvostručiti.
Skromni baterijski kapaciteti
Uporedo se odvija, predviđa se i intenziviranje, prelazak na obnovljive izvore energije. U našem slučaju to su sunce i vetar. Srbija se, sa manjim kašnjenjem, priključila sveevropskom preobražaju proizvodnje struje, pa već ima nemali broj eolskih i solarnih postrojenja.
Međutim, u startu valja se i suočiti sa ograničavajućom preprekom kada je reč o maksimalnim kapacitetima ekološki poželjnih izvora energije. Godišnje Srbija ima oko 1.250 sunčanih i 2.500 sati sa vetrom, kada rade solarne, odnosno eolske elektrane.
Takođe, nemali broj dana ima i sunca i vetra, a kako Srbija godišnje ima 8.760 sati, jedva da mogu snabdevati trećinu vremena. Blizu dve trećine dana ovi izvori u Srbiji praktično nisu u funkciji, pa se potrošnja oslanja na takozvane rezervne kapacitete stalnih izvora.
Baterijski kapaciteti za skladištenje i potonje korišćenje obnovljive energije su neobično mali. Najavljena izgradnja solarnog parka kapaciteta 1.000 MV i baterijskih kapaciteta 200 MV znači da će se moći uskladištiti samo 200 MV električne energije, što je dovoljno da srpsku potrošnju zadovolji tek dva sata.
Najteže zimi
Najveći problemi se mogu očekivati zimi. Praktično, u tom periodu solarke ne rade, a i vetra ima manje nego, recimo, u jesenjim mesecima. Stoga planeri razvoja energetskog sistema u prvi plan ističu pitanje proizvodnje i snabdevanja strujom tokom januara i februara, naročito u predvečerje.
Pre svega zbog učestalih oscilacija cena struje, a što je posledica relativno velike proizvodnje iz obnovljivih izvora tokom dana, dok tokom noći solarke ne rade, a dešava se i da vetar ne duva. Tako smo ovog februara u Evropi nekoliko dana imali slučaj da je cena struje na berzi oko podneva negativna (kupac dobija novac za preuzimanje viška struje), dok u predvečerje nadmašuje i 800 evra za megavat. Poređenja radi, obično se kreće između 45 i 120 evra.
Za sada imamo sigurnih 2.000 MV iz hidrosektora i cirka 400 MV iz gasnih elektrana. Razliku dopunjuje struja iz termalki, ali je poznato da smo se obavezali da pređemo na ekološki prihvatljive izvore. Rezerve u hidrosektoru su male, na Drini, i većim delom zavise od dogovora sa BiH. "Bistrica" je predviđena da bude reverzibilna, slično postojećoj u Bajinoj Bašti, a i sličnog je kapaciteta, 650 MV.
Pročitaj još
Dani bez sunca i vetra
Druga mogućnost je da se, slično Nemačkoj i Danskoj, okrenemo gasu i gasnim elektranama. Međutim, sopstvenog gasa nemamo, a uvozni je relativno skup za proizvodnju struje, čak i kada ga iz Rusije nabavljamo po veoma povoljnoj ceni.
Takođe, bilo bi neophodno izgraditi veći broj skladišta gasa, što nije ni jednostavno, ni jeftino. Treća mogućnost je oslonac na struju proizvedenu u nuklearki, na šta se u Evropi najviše oslanja Francuska, ali i mnoge manje države poput Švedske, Češke, Rumunije, Litvanije. Izgradnja nuklearne elektrane je dug proces, između deset i petnaest godina.
Poseban problem su dani kada, najčešće zbog prirodnih uslova, kapaciteti pojedinih izvora naglo padaju. Neretko se dešava, naročito zimi, da iz naših hidroelektrana ne možemo dobiti više od 700 megavata, što zahteva postojanje dodatnih zamenskih kapaciteta. Tu su reverzibilne elektrane nezamenjive. Stoga se "Bistrica" i "Đerdap 3" u startu i planiraju kao reverzibilne.
Nebrojano mnogo solarki ne pomaže
Ovogodišnji februar, mada je tek naznačio kako zime mogu biti hladne, pokazao nam je da ćemo se već u relativno bliskoj budućnosti morati oslanjati na različite izvore energije. Prelazak na obnovljive izvore energije je neophodan, ali u srpskim uslovima solarke i eolke mogu samo ograničeno da pomognu. Čak i kada bismo ih izgradili nebrojano mnogo.
Druga pouka hladnjikavog februara je da će se Srbija još dugo morati oslanjati na termalke. Izgradnja drugih kapaciteta nije samo skuplja nego i posao čija realizacija zahteva znatno duže vreme.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Višestruko uvećani troškovi pruge do Nacionalnog stadiona: "Neko svakom građaninu iz džepa izvukao pet evra"
20.10.2026.•
15
Izgradnja pruge od Zemun Polja do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu mogla bi da košta najmanje 450 miliona evra, iako je prvobitna procenjena vrednost projekta iznosila 188,1 milion evra.
Ilon Mask najavio da će svakom detetu u Americi pokloniti po jednu akciju SpaceX-a
20.10.2026.•
2
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask najavio je da će sledeće godine svakom detetu u Sjedinjenim Američkim Državama pokloniti po jednu svoju akciju te kompanije.
Bečki institut: Ekonomija Srbije pod Vučićem daleko od čuda
19.10.2026.•
30
Godine vlasti Srpske napredne stranke (SNS) nisu bez ekonomskih dostignuća, ali je ukupan rezultat daleko od čuda kakvim vlada voli da ga predstavlja.
Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže
18.10.2026.•
3
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
"Global Finance" nagradio Jorgovanku Tabaković jednom od najviših ocena za guvernere
17.10.2026.•
34
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Objavljene nove cene goriva
16.10.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Besparica u agraru donela nove finansijere - organizatore proizvodnje
16.10.2026.•
1
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje u inostranstvu do aprila 2027.
15.10.2026.•
1
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Iako je poslovanje uspešno: Netfliks otpušta 1.000 ljudi
15.10.2026.•
4
Američka kompanija Netfliks otpustiće oko 1.000 zaposlenih, što predstavlja približno šest odsto njene radne snage, uglavnom u sektorima razvoja proizvoda, tehnologije, ljudskih resursa i pravnih poslova.
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
11
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
11
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
11
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Komentari 10
Fotinija
Paneli
Solarni paneli na krovovima, ima logike, s tim što treba imati u vidu njihov vek od 20-25 godina i reciklažu.
Solarni parkovi na plodnom zemljištu su veća šteta, nego korist. Slično važi i za vetroparkove
Struja
Mađarima su hteli da daju ne 6, nego 11 naših hidroelektrana. Sada se o tome ćuti.
Koja pamet? Da daju svoje hidroelektrane, a da uvoze struju.
Ako za "strane investitore" uvoze struju, neka oni tu struju i plate po odgovarajućim cenama. Pitanje je kako oni uopšte plaćaju i struju i ostale komunalije.
Inače, uglja ima dovoljno za više decenija. Uvozi se verovatno zbog loših planova i pre svega jer to tako nekom više odgovara.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar