Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Foto: 021.rs
Uostalom, u poljoprivrednom kalendaru naznačava se kao veljača. Kako su prethodne tri sezone bile rekordno tople, ovogodišnja zima, pogotovo februar, sa maksimalnom dnevnom temperaturom između dva i sedam stepeni Celzijusa u čak dvadeset dana i u tri dana ispod nule, podsetila nas je kako i na našim prostorima može biti hladno.
Visoka dnevna potrošnja
Mada stariji mogu primetiti da je sve to gotovo blago spram zima koje pamtimo iz sedme i osme decenije prošlog veka, a povremeno i kasnije, već i blago zahlađenje februara pokazalo je da nam preti veliki minus u snabdevanju električnom energijom iz domaćih izvora.
Tim više što smo već započeli neophodnu preorijentaciju na obnovljive izvore čiji su maksimalni kapaciteti u Srbiji bitno manji nego što su rezerve uglja na koji se tradicionalno oslanjamo.
Tokom februara smo po pravilu premašivali dnevnu potrošnju od 5.000, neretko i 5.500 megavata. Od toga cirka 2.000 je pristizalo od naših hidroelektrana, što je sasvim blizu njihovog zimskog maksimuma.
Naravno, osim u slučajevima kada su nivoi voda i zimi izuzetno visoki, a što se događa najviše dva, tri puta u pola veka. Iz gasnih elektrana je pristizalo oko 400 megavata, minimalno iz obnovljivih izvora, dok smo 3.000, povremeno i 3.500, megavata dobijali iz termoelektrana.
Dakle, već sada moramo računati na dnevni potrošnju od 6.000 megavata, no, kako usled prelaska na električna vozila sledi znatno uvećanje, nema spora da će potrošnja u narednih četvrt veka neprekidno rasti, a procene su da će se i udvostručiti.
Skromni baterijski kapaciteti
Uporedo se odvija, predviđa se i intenziviranje, prelazak na obnovljive izvore energije. U našem slučaju to su sunce i vetar. Srbija se, sa manjim kašnjenjem, priključila sveevropskom preobražaju proizvodnje struje, pa već ima nemali broj eolskih i solarnih postrojenja.
Međutim, u startu valja se i suočiti sa ograničavajućom preprekom kada je reč o maksimalnim kapacitetima ekološki poželjnih izvora energije. Godišnje Srbija ima oko 1.250 sunčanih i 2.500 sati sa vetrom, kada rade solarne, odnosno eolske elektrane.
Takođe, nemali broj dana ima i sunca i vetra, a kako Srbija godišnje ima 8.760 sati, jedva da mogu snabdevati trećinu vremena. Blizu dve trećine dana ovi izvori u Srbiji praktično nisu u funkciji, pa se potrošnja oslanja na takozvane rezervne kapacitete stalnih izvora.
Baterijski kapaciteti za skladištenje i potonje korišćenje obnovljive energije su neobično mali. Najavljena izgradnja solarnog parka kapaciteta 1.000 MV i baterijskih kapaciteta 200 MV znači da će se moći uskladištiti samo 200 MV električne energije, što je dovoljno da srpsku potrošnju zadovolji tek dva sata.
Najteže zimi
Najveći problemi se mogu očekivati zimi. Praktično, u tom periodu solarke ne rade, a i vetra ima manje nego, recimo, u jesenjim mesecima. Stoga planeri razvoja energetskog sistema u prvi plan ističu pitanje proizvodnje i snabdevanja strujom tokom januara i februara, naročito u predvečerje.
Pre svega zbog učestalih oscilacija cena struje, a što je posledica relativno velike proizvodnje iz obnovljivih izvora tokom dana, dok tokom noći solarke ne rade, a dešava se i da vetar ne duva. Tako smo ovog februara u Evropi nekoliko dana imali slučaj da je cena struje na berzi oko podneva negativna (kupac dobija novac za preuzimanje viška struje), dok u predvečerje nadmašuje i 800 evra za megavat. Poređenja radi, obično se kreće između 45 i 120 evra.
Za sada imamo sigurnih 2.000 MV iz hidrosektora i cirka 400 MV iz gasnih elektrana. Razliku dopunjuje struja iz termalki, ali je poznato da smo se obavezali da pređemo na ekološki prihvatljive izvore. Rezerve u hidrosektoru su male, na Drini, i većim delom zavise od dogovora sa BiH. "Bistrica" je predviđena da bude reverzibilna, slično postojećoj u Bajinoj Bašti, a i sličnog je kapaciteta, 650 MV.
Pročitaj još
Dani bez sunca i vetra
Druga mogućnost je da se, slično Nemačkoj i Danskoj, okrenemo gasu i gasnim elektranama. Međutim, sopstvenog gasa nemamo, a uvozni je relativno skup za proizvodnju struje, čak i kada ga iz Rusije nabavljamo po veoma povoljnoj ceni.
Takođe, bilo bi neophodno izgraditi veći broj skladišta gasa, što nije ni jednostavno, ni jeftino. Treća mogućnost je oslonac na struju proizvedenu u nuklearki, na šta se u Evropi najviše oslanja Francuska, ali i mnoge manje države poput Švedske, Češke, Rumunije, Litvanije. Izgradnja nuklearne elektrane je dug proces, između deset i petnaest godina.
Poseban problem su dani kada, najčešće zbog prirodnih uslova, kapaciteti pojedinih izvora naglo padaju. Neretko se dešava, naročito zimi, da iz naših hidroelektrana ne možemo dobiti više od 700 megavata, što zahteva postojanje dodatnih zamenskih kapaciteta. Tu su reverzibilne elektrane nezamenjive. Stoga se "Bistrica" i "Đerdap 3" u startu i planiraju kao reverzibilne.
Nebrojano mnogo solarki ne pomaže
Ovogodišnji februar, mada je tek naznačio kako zime mogu biti hladne, pokazao nam je da ćemo se već u relativno bliskoj budućnosti morati oslanjati na različite izvore energije. Prelazak na obnovljive izvore energije je neophodan, ali u srpskim uslovima solarke i eolke mogu samo ograničeno da pomognu. Čak i kada bismo ih izgradili nebrojano mnogo.
Druga pouka hladnjikavog februara je da će se Srbija još dugo morati oslanjati na termalke. Izgradnja drugih kapaciteta nije samo skuplja nego i posao čija realizacija zahteva znatno duže vreme.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
10
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
1
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
15
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
1
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 10
Fotinija
Paneli
Solarni paneli na krovovima, ima logike, s tim što treba imati u vidu njihov vek od 20-25 godina i reciklažu.
Solarni parkovi na plodnom zemljištu su veća šteta, nego korist. Slično važi i za vetroparkove
Struja
Mađarima su hteli da daju ne 6, nego 11 naših hidroelektrana. Sada se o tome ćuti.
Koja pamet? Da daju svoje hidroelektrane, a da uvoze struju.
Ako za "strane investitore" uvoze struju, neka oni tu struju i plate po odgovarajućim cenama. Pitanje je kako oni uopšte plaćaju i struju i ostale komunalije.
Inače, uglja ima dovoljno za više decenija. Uvozi se verovatno zbog loših planova i pre svega jer to tako nekom više odgovara.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar