Bečki institut: Opada obim stranih investicija u istočnu i jugoistočnu Evropu
Obim direktnih stranih investicija bio je prošle godine u zemljama istočne i jugoistočne Evrope manji nego proteklih nekoliko godina iako je bilo izuzetaka među koje spadaju i zemlje Zapadnog Balkana.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To pokazuje analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
U odnosu na 2023. godinu direktne strane investicije su prošle godine u širem regionu opale za približno četvrtinu, sa oko 100 milijardi na malo više od 75 milijardi.
Ekonomistkinja WiiW i autorka izveštaja Olga Pinđuk ocenila je da su trendovi u širem regionu velikim delom posledica krize nemačke industrije i neizvesnosti oko politike američkog predsednika Donalda Trampa.
Istovremeno se ocenjuje da je u zemljama regiona došlo do strukturnih promena i da u njima dosadašnji model ulaganja u proizvodnju kao pridruženu radionicu zapadnih kompanija polako gubi na značaju kao motor privrednog rasta.
Kada je reč o investicijama, sa minusom od 24 odsto situacija je prošle godine bila loša i za članice Evropske unije u regionu.
Posebno je pogođena bila Poljska (minus 48 odsto), a minus od 15 odsto zabeležila je i Rumunija. U Ukrajini pad investicija je iznosio 26 odsto, ali se to može i objasniti i vanrednom situacijom zbog ruske agresije.
Pročitaj još
Države Zapadnog Balkana zabeležile su plus od 17,4 odsto, predvođene Srbijom i Severnom Makedonijom, a i Turska je imala 5,5 odsto više direktnih stranih investicija nego 2023. godine.
Pozitivni izuzeci su i Češka (plus 7,9 odsto), Hrvatska (plus 38,7 odsto), Mađarska (plus 5,1 odsto), Litvanija (plus 28,8 odsto) i Slovačka, u kojoj je obim stranih direktnih ulaganja bio oko deset puta veći nego u godini koja je prethodila.
Rast u tim zemljama može se, međutim, objasniti i pojedinačnim velikim projektima koji izvitoperuju statistiku. Primer za to su, kako navodi WiiW, ulaganja kineskih firmi u proizvodnju električnih automobila i e-baterija u Slovačkoj i Mađarskoj.
WiiW piše da, bez obzira na te izuzetke, ukupan trend pada stranih ulaganja ostaje nepromenjen.
Naime, novi podaci o stranim grinfild investicijama pokazuju da se situacija i ove godine dodatno pogoršala. To se odnosi kako na broj najavljenih novih projekata, koji se u odnosu na prvi kvartal prošle godine smanjio za 26 odsto, tako i na obećani kapital, čiji je iznos manji čak 55 odsto u odnosu na isto tromesečje prošle godine.
Trend u oblasti ugovorenih projekata i najavljenog kapitala iz prvih meseci ove godine, prema analizi WiiW, odnosi se na sve države Srednje, Istočne i Jugoistočne Evrope, uz nekoliko svetlih tačaka među koje spadaju Albanija, Kosovo, Ukrajina, Letonija i još neke.
Nemačke i austrijske firme, koje tradicionalni najviše ulažu u region su kad je reč o novim ulaganjima "stisle kočnicu". U prvom redu se to odnosi na Nemačku koja je u periodu od drugog kvartala 2024. pa do prvog kvartala ove godine obećala ulaganja od 5,4 milijardi evra, a u istom periodu od 2023. do 2024. gotovo dvostruko više - 10,6 milijardi. Broj najavljenih nemačkih grinfild projekata je pao za 21 odsto sa 257, na 203.
Krajnje oprezni su i investitori iz Austrije, čija su se ulaganja od 2023. godine jedva promenila i ostaju na oko 1,4 milijarde evra, piše WiiW.
Kina je, iako je kao i Nemačka gotovo prepolovila ulaganja, sa obećane 11,2 milijarde evra ostala najveći investitor u zemlje Srednje, Istočne i Jugoistočne Evrope. Međutim, udeo Kine u ukupnim postojećim direktnim stranim investicijama iznosi svega 1 odsto, dok 70 odsto otpada na EU.
WiiW ocenjuje i da u ekonomskom smislu u celom regionu opada značaj stranih direktnih investicija za privredni rast, "što ukazuje na strukturne promene u zemljama koje su bile poznate po velikim direktnim stranim ulaganjima u proizvodni sektor, pre svega automobilsku industriju".
Dosadašnji model "produžene proizvodne trake" zapadnih koncerna, prema oceni WiiW, dugoročno neće biti dovoljan za održanje i uvećanje blagostanja u zemljama regiona. WiiW zato predlaže investitorima da više ulažu u obrazovanje, istraživanje, razvoj i u promišljenu, individualizovanu industrijsku politiku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
3
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
1
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
2
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
10
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
43
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Nvidia postala prva kompanija koja vredi pet biliona dolara
30.10.2025.•
0
Kompanija Nvidia postala je prva u istoriji sa berzanskom vrednošću većom od pet biliona dolara.
Vučić: Postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ne znam da li će Amerikanci to prihvatiti
30.10.2025.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ali da nije siguran da li će Amerikanci to prihvatiti ili ne.
Počinje izrada zakona o kritičnim sirovinama kojim se Srbija usklađuje sa EU
29.10.2025.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je započeta izrada Nacrta novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji će zameniti aktuelni zakon iz 2015. godine.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar