Ekonomisti o prvih 100 dana rada Vlade: Kontinuitet uspona i padova
Nakon 100 dana rada, nova Vlada Srbije, predvođena premijerom Đurom Macutom zabeležila je određene ekonomske poteze - od rasta minimalca i plata u javnom sektoru, do nastavka investicija u infrastrukturne projekte.
Foto: 021.rs
Međutim, stručnjaci ocenjuju da iza deklarativne stabilnosti stoje nerešeni izazovi kao što su skupi megaprojekti i izostanak suštinskih reformi.
Novi sastav Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Đurom Macutom, obeležio je 100 dana rada.
Pored novog premijera, u Vladi se našla i nekolicina novih ministara i ministarki, ali i dobar deo onih iz prethodnog saziva.
Premijer Macut je, prilikom predstavljanja Vlade, dobar deo svog ekspozea posvetio ekonomskim pitanjima, a ekonomisti su saglasni da je ova vlada nastavila kontinuitet na ovom polju uz određene uspone i padove.
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da je ova Vlada visoko ekonomski orijentisana, s obzirom na ekspoze premijera.
"Većina mera fokusirana je na životni standard, investicije i fiskalnu stabilnost. Ipak, deluje da su kapaciteti za brze reforme, posebno administrativne, poreske i pravosudne, još u razvoju", smatra on.
U pogledu ispunjenosti obećanja iz ekspozea, Mijušković kaže da je moguće konstatovati da su određeni ciljevi već ostvareni, pre svega, oni koji se odnose na rast minimalnih i prosečnih zarada, piše Danas.
"S druge strane, za veći deo reformskih i strukturnih mera još nema konkretnih pokazatelja. Kao i ranije, obećanja se delom ispunjavaju, delom ostaju u fazi implementacije ili pak čekaju političku volju i institucionalne kapacitete za realizaciju", ukazuje on.
Kako ističe, u domenu ekonomije, među najvidljivijim merama je značajno povećanje minimalne zarade.
"Od 1. januara 2025. godine minimalac je povećan za 13,7 odsto, dok je dodatno povećanje od 9,4 odsto najavljeno od 1. oktobra, čime će ukupan rast tokom godine iznositi 23,1 odsto. Time je minimalna mesečna zarada porasla sa oko 53.600 dinara na 58.630 dinara, odnosno sa oko 450 na 500 evra", ističe Mijušković.
Pored toga, Mijušković dodaje da su u skladu sa budžetom za 2025. godinu, zaposleni u javnom sektoru dobili povećanje plata od osam odsto, dok su radnici u prosveti ostvarili i dodatna povećanja, tako da je kumulativni rast njihovih primanja tokom godine projektovan na 22,4 odsto.
On podseća i da podaci o prosečnoj plati ukazuju na nastavak rasta zarada u realnom sektoru, iako bez konkretnih podataka o efektima inflacije u istom periodu.
"U pogledu opšteg ekonomskog okruženja, vlada je preuzela mandat u trenutku kada su javne finansije bile pod pritiskom visokih izdataka i fiskalnog deficita. Najveći izazov u prvih 100 dana bio je upravo očuvanje fiskalne stabilnosti u uslovima rastućeg javnog duga i sve većih troškova zaduživanja", ukazuje Mijušković.
Prema izveštajima Fiskalnog saveta, kako podseća, trošak kamata na javni dug u 2025. godini dostiže 1,9 milijardi evra, što je, prema njegovim rečima, znatno opterećenje za budžet i ograničava prostor za javne investicije.
"Precizni podaci o visini fiskalnog deficita u ovom trenutku nisu objavljeni, ali je Vlada u okviru aranžmana sa MMF-om zadržala cilj zaduženja ispod tri odsto BDP-a, uz jačanje kontrole javne potrošnje", navodi on.
Mijušković je ukazao i na neke od ključnih ekonomskih izazova sa kojima se ova vlada suočila poput rastućeg fiskalnog deficita i javnog duga.
"Inflacija tog deficita dolazi do tri odsto BDP-a, a javni dug raste sa 39 na 42 milijarde evra u 2025, sa troškovima kamata oko 1,9 milijardi, što je veliki izazov za održanje budžetske ravnoteže bez guranja daljih reformi. Visoki troškovi javnih projekata kao to su EXPO 2027, Nacionalni stadion i drugi megaprojekti dovode do budžetskih pritisaka i odlaganja drugih planiranih investicija poput metroa", upozorava on.
Mijušković ukazuje i na strukturne neefikasnosti ekonomije, poput dominantne potrošnje i uvoza, niske produktivnosti domaće industrije, zavisnosti od subvencija i niske dodate vrednosti.
Navodi da bi fokus nove Vlade u ekonomskom smislu bio jasno definisan kroz tri ključna pravca.
"To su očuvanje kupovne moći građana, obezbeđivanje fiskalne održivosti i nastavak strateških investicija. Značajan akcenat stavljen je na realizaciju socijalno osvešćenih mera – povećanje plata, podršku javnom sektoru i otporan budžet. Istovremeno, Vlada je nastavila da vodi ekonomsku politiku kompatibilnu sa međunarodnim obavezama, posebno u okviru aranžmana sa MMF-om i nastavila da ulaže u pripreme za EXPO 2027 i druge infrastrukturne projekte, iako bez novih većih fiskalnih odstupanja u ovom periodu", objašnjava Mijušković.
Pročitaj još
Što se tiče kontinuiteta s prethodnim ekonomskim politikama, on naglašava da je jasno da je nova vlada zadržala veliki broj kadrovskih i strateških elemenata iz prethodnog sastava.
"Dobar deo ministara su ostali isti, a ključni makroekonomski okviri kao što su saradnja sa MMF-om, investicioni rejting, politika privlačenja stranih investicija i rad na velikim infrastrukturnim projektima nastavljeni su bez diskontinuiteta", zaključuje Mijušković.
I ekonomista Aleksandar Stevanović navodi da je, iz ekonomskog ugla, u pitanju vlada kontinuiteta.
"Premijer ne poznaje ekonomiju i ekonomska politika se formira od strane iste grupe ljudi kao i do sada", ukazuje on.
Rezultati u ekonomiji su, prema njegovim rečima, ispodprosečni.
"To ide na dušu vladi, kako sadašnjoj tako i prošloj, koja je potpirivala društveni konflikt umesto da teži njegovom razrešenju. Time je stvorila jako loše ekonomsko okruženje koje obeshrabruje investicije bez kojih nema rasta", upozorava Stevanović.
On dodaje i da su mnogi poslovi, koji su plod garancija sadašnje vlasti, "postali upitni od kada ona nema većinsku podršku građana".
"Na sve ovo i bez društvenog konflikta, rast baziran na državnim investicijama u infrastrukturu, aktiviranju neuposlenih resursa i subvencijama bi se nužno usporio. Sada je to samo ogoljeno", zaključuje Stevanović.
Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković kaže da nije imao nikakva očekivanja od ove Vlade.
"Moramo da razumemo da u Srbiji ne postoje vlade od kako je Aleksandar Vučić došao na vlast, postoje samo oni koji oponašaju poziciju ministara, predsednika vlade, a zapravo nemaju nikakvu autonomiju u sprovođenju bilo kakvog programa", ukazuje on.
Drašković smatra da Macut nije kompetentan za poziciju na koju je došao.
"On se nikada nije bavio društvenim tokovima i aktivnostima, sem svoje profesije. To je kao da mene neko postavi za endokrinologa i da počnu da me pitaju nešto o endokrinologiji, a ja nemam pojma šta me pitaju", objašnjava on.
Drašković dodaje da je zbog društvene nestabilnosti došlo do smanjenja interesovanja stranih investitora za ulaganje u Srbiju.
"Moramo da shvatimo da strane direktne investicije ne mogu ni na kratak ni na dug rok da razviju ovu zemlju, već to dominantno moraju da budu domaće investicije", poručuje on.
Kako dodaje, Srbija već decenijama temelji svoj razvoj na rasprodaji javnih društvenih resursa, dobara i bogatstava.
Postoje veliki problemi u razvoju ove zemlje, ali to je posledica jedne vlasti bez koncepta, ad hok donošenja odluka i vlasti bez strategije.
"Nastavljeni su uobičajeni tokovi zaduživanja, kao i neproduktivne investicije kao što je Ekspo, za koji ne znamo ni koliko košta ni da li je to što se gradi opravdano", upozorava naš sagovornik.
On naglašava da nije bitan period koji prođe, dok god nemamo "pravu vladu".
"I nakon 100 dana i nakon dve i nakon tri godine, sve dok postoji ovaj model lične vladavine, mi nemamo vlade, imamo farsu", zaključuje Drašković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
4
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
16
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
4
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
37
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Cena nafte premašila 100 dolara po barelu
10.09.2026.•
0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Poljoprivrednici sutra sa predstavnicima Vlade Srbije o cenama mleka i ratarskih kultura
09.09.2026.•
2
Predstavnici više udruženja poljoprivrednika Srbije, koji su zatražili razgovor sa premijerom Đurom Macutom zbog niskih cena ratarih proizvoda i mleka, pozvani su sutra na sastanak u Vladu Srbije.
Đedović Handanović: Cene energenata stvaraju pritisak i na cenu struje
09.09.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da cene energenata na tržištu stvaraju pritisak i na cenu struje.
Ekonomista o podeli 6.000 dinara građanima: Nema besplatnog novca - ceh će na kraju platiti najsiromašniji
09.09.2026.•
17
Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije "besplatan novac", jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena.
Komentari 4
Gv
Lex
Vigo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar