Šta ćemo sa strujom u budućnosti - a i sada?
Napokon smo se malo smrzavali tokom drugog zimskog meseca i vratili u vremena kada je tokom februara i sneg, koga ni ovog puta nije bilo, i te kako padao.
Foto: 021.rs
Uostalom, u poljoprivrednom kalendaru naznačava se kao veljača. Kako su prethodne tri sezone bile rekordno tople, ovogodišnja zima, pogotovo februar, sa maksimalnom dnevnom temperaturom između dva i sedam stepeni Celzijusa u čak dvadeset dana i u tri dana ispod nule, podsetila nas je kako i na našim prostorima može biti hladno.
Visoka dnevna potrošnja
Mada stariji mogu primetiti da je sve to gotovo blago spram zima koje pamtimo iz sedme i osme decenije prošlog veka, a povremeno i kasnije, već i blago zahlađenje februara pokazalo je da nam preti veliki minus u snabdevanju električnom energijom iz domaćih izvora.
Tim više što smo već započeli neophodnu preorijentaciju na obnovljive izvore čiji su maksimalni kapaciteti u Srbiji bitno manji nego što su rezerve uglja na koji se tradicionalno oslanjamo.
Tokom februara smo po pravilu premašivali dnevnu potrošnju od 5.000, neretko i 5.500 megavata. Od toga cirka 2.000 je pristizalo od naših hidroelektrana, što je sasvim blizu njihovog zimskog maksimuma.
Naravno, osim u slučajevima kada su nivoi voda i zimi izuzetno visoki, a što se događa najviše dva, tri puta u pola veka. Iz gasnih elektrana je pristizalo oko 400 megavata, minimalno iz obnovljivih izvora, dok smo 3.000, povremeno i 3.500, megavata dobijali iz termoelektrana.
Dakle, već sada moramo računati na dnevni potrošnju od 6.000 megavata, no, kako usled prelaska na električna vozila sledi znatno uvećanje, nema spora da će potrošnja u narednih četvrt veka neprekidno rasti, a procene su da će se i udvostručiti.
Skromni baterijski kapaciteti
Uporedo se odvija, predviđa se i intenziviranje, prelazak na obnovljive izvore energije. U našem slučaju to su sunce i vetar. Srbija se, sa manjim kašnjenjem, priključila sveevropskom preobražaju proizvodnje struje, pa već ima nemali broj eolskih i solarnih postrojenja.
Međutim, u startu valja se i suočiti sa ograničavajućom preprekom kada je reč o maksimalnim kapacitetima ekološki poželjnih izvora energije. Godišnje Srbija ima oko 1.250 sunčanih i 2.500 sati sa vetrom, kada rade solarne, odnosno eolske elektrane.
Takođe, nemali broj dana ima i sunca i vetra, a kako Srbija godišnje ima 8.760 sati, jedva da mogu snabdevati trećinu vremena. Blizu dve trećine dana ovi izvori u Srbiji praktično nisu u funkciji, pa se potrošnja oslanja na takozvane rezervne kapacitete stalnih izvora.
Baterijski kapaciteti za skladištenje i potonje korišćenje obnovljive energije su neobično mali. Najavljena izgradnja solarnog parka kapaciteta 1.000 MV i baterijskih kapaciteta 200 MV znači da će se moći uskladištiti samo 200 MV električne energije, što je dovoljno da srpsku potrošnju zadovolji tek dva sata.
Najteže zimi
Najveći problemi se mogu očekivati zimi. Praktično, u tom periodu solarke ne rade, a i vetra ima manje nego, recimo, u jesenjim mesecima. Stoga planeri razvoja energetskog sistema u prvi plan ističu pitanje proizvodnje i snabdevanja strujom tokom januara i februara, naročito u predvečerje.
Pre svega zbog učestalih oscilacija cena struje, a što je posledica relativno velike proizvodnje iz obnovljivih izvora tokom dana, dok tokom noći solarke ne rade, a dešava se i da vetar ne duva. Tako smo ovog februara u Evropi nekoliko dana imali slučaj da je cena struje na berzi oko podneva negativna (kupac dobija novac za preuzimanje viška struje), dok u predvečerje nadmašuje i 800 evra za megavat. Poređenja radi, obično se kreće između 45 i 120 evra.
Za sada imamo sigurnih 2.000 MV iz hidrosektora i cirka 400 MV iz gasnih elektrana. Razliku dopunjuje struja iz termalki, ali je poznato da smo se obavezali da pređemo na ekološki prihvatljive izvore. Rezerve u hidrosektoru su male, na Drini, i većim delom zavise od dogovora sa BiH. "Bistrica" je predviđena da bude reverzibilna, slično postojećoj u Bajinoj Bašti, a i sličnog je kapaciteta, 650 MV.
Pročitaj još
Dani bez sunca i vetra
Druga mogućnost je da se, slično Nemačkoj i Danskoj, okrenemo gasu i gasnim elektranama. Međutim, sopstvenog gasa nemamo, a uvozni je relativno skup za proizvodnju struje, čak i kada ga iz Rusije nabavljamo po veoma povoljnoj ceni.
Takođe, bilo bi neophodno izgraditi veći broj skladišta gasa, što nije ni jednostavno, ni jeftino. Treća mogućnost je oslonac na struju proizvedenu u nuklearki, na šta se u Evropi najviše oslanja Francuska, ali i mnoge manje države poput Švedske, Češke, Rumunije, Litvanije. Izgradnja nuklearne elektrane je dug proces, između deset i petnaest godina.
Poseban problem su dani kada, najčešće zbog prirodnih uslova, kapaciteti pojedinih izvora naglo padaju. Neretko se dešava, naročito zimi, da iz naših hidroelektrana ne možemo dobiti više od 700 megavata, što zahteva postojanje dodatnih zamenskih kapaciteta. Tu su reverzibilne elektrane nezamenjive. Stoga se "Bistrica" i "Đerdap 3" u startu i planiraju kao reverzibilne.
Nebrojano mnogo solarki ne pomaže
Ovogodišnji februar, mada je tek naznačio kako zime mogu biti hladne, pokazao nam je da ćemo se već u relativno bliskoj budućnosti morati oslanjati na različite izvore energije. Prelazak na obnovljive izvore energije je neophodan, ali u srpskim uslovima solarke i eolke mogu samo ograničeno da pomognu. Čak i kada bismo ih izgradili nebrojano mnogo.
Druga pouka hladnjikavog februara je da će se Srbija još dugo morati oslanjati na termalke. Izgradnja drugih kapaciteta nije samo skuplja nego i posao čija realizacija zahteva znatno duže vreme.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
0
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
6
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
21
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
48
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
4
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
5
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
5
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
Komentari 10
Fotinija
Paneli
Solarni paneli na krovovima, ima logike, s tim što treba imati u vidu njihov vek od 20-25 godina i reciklažu.
Solarni parkovi na plodnom zemljištu su veća šteta, nego korist. Slično važi i za vetroparkove
Struja
Mađarima su hteli da daju ne 6, nego 11 naših hidroelektrana. Sada se o tome ćuti.
Koja pamet? Da daju svoje hidroelektrane, a da uvoze struju.
Ako za "strane investitore" uvoze struju, neka oni tu struju i plate po odgovarajućim cenama. Pitanje je kako oni uopšte plaćaju i struju i ostale komunalije.
Inače, uglja ima dovoljno za više decenija. Uvozi se verovatno zbog loših planova i pre svega jer to tako nekom više odgovara.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar