NBS se zadužila tri milijarde evra na repo tržištu po izuzetno visokim kamatama
Narodna banka Srbije se na 27. aukciji hartija od vrednosti prodajom blagajničkih zapisa zadužila 360 milijardi dinara (3,07 milijardi evra) na repo tržištu.
Foto: Pixabay
Kako se navodi u saopštenju NBS, banka je obavila reverznu repo transakciju - prodaju hartija od vrednosti sa njihovim ponovnim otkupom posle utvrđenog perioda - u ovom slučaju od nedelju dana. Aukcija podrazumeva višestruko varijabilnu kamatnu stopu, dok je maksimalna kamatna stopa 5,75 odsto. Za datum reotkupa stoji da je sedam dana od dana održavanja aukcije, odnosno 16. jula 2025. godine.
Zašto povlačiti likvidnost od banaka u ovom trenutku kada su kamate visoke, a najavljeno uvećanje bruto domaćeg proizvoda se oslanja na potrošnju, kako javnu, tako i privatnu? Otkud odjednom viška tri milijarde evra na tržištu Srbije i da li je to zbog uporne inflacije koja muči Srbiju unazad više godina? U maju rast cena je bio na 3,8 odsto, prema podacima RZS. NBS je danas ostavila referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, a na istom nivou je drži od septembra prošle godine.
"Ako je to tako kratak vremenski period za reotkup, svaki igrač može da spekuliše šta će oni tu da rade. Bankari trljaju ruke, jer će zaraditi. Dakle oni hoće da istisnu tu likvidnost za kratak vremenski period. Za tako kratak vremenski interval zašto se povlači tako velika suma iz likvidnosti bankarske industrije? Otkud tolika suma odjedanput", pita se profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, prenosi Nova ekonomija.
Svakako je čudno da sve i da postoji višak likvidnosti na tržištu za samo sedam dana uspete da povlačenjem tih sredstava utičete na inflaciju.
Pročitaj još
Finansijski konsultant Vladimir Vasić objašnjava za Novu ekonomiju da iako ova cifra može delovati kao novo zaduživanje, važno je razumeti da blagajnički zapisi NBS nisu dug države, već instrument monetarne politike. Blagajnički zapisi koje emituje centralna banka služe kao sredstvo za povlačenje viška novca (likvidnosti) iz bankarskog sistema, održavanje kontrole nad inflacijom i stabilizaciju kamatnih stopa na tržištu novca.
"Inflatorni pritisak može da bude razlog. Kao da praktično postoji višak likvidnosti na tržištu pa se on sada povlači. Ja ne vidim da postoji, ali možda sada hoće da obore ovu inflaciju, jer je prilično visoka. Dva puta je veća nego u Evropskoj uniji. Paradoksalno, iako je dinarski novac skup (zbog visoke referentne stope), u sistemu i dalje postoji višak likvidnosti. Glavni razlozi za to su povećana državna potrošnja, posebno kroz rast plata i penzija, devizne intervencije NBS - kupovinom stranih valuta, centralna banka ubacuje dinare u sistem, kao i spora transmisija monetarne politike, jer banke i dalje imaju prostora za plasman sredstava", kaže Vasić i dodaje da bi u takvim uslovima, bez sterilizacije, odnosno povlačenja viška novca, inflacija mogla ponovo da ojača, a vrednost dinara da oslabi.
U praksi, banke višak dinara ulažu u ove zapise, čime se novac privremeno "zaključava" van opticaja, što pomaže centralnoj banci da zadrži inflaciju pod kontrolom.
"Emitovanje blagajničkih zapisa u vrednosti od 360 milijardi dinara je jasan signal da NBS želi da zadrži monetarnu disciplinu, da reaguje na prekomernu likvidnost i da spreči potencijalni povratak inflacije. Ujedno, ovo je i upozorenje da kamate u Srbiji neće brzo padati, i da će krediti, kako za građane tako i za privredu, još neko vreme ostati skupi", objašnjava Vasić.
Đukić je mišljenja da se inflacija ne leči preko upravljanja likvidnošću bankarske industrije na super kratak rok.
"Inflacija se jedino može rešiti sistematskim sagledavanjem uzročnika na strani tražnje, dakle postupnim, a ne naglim smanjenjem količine novca i da je centralna banka vezana za to da drži na višim nivoima ključnu kamatnu stopu, a ukoliko je alarmantno stanje da je poveća", objašnjava Đukić.
Ono što je moguće je da će NBS i u budućnosti na aukcijama hartija od vrednosti, a koje se odvijaju jednom nedeljno prema kalendaru na njihovoj internet strani, delovati preko prodaje blagajničkih zapisa.
U celoj ovoj situaciji najbolje su prošle banke. Prema izvoru Nove ekonomije iz ovog sektora ponude od strane banaka su išle do 442 milijarde dinara, sa kamatama koje su se kretale od 4,51 odsto najviša, a prosečna na 4,50 odsto. Svih 360 milijardi dinara blagajničkih zapisa je centralna banka u Beogradu i prodala na jučerašnjoj aukciji.
"Ako se suptilno upravlja sa likvidnošću bankarske industrije, onda nije poželjno da se na plitkom tržištu izlazi sa ogromnim iznosima jer je neprimereno dubini tržišta novca. Bankama je savršeno - blagajnički zapisi NBS, bezrizične hartije od vrednosti, teče kamata, ma milina...Ne govorim pežorativno, nego izistinski", kaže Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
0
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
1
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
36
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
5
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
MMF traži reformu blok tarifa: Nova pravila za plaćanje struje već ove godine
16.06.2026.•
72
Poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa Međunarodnim monetarnom fondom (MMF) snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" na 1.200 kilovata mesečno.
U aprilu izdato više od 2.400 građevinskih dozvola
15.06.2026.•
2
U Srbiji je u aprilu ove godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
BBC naredne sedmice ukida stotine radnih mesta
15.06.2026.•
2
Britanski javni servis BBC će naredne sedmice objaviti ukidanje više stotina radnih mesta u informativnom sektoru, što je prvi korak radikalnog smanjenja broja zaposlenih radi smanjenja rashoda, piše Fajnenšel tajms.
MMF: Rizici za fiskalnu stabilnost Srbije - energetski šokovi, Putevi Srbije, Grad Beograd
15.06.2026.•
2
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je objavio da, iako ekonomija Srbije pokazuje otpornost, postoje rizici koji bi mogli ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje.
Donet pravilnik o osnovnim elementima ugovora između proizvođača i otkupljivača mleka
15.06.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka.
Raspisan javni poziv za podsticaje u pčelarstvu
15.06.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2026. godinu.
Promet u industriji u aprilu oko 16 odsto veći u odnosu na prošlu godinu
15.06.2026.•
2
Promet u industriji u Srbiji u aprilu ove godine veći je 15,8 odsto u odnosu na april prošle godine.
Odluka o smanjenju akciza na gorivo produžena do 21. juna
15.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, do 21. juna, piše list "Danas".
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
5
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
11
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Komentari 9
nastavnik
Primus
MilanChe
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar