NBS se zadužila tri milijarde evra na repo tržištu po izuzetno visokim kamatama
Narodna banka Srbije se na 27. aukciji hartija od vrednosti prodajom blagajničkih zapisa zadužila 360 milijardi dinara (3,07 milijardi evra) na repo tržištu.
Foto: Pixabay
Kako se navodi u saopštenju NBS, banka je obavila reverznu repo transakciju - prodaju hartija od vrednosti sa njihovim ponovnim otkupom posle utvrđenog perioda - u ovom slučaju od nedelju dana. Aukcija podrazumeva višestruko varijabilnu kamatnu stopu, dok je maksimalna kamatna stopa 5,75 odsto. Za datum reotkupa stoji da je sedam dana od dana održavanja aukcije, odnosno 16. jula 2025. godine.
Zašto povlačiti likvidnost od banaka u ovom trenutku kada su kamate visoke, a najavljeno uvećanje bruto domaćeg proizvoda se oslanja na potrošnju, kako javnu, tako i privatnu? Otkud odjednom viška tri milijarde evra na tržištu Srbije i da li je to zbog uporne inflacije koja muči Srbiju unazad više godina? U maju rast cena je bio na 3,8 odsto, prema podacima RZS. NBS je danas ostavila referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, a na istom nivou je drži od septembra prošle godine.
"Ako je to tako kratak vremenski period za reotkup, svaki igrač može da spekuliše šta će oni tu da rade. Bankari trljaju ruke, jer će zaraditi. Dakle oni hoće da istisnu tu likvidnost za kratak vremenski period. Za tako kratak vremenski interval zašto se povlači tako velika suma iz likvidnosti bankarske industrije? Otkud tolika suma odjedanput", pita se profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, prenosi Nova ekonomija.
Svakako je čudno da sve i da postoji višak likvidnosti na tržištu za samo sedam dana uspete da povlačenjem tih sredstava utičete na inflaciju.
Pročitaj još
Finansijski konsultant Vladimir Vasić objašnjava za Novu ekonomiju da iako ova cifra može delovati kao novo zaduživanje, važno je razumeti da blagajnički zapisi NBS nisu dug države, već instrument monetarne politike. Blagajnički zapisi koje emituje centralna banka služe kao sredstvo za povlačenje viška novca (likvidnosti) iz bankarskog sistema, održavanje kontrole nad inflacijom i stabilizaciju kamatnih stopa na tržištu novca.
"Inflatorni pritisak može da bude razlog. Kao da praktično postoji višak likvidnosti na tržištu pa se on sada povlači. Ja ne vidim da postoji, ali možda sada hoće da obore ovu inflaciju, jer je prilično visoka. Dva puta je veća nego u Evropskoj uniji. Paradoksalno, iako je dinarski novac skup (zbog visoke referentne stope), u sistemu i dalje postoji višak likvidnosti. Glavni razlozi za to su povećana državna potrošnja, posebno kroz rast plata i penzija, devizne intervencije NBS - kupovinom stranih valuta, centralna banka ubacuje dinare u sistem, kao i spora transmisija monetarne politike, jer banke i dalje imaju prostora za plasman sredstava", kaže Vasić i dodaje da bi u takvim uslovima, bez sterilizacije, odnosno povlačenja viška novca, inflacija mogla ponovo da ojača, a vrednost dinara da oslabi.
U praksi, banke višak dinara ulažu u ove zapise, čime se novac privremeno "zaključava" van opticaja, što pomaže centralnoj banci da zadrži inflaciju pod kontrolom.
"Emitovanje blagajničkih zapisa u vrednosti od 360 milijardi dinara je jasan signal da NBS želi da zadrži monetarnu disciplinu, da reaguje na prekomernu likvidnost i da spreči potencijalni povratak inflacije. Ujedno, ovo je i upozorenje da kamate u Srbiji neće brzo padati, i da će krediti, kako za građane tako i za privredu, još neko vreme ostati skupi", objašnjava Vasić.
Đukić je mišljenja da se inflacija ne leči preko upravljanja likvidnošću bankarske industrije na super kratak rok.
"Inflacija se jedino može rešiti sistematskim sagledavanjem uzročnika na strani tražnje, dakle postupnim, a ne naglim smanjenjem količine novca i da je centralna banka vezana za to da drži na višim nivoima ključnu kamatnu stopu, a ukoliko je alarmantno stanje da je poveća", objašnjava Đukić.
Ono što je moguće je da će NBS i u budućnosti na aukcijama hartija od vrednosti, a koje se odvijaju jednom nedeljno prema kalendaru na njihovoj internet strani, delovati preko prodaje blagajničkih zapisa.
U celoj ovoj situaciji najbolje su prošle banke. Prema izvoru Nove ekonomije iz ovog sektora ponude od strane banaka su išle do 442 milijarde dinara, sa kamatama koje su se kretale od 4,51 odsto najviša, a prosečna na 4,50 odsto. Svih 360 milijardi dinara blagajničkih zapisa je centralna banka u Beogradu i prodala na jučerašnjoj aukciji.
"Ako se suptilno upravlja sa likvidnošću bankarske industrije, onda nije poželjno da se na plitkom tržištu izlazi sa ogromnim iznosima jer je neprimereno dubini tržišta novca. Bankama je savršeno - blagajnički zapisi NBS, bezrizične hartije od vrednosti, teče kamata, ma milina...Ne govorim pežorativno, nego izistinski", kaže Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
0
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
0
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
22
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
5
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
6
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
40
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Nvidia postala prva kompanija koja vredi pet biliona dolara
30.10.2025.•
0
Kompanija Nvidia postala je prva u istoriji sa berzanskom vrednošću većom od pet biliona dolara.
Vučić: Postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ne znam da li će Amerikanci to prihvatiti
30.10.2025.•
48
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ali da nije siguran da li će Amerikanci to prihvatiti ili ne.
Počinje izrada zakona o kritičnim sirovinama kojim se Srbija usklađuje sa EU
29.10.2025.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je započeta izrada Nacrta novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji će zameniti aktuelni zakon iz 2015. godine.
Evropski proizvođači automobila pred obustavom proizvodnje: Nestašica poluprovodnika
29.10.2025.•
3
Evropski proizvođači automobila upozorili su da će, ukoliko se ne pronađe rešenje, biti primorani da zaustave proizvodnju u roku od nekoliko dana zbog pogoršanja nestašice poluprovodnika.
Ministarka energetike: Rafinerija u Pančevu radi do 25. novembra, Srbija ima zalihe nafte i derivata
29.10.2025.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će rafinerija u Pančevu, koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS) koja su SAD uvele sankcije, nastaviti da radi do 25. novembra.
APR: Usklađivanje sa novim Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika do 1. decembra
29.10.2025.•
4
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da registrovani subjekti treba da se sa novim Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika usklade do 1. decembra.
Sankcije NIS-u i problemi sa gasom mogu uticati na ocenu MMF-a o Srbiji
29.10.2025.•
3
Predstavnici MMF-a do sutra su u Srbiji, gde prikupljaju podatke za drugu reviziju aranžmana koji ta finansijska institucija ima sa Beogradom.
Pred uvođenje sankcija: Šta Lukoil ima u Srbiji i kako je tekla sporna privatizacija
29.10.2025.•
1
Iz ruske naftne kompanije Lukoil, koja će od 21. novembra biti pod američkim sankcijama, najavljuju prodaju imovine izvan Rusije, što bi značilo i prodaju te firme u Srbiji.
SAD nisu spremne na kompromis oko NIS-a: Prihvataju samo dva rešenja, evo koja
29.10.2025.•
42
Vašington nije spreman na bilo kakve kompromise u vezi sa sankcijama protiv NIS-a i očekuje od Vlade Srbije da iznese konkretan predlog, odnosno plan, kako će eliminisati rusku kontrolu i vlasništvo u ovoj kompaniji.
Vučić: Molim naše američke partnere da nam ne uvode sekundarne sankcije
29.10.2025.•
74
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je zamolio američke partnere da ne uvode sekundarne sankcije finansijskim institucijama Srbije.
Komentari 9
nastavnik
Primus
MilanChe
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar